Русија 2012. Непријатељ пред вратима
СТРАТЕГИЈА
Руски институт за стратешка истраживања (РИСИ) – Запад би да и Путинову Русију уруши изнутра као царску 1917.
* Михаил ШИРЈАЈЕВ: Тренутно Вашингтон и Волстрит теже да дестабилизују Сирију и нахушкају на Дамаск Турску и тоталитарне режиме Персијског залива који се налазе под њиховим покровитељством. Упоредо са тим, САД обезбеђују озбиљну подршку такозваној руској опозицији
* А та опозиција трчи у америчку амбасаду као група уплашене дечице да се пожали „мами и тати“ на неког чику којем се не свиђа што група дерана у његовој башти краде јабуке па прети да ће им натрљати уши. Међутим, амерички „мама и тата“ говоре деци да се сама морају обрачунати са тим строгим чиком
* Директор РИСИ Леонид РЕШЕТЊИКОВ: Опозицији је потребно да промени ситуацију у земљи, да изазове хаос у коме се не би знала лева шта ради десна, да створи ситуацију у којој ће, у тој мутној води, својевремено порпали либерали типа Њемцова и других, да се врате на власт
* Енглеска и Волстрит рушење царске Русије најинтензивније финансирали 1916. године. У години када је до победе Руске империје остао један корак
* Ставка Врховне команде Руске империје имала је већ за 1917. годину у плану заузимање Босфора и Дарданела. Било је све очигледније да ће после неизбежне победе под руску контролу доћи и Блакан и главни трговински пут Европе – Дунав.
* Треба имати у виду и да је војна производња у империји Николаја II за три године рата порасла 70 пута, а да се становништво за 20 година повећало за 60 милиона. Русија је безусловно постајала хегемон Европе
* Руска империја је морала бити сломљена због раста своје економске и војне моћи и нарастајућег геополитичког утицаја. Биће да и Путинова Русија плаши и иритира Запад из истих разлога. Друштвени бруто производ јељцинске Русије је 1999. године износио — 170 милијарди долара, ДБП Русије Путина је 2010. био 2,2 билиона долара. Дакле, ДБП је порастао за више од 11 пута. Одбрамбени буџет јељцинске Русије је 1999. године износио 4,4 милијарде долара. Јавни део одбрамбеног буџета Русије Путина за 2010. годину износио је 50 милијарди долара. Одбрамбени буџет је, дакле, порастао више од 10 пута
* Победа Путина, уништење олигархије и прозападних снага, обнова економске и војне моћи Русије – потпуно су променили однос снага у свету. Главна опасност за САД је неизбежно смањење доларског поља утицаја на фону јачања Русије, Кине и земаља Јужне Америке. Посебно их плаши нуклеарна Русија која располаже неисцрпним енергетским ресурсима
* Пошто је нашу земљу немогуће «хуманитарно» бомбардовати, остаје само један метод – револуција и бунт који треба да униште Русију као 1917. или 1991. године. Тиме се, у ствари, и баве
* Сајт тзв. «Белих ленти», које су симбол демонстраната са Балотног трга и Булевара Сахарова, регистрован је у САД још 9. октобра! Што значи, фактички два месеца пре почетка избора за Државну Думу који су одржани 4. децембра! А те изборе управо помоћу сајта «Белих ленти» покушавају да прогласе непоштенима
Михаил Николаевич ШИРЈАЈЕВ, аналитичар: Читаву 2011. годину смо посматрали манијакалну жељу САД и Запада у целини да смене режиме у земљама Северне Африке. Американци су до тада уништили Југославију, свргли Слободана Милошевића и уништили Авганистан и вратили га у камено доба, окупирали ирачку нафту и обесили несрећног Садама Хусеина.
Тренутно Вашингтон и Волстрит теже да дестабилизују Сирију и нахушкају на Дамаск Турску и тоталитарне режиме Персијског залива који се налазе под њиховим покровитељством. Упоредо са тим, САД обезбеђују озбиљну подршку такозваној руској опозицији.
РИСИ: А та опозиција трчи у америчку амбасаду као група уплашене дечице да се пожали „мами и тати“ на неког чику којем се не свиђа што група дерана у његовој башти краде јабуке па прети да ће им натрљати уши. Међутим, амерички „мама и тата“ говоре деци да се сама морају обрачунати са тим строгим чиком.
«Депутинизација мора кренути из саме Русије» - Мајкл Мекфол, амерички амбасадор у Русији.
Леонид Петрович РЕШЕТЊИКОВ, директор Руског института за стратешка истраживања: Сви морамо да схватимо да циљ опозиције није да неког одређеног човека спречи да учествује на изборима или да га одстрани од власти. Опозицији је потребно да промени ситуацију у земљи, да изазове хаос у коме се не би знала лева шта ради десна, да створи ситуацију у којој ће, у тој мутној води, својевремено порпали либерали типа Њемцова и других, да се врате на власт. Да преузму власт. Ту не постоје други циљеви. Зато сви морамо да схватимо шта ће се десити уколико се то оствари. Имаћемо константне сукобе – све до пуцњаве, све до убијања. Имаћемо незапосленост, заоштриће се национални проблем, пашће животни стандард, тј. вратићемо се у `90. године. Ту нема никаквих сумњи. Треба да схватимо да све раде људи који су идејно блиски онима који су то исто радили у Северној Африци, Египту и другим земљама. Погледајте – у Либији ратују међусобно, пуцају, пале, сиромаштво. Египат – већина становника говори да се ништа није променило, да је сада горе. И у Тунису кажу – сада је горе. У Сирији је грађански рат. Да ли то желимо?
РИСИ: Интересантно, чега су се толико уплашили Запад и такозвана опозиција? У Јељциново време, док је уништавана наша земља, Западу је код нас све било по вољи. Нису га бринули ни кршење људских права у Русији, ни сиромаштво, ни корупција, а сад одједном наше прекоокеанске учитеље демократије брине све. Ама, шта се то десило? Зашто је нашим заклетим пријатељима све одговарало у јељциновој ЕрЕфији, а одједном престало да им се свиђа у Путиновој Русији? Сетимо се да су Енглеска и Волстрит рушење царске Русије најинтензивније финансирали 1916. године. У години када је до победе Руске империје остао један корак.
Ставка Врховне команде Руске империје имала је већ за 1917. годину у плану заузимање Босфора и Дарданела. Било је све очигледније да ће после неизбежне победе под руску контролу доћи и Блакан и главни трговински пут Европе – Дунав. Да ће Русија Црно море претворити у свој унутрашњи водени простор, да и Каспиј већ постаје руско море, пошто су три четвртине Ирана, са његовим нафтоносним провинцијама, прелазе под контролу Петербурга.
Треба имати у виду и да је војна производња у империји Николаја II за три године рата порасла 70 пута, а да се становништво за 20 година повећало за 60 милиона. Русија је безусловно постајала хегемон Европе. Ево шта је поводом овога мислио пуковник Хаус који је био сива еминенција администрације председника САД Вудро Вилсона.
Хаус је био веома збринут распоредом снага у рату, па је писао председнику Вилсону: «Уколико победе савезници, то ће значити превласт Русије на европском континенту». Он је и победу Немаца сматрао крајње непожељном. Одатле је следио закључак – Антанта мора да победи, али... без Русије. Подсетимо, да су иза њега, иза пуковника Хауса, стајале највеће банкарске корпорације. Савремени западни истраживачи директно указују да је Хаус од Вилсона направио «марионету Ротшилда» (Spence Richard B. Trust no one the secret world of Sidney Reilly, Feral House, Los Angeles).
Резултат је био: САД, Волстрит, Енглеска и Немачка заједно су одрадили и фебруарски и октобарски пројекат.
«Сама Немачка је у овом финансијском ланцу служила као интервална карика јер је добијала новац од Америке и других земаља (преко Јакоба Шифа, према подацима француске обавештајне службе, убачено је најмање 12 милиона долара, а преко лорда Милнера – 21 милион рубаља)».
Валериј Шамбаров, «Окултни корени Октобарске револуције».
Пјотр Валентинович МУЛТАТУЛИ, виши научни сарадник одељења за хуманитарна истраживања Руског института за стратешка истраживања: Запад је своје прве дивиденде добио пре бољшевика. Добио их је од Фебруарске револуције, од свргавања монархије. Директне дивиденде. Знамо да је имперетор Николај II издејствовао од западних земаља потписивање тајног споразума (предвиђено је било да то постане званични документ) којим је Русија добијала Константинопољ, мореузе (Босфор и Дарданеле), медитеранску обалу, као и Шлезију и Галицију све до Познања. А на југу, приридно имам у виду Закавказје, све до Трапезунта и Карса. Све те територије морале су да уђу у састав Руске империје. Прво, шта су урадили «фебруаристи» - када су дошли на власт – одустали су у тајним преговорима од ових тековина. Штавише, они су фактички одустали и од велике улоге Русије као земље победнице и једноставно су испоручивали руско топовско месо својим западним газдама.
РИСИ: Дакле, Руска империја је морала бити сломљена због раста своје економске и војне моћи и нарастајућег геополитичког утицаја. Биће да и Путинова Русија плаши и иритира Запад из истих разлога. Друштвени бруто производ Русије, њен буџет и одбрамбени расходи вишеструко су увећани од времена када су га покрали олигарси, либерали и сепаратисти.
Друштвени бруто производ јељцинске Русије је 1999. године износио — 170 милијарди долара, ДБП Русије Путина је 2010. био 2,2 билиона долара. Дакле, ДБП је порастао за више од 11 пута. Одбрамбени буџет јељцинске Русије је 1999. године износио 4,4 милијарде долара. Јавни део одбрамбеног буџета Русије Путина за 2010. годину износио је 50 милијарди долара. Одбрамбени буџет је, дакле, порастао више од 10 пута.
Михаил Николаевич ШИРЈАЈЕВ, аналитичар: Занимљиво је да су наши прекоокеански партнери, судећи по свему, веома незадовољни управо јачањем Русије. При томе, ако је судити на основу западних медија, онда за власти САД главни задатак, а ни главна опасност уопште нису земље Блиског истока и Севарне Африке.
«Специјалне службе САД први пут су јасно изнеле на шта рачунају са повратком Владимира Путина у Кремљ. Директор Националне обавештајне службе Џејмс Клепер и шеф ЦИА Дејвид Петреус поднели су Сенату извештај о претњама безбедности САД, чији је значајни део посвећен Русији.»
(лист «Комерсант», број 18).
Михаил Николаевич ШИРЈАЈЕВ, аналитичар: На Западу нису заборавили да су имали не мале дивиденде од тога што су помогли СССР да се распадне.
РИСИ: Уништење СССР, које је 1991. године било одрађено и изнутра и споља, скинуло је са плећа Запада велики број нерешивих претњи и проблема. Нестао је геополитички конкурент. Русија је напустила Европу, Азију, Африку и Јужну Америку. САД је пошло за руком да преузму међународно тржиште оружја на којем је неспорни лидер био Совјетски Савез. А што је најбитније, Запад је убијени СССР опљачкао и оглодао до кости. При том је наша индустрија била разорена, армија уништена, а земља разбијена на 15 делова. Све је то урђено уз помоћ тако званих либералних демократа од којих је део седео у ЦК и партији, а део је био привучен «мирисом» несреће у којој се Русија нашла и пленом.
Горбачов растурио СССР, Јељцин срозао Русију
«Да ли су чак и наши преци који су били изгубили сваку наду, могли да предвиде такав катастрофалан слом Русије? За само неколико дана 1991. године обесмишљено је неколико векова руске историје. Током два до три августовска дана размазана су и избрисано два века руских жртава и прегнућа»
А. И. Солжењицин «Русија у провалији»
Горбачов, Шевернадзе, Шушкјевич, Кравчук, Алијев – сви ти људи су извршили ужасни злочин против историјске хиљадугодишње Русије. А господин Александар Николајевич Јаковљев је био архитекта уништења земље, цивилизације и аутор издаје свих интереса Русије Западу. Техничари-технолози су били млади либерали-демократе Гајдари, Чубајси, Јавлински, Фјодорови, Шумејке и Шаталини. Сви ови људи су у одређеној мери били марионете Запада који их је подржавао. Запад је њиховим рукама обавио тзв. либералне тржишне реформе. Тачније, Волстрит је реализовао уништење супердржаве која му је сметала да гради глобални свет.
«А у самој Чеченији се одигравао необуздани терор против нечеченског становништва, у првом реду против Руса. Њих су, како се коме прохтело, вређали, понижавали, одузимали имовину, станове, плацеве, избацивали са спратова и кроз прозоре, силовали, киднаповали жене, мушкарце и децу из обданишта – многи од њих су тако нестали без трага. Из Чеченије су стизали руски вапаји, Руси су долазили са жалбама, куцали на врата свих институција Русије, међутим све три године те институцие нису ни прстом мрднуле. О судбини тих пола милиона нечечена ћутала је и сва штампа Русије. Ни руска телевизија није нам показивала потресне сцене и лешеве. Током те исте три године и највиђенији руски «борци за људска права» су пустили мозак на отаву».
А. И. Солжењицин, «Русија у провалији»
Денис Станиславович СЕДОВ, потпуковник, од 2005. до 2007. године командир јединице за специјалне намене «Тајфун»: Руси нису имали никакав положај у Чеченској Републици. То јест, грубо речено, отимали су им стоку, станове. Имали смо борца – нећу му рећи презиме - он се својевремено оженио девојком која је била родом из Грозног. И једне године, мислим, 1996. године, извукли смо његову ташту одатле. Пошто је она била Рускиња, терористи су јој дали гомилу понуда да прода стан. Не сећам се у којој је валути то било, али то су биле копејке, међутим за узврат су јој обећали да ће је пустити живу. Трговина робљем и налажење робова на тероторији Чеченске Републике нису били појединачни случајеви, то је била норма живота у овој републици. Када смо 2000. године проверавали села, у њима смо налазили људе који су – верујући да долазе да раде на грађевинама – у том статусу по 5 и 10 година провели у тој републици. Одузимали су им документа, чак су и руски језик били почели да заборављају. Налазили смо много људи који су живели у зинданима, земуницама. Хранили су их као псе. Знали су свог газду, радили су за њега, а повратку кући се нису надали.
РИСИ: Судбина стотина хиљада Руса није интересовала режим Јељцина. Није интересовала ни Гајдара, ни Њемцова, ни хваљени «Меморијал», ни госпођу Алексејеву из Хелсиншког одбора за људска права. Нико од тзв. бораца за људска права се није заузео за стотине хиљаде људи који су били изложени геноциду. Запад за то није плаћао. Судбина Руса никога на западу није интересовала – ни УН, ни Стејт департмент САД, ни ОЕБС. Све те либералне снаге није уопште занимало шта се догађа Русима у Прибалтику, Средњој Азији и Закавказју. Свуда се радило, у суштини, о етничкој чистки, али је режим Јељцина, Њемцова и Гајдара остао глув и нем на ову трагедију. Земљу је запљуснуло цео талас грађанских и међуетничких кофликта у којима је на основу разних података, погинуло до 600 000 људи.
«Ратова је било много – Приднестровље, Карабах, Абхазија, Јужна Осетија, Таџикистан и Чеченија. Оцене губитака крећу се у огромном дијапазону – до 600 000 погинулих» (часопис «Експерт», број 1 за 2012. годину).
Упоредо са отпочињањем ратова и конфликата на тероторији Совјетског Савеза који се распадао, Запад је, преко својих инсталираних људи, почео тзв. либерално-економске реформе, још директније – уништење индустрије.
«Због исхитрене либерализације цена коју је извео Гајдар, више од 100 милиона људи који су за време својетске власти имали одређени ниво благостања, преко ноћи су осиромашили. Учитељи, лекари, научници, лаборанти, инжењери, војна лица, металурзи, рудари, столари, књиговође, телефонисти, колхозници – ветар промена све их је одувао. Резултат овакве шок терапије Гајдара био је незадрживи пад – економски, културни, демографски – који је потрајао до самог краја јељцинске ере»
Павел Хлебњиков «Кум Кремља Борис Березовски или прича о пљачки Русије»
Сергеј Александрович МИХЕЈЕВ, директор Центра политическе конјунктуре: Добивши потпуно неограничени кредит поверења крајем `80. и почетком `90-тих, либерали, такозване демократе, апсолутно су га проћардали до краја `90-тих, по мом мишљењу, и до неслућених граница, дискредитовали и саму идеју демократије и са нултим резултатом дочекали своју концептуалну кризу. Ништа ново, у поређењу са `90-тим они нису у стању да смисле,а немају ни снаге да признају личне грешке. Руски либерализам је `90-тих имао битна својства идеја XIX века и то из периода раног капитализма – апслолутно човекомрзачке и људождерске идеје, социјал-дарвинизам иако је брзо исцрпео своје могућности. Међутим, смислити нешто ново и прилагодити га специфичностима Русије, схватајући да се са својим багажом не могу кретати даље, либерали нису били у стању.
РИСИ: Совјетски Савез је био трећа економија света. Перестројка и тзв. либералне реформе одбациле су нашу земљу у средњи век. Уништен је војно-индустријски комплекс, наука, образовање и медицина. Режим Јељцина је једнострано секао за отпад ракете, авионе, бродове и подморнице. Појавила се милионска армија незапослених људи. У СССР није било бескућника. Али, господа либералне демократе избациле су на улице милионе људи. Посебано ужасна је – за власти свих њемцова, гајдара, јељцина и рижкова - била судбина хиљада деце бескућника.
Михаил Николаевич ШИРЈАЈЕВ, аналитичар: Пљачкање Русије је донело нашој земљи и нашем народу страшне несреће и патње, али на то никакву пажњу нису обратили ни либералне власти `90-тих, ни олигарси, ни њихове прекоморске газде. Уосталом, тако је, не једном, бивало у историји Запада.
РИСИ: Управо Запад који је пролио реке крви за време Крсташких ратова, за време инквизиције, и у периоду геноцида над Индијанцима, и сада лако и цинично истребљује мирно становништво. Према различитим подацима, у Либији је, због «демократизујућег бомбардовања» и у крвавим борбама које је изазвао Запад, погинуло од 50 до 100 000 људи. Деце, жена и стараца. Убијене су и унучице Моамера Гадафија. Као и сам пуковник који је убијен без истраге и суђења, јер је много знао о сарадњи Либије и Запада. Међутим, борцима за демократију и нафту све то су трице и кучине.
Аждар Аширович КУРТОВ, главни уредник часописа «Проблеми националне стратегије»: Јавна је тајна, да је «арапско пролеће», односно догађаји који, у суштини, још нису завршени јер се настављају у Сирији и Јемену, инспирисано споља. То је неспорна чињеница за стурчњаке. Друго питање је ко је то инспирисао. Део оријенталиста тврди да иза свега стоје конзервативни арапски режими – Саудијска Арабија и Катар. Други део експерата тврди да су иницијални подстицај таквој врсти активности арапских монархија, чак ако је тако, дале САД и њихови савезници из НАТО. Мени се чини да је ово последње гледиште исправније. А да је то заиста тако, има поприлично доказа и што време више пролази од свргавања режима Гадафија – све је више сведочења у том смислу оних који су били непосредни учесници. Њима се развезују језици, дају интервјуе и признања. Нека то и нису увек признања људи који су у активној војној служби у државама чланицама НАТО, али – то су «сиве гуске», како их понекад називају, које често извршавају тајне наредбе и на тај начин ослобађају руке политичарима у Бриселу и Вашингтону, радећи исто што и они.
РИСИ: Победа Путина, уништење олигархије и прозападних снага, обнова економске и војне моћи Русије – потпуно су променили однос снага у свету. Главна опасност за САД је неизбежно смањење доларског поља утицаја на фону јачања Русије, Кине и земаља Јужне Америке. Посебно их плаши нуклеарна Русија која располаже неисцрпним енергетским ресурсима. Русија их иритира и тиме што прелази на плаћања у националној валути са Белорусијом, Украјином, Кином, ЕУ, земљама Африке и Латинске Америке. Нашим прекоокеанским пријатељима не дају мира наши ресурси – гас, нафта, шуме, угаљ и пијаћа вода. А што је најбитније, Русију не могу почети да бомбардују као Југославију, Ирак, Авганистан или Либију. Поготово што наши војни расходи последњих 10 година расту из године у годину.
«Ратно ваздухопловство Русије ће 2012. године добити око 60 нових и модернизованих комплекса противваздушне одбране, укључујући С-400 «Тријумф», 90 нових и модернизованих авиона укључујући ловце Су-35С, МиГ-31, Су-27, МиГ-29, фронтовске бомбардере Су-34 и Су-24М. Ратна морнарица већ добија нове балистичке ракете класе «Сињева» и «Лајнер». Завршава се тестирање балистичких ракета «Булава» опремљених са по шест хиперзвучних маневришућих борбених блокова. У јединице већ стижу и стратешке крстареће ракете Х-101 са дометом преко 5500 км. Армији се плански испоручују мобилни комплекси балистичких ракета «Јарс-24». Ради се на пројекту нове супертешке балистичке ракете «Прорив», која ће моћи да носи 15 тешких нуклеарних борбених блокова»
Часопис «Национална одбрана»
Дмитриј Александрович АЛЕКСАНДРОВ, заменик начелника Сектора централноазијских истраживања РИСИ: Принципијелна разлика је у димензијама Русије. У томе што је наша земља и после распада Совјетског Савеза сачувала своју историјску димензију, а и геополитичку. А у Либији, Киргизији из 2005. године, као и у Украјини у време «наранџасте револуције», наши прекоокеански партнери могли су се сасвим комотно осећати, могли су готово отворено да дејствују, негде и потпуно отворено, вршећи на њих политички притисак, а и пружањем финансијске подршке (опозицији). Русија је ипак друга земља, других укупних габарита. Зато су Американци у Русији, ако говоримо о деловању спољњег фактора и унутрашњим проблемима, принуђени да користе олигархијске и политичке групе које су под њиховом контролом. Крупну буржоазију и структуре који су подложне крупној буржоазији.
РИСИ: Дакле, Русија је Западу озбиљна препрека у остваривању политичких и економских циљева. Знајући методе којима се користе наши партнери, морамо да схватимо да нас неће оставити на миру. А пошто је нашу земљу немогуће «хуманитарно» бомбардовати, остаје само један метод – револуција и бунт који треба да униште Русију као 1917. или 1991. године. Тиме се, у ствари, и баве. Догађаји на Балотном тргу и на Булевару Сахарова: хистерија која је захватила нашу такозвану опозицију која је уништила земљу `90-тих година, нагла активизација Бориса Абрамовича Березовског, дипломант америчког Јејлског универзитета господин Наваљни који је «неочекивано» избио у први план – све су то само прве ласте. Наши противници раде апсолутно професионално. Треба истаћи да је сајт тзв. «Белих ленти», које су симбол демонстраната са Балотног трга и Булевара Сахарова, регистрован у САД још 9. октобра! Што значи, фактички два месеца пре почетка избора за Државну Думу који су одржани 4. децембра! А те изборе управо помоћу сајта «Белих ленти» покушавају да прогласе непоштенима.
«Довољно је и само то што је сајт «постизборног» покрета «Беле ленте» регистрован у САД још 9. октобра»
Часопис: «Однако», број 45
Јана Александровна АМЕЉИНА, шеф Сектора кавкаских истраживања Центра за истраживање проблема земаља непосредног иностранстава РИСИ: Погледамо ли те револуције, видећемо да су се све одиграле по једном те истом сценарију који је веома детаљно «прописан» у познатој књизи Џина Шарпа «Од диктатуре до демократије». Та књига је била написана 1993. године на основу догађаја из Виљнуса 1991. године и низа других догађаја у Бурми и још неким далеким државама у којима су се, како је сматрао Џин Шарп, људи борили са диктатуром ради успостављања демократије. У тој књизи су описани методи ненасилног отпора који се сада лако уочавају у активностима демонстраната на Балотном тргу и Булевару Сахарова. Све је то апсолутно једно те исто! Оно што се дешавало у Аџарији, шта је било у Грузији, у Украјини и што је тренутно код нас – све су то готово дословни «цитати» из уџбеника Џина Шарпа.
РИСИ: У Вашингтону и на Волстриту, боље него било где другде, схватају оно што понекада не разумеју грађани Русије: Русија Путина се разликује од Русије Јељцина, исто онако као што се Русија Јељцина разликовала од СССР-а. Русија Путина је апсолутно друга земља. То је суперсила која поново смета Западу јер опет, као и током своје хиљадугодишње историје, води своју независну политику.
Из свега овога следи: да они, на Западу, а и ми, у Русији, чак и остатак света – ма колико то патетично звучало – има само једну шансу. Или ће они свргнути екипу Путина и уништити Русију, да би сачували своју тоталитарну владавину светом, или ћемо ми – одбранивши се од њих – успоставити моћ Русије извршивши индустријализацију и обновивши свој културно-историјски тип који замало да нису уништили `17. и `91. године 20. века.
Леонид Петрович РЕШЕТЊИКОВ, директор Руског института за стратешка истраживања: Када се говори Запад, то је уопштавање, то се не односи на цео Запад. Тамо су у току разни процеси, тамо постоје различите снаге. Има и сукоба, чак и међусобних сукоба. Ту су и кризе – у Грчкој и Италији. Има ту свакаквих односа. Међутим, те снаге које дејствују са позиција велике Америке, САД, напросто желе да униште потенцијалног конкурента. Не само у економској области, где им је пре свега Кина потенцијални конкурент.
Али, уништавају конкуренте и у духовној сфери. Јер, ма шта говорили о нашој слабости или о одсуству воље – код нас је такође очигледна потенција. Евидентно је постепено укотвљавање Русије у идеји која је потпуно другачија од оне која је била на снази задњих 20 или чак 80 година. У идеји узлета велике државе са духовним утемељењем. Са духовним утемељењем. А погледајте само како су се либерални медији смејали, покушавајући да се изругују над тим што је више од 3 милиона људи изашло да се поклону Појасу Богородице. Замислите: више од 3 милиона људи! Какви Булевари Сахарова и Балотни тргови могу са тим да се упореде?!
РИСИ: Имајући све ово у виду, наш народ треба да схвати: уколико не желимо да нам се понове 1991. године, распад земље, грађански рат, сиромаштво, разврат, криминал, хиљаде бескућника и сирочади и страшна инфлација – онда не треба да падамо на позиве тзв. опозиције, на позиве оних који су већ управљали Русијом и просперирали у Русији `90-тих. Сада ти људи - у борби са влашћу Русије која није по вољи Запада - одлазе по помоћ у америчку амбасаду. Код оних који су криви за смрт хиљада и хиљада Либијаца, Ирачана и Срба. Траже помоћ од оних који су спремни да нападну Иран.
Уколико не желимо да се вратимо у године, када се чинило да Русија само што није заувек нестала, уколико не желимо да поново будемо под влашћу Гусинских и Березовских, већ желимо да останемо независна држава, онда морамо да подржимо ону снагу која је спасила нашу земљу од погибије крајем `90-тих година 20. века.
Михаил Николаевич ШИРЈАЈЕВ, аналитичар: Захваљујући дејствима Путинове екипе која је спасила нашу земљу у страшним годинама свевласти банкара, појавила се задивљујућа шанса.
Шанса не само да се спасимо од ултралиберализма прозападних тржишних фундаменталиста-русофоба, већ и да избегнемо судбину да се - само што смо се отргнули од једног чудовишта, које нам је Запад наметнуо – нађемо у загрљају друге звери, у чијим смо канџама већ били.
Сада имамо шансу да се вратимо вредностима које нисмо изгубили ни августа 1991. ни 1917. године, већ нешто раније – у страшном бурном фебруару.
Сада имамо могућност да повратимо Русију коју смо били изгубили.
Ни комунистичку, ни либерално-олигархијску, већ ону за коју нам се чинило да је више никада неће бити.
Погледајте видео на YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=m9a8lIVZ5wY
Обрада: www.fakti.org
Превео: Горан Шимпрага
