Путинова Русија се усредсређује
НИКОЛАЈ СТАРИКОВ, ЧЛАН ЦЕНТРАЛНОГ САВЕТА „СИНДИКАТА ГРАЂАНА РУСИЈЕ“
ПОВОДОМ НАСТУПА ШЕФА ДРЖАВЕ ПРЕД ПАРЛАМЕНТОМ
- Председник Русије ниједном није поменуо „интеграције“ наше земље у „међународну заједницу“, ниједном није поменуо чувене „општељудске вредности“
- „Бити и остати Русија!“ - ове речи Владимира Путина најбоље карактеришу његов наступ
- Дат је отворен и јасан сигнал елити: служити Отаџбини и имати рачун у швајцарској банци - више се неће дешавати. Чиновници, изаберите шта више волите. И не ради се о томе да чиновник треба да буде сиромашан - нека буде богат под условом да је новац поштено зарађен и да се чува на рачунима у својој земљи
- Видљив је заокрет у реторици шефа државе - од либералних циљева, либералних резона и либералне перцепције. Одустајање од либералне парадигме развоја и повратак на исконско руско поимање стварности
ГОВОР председника Русије Владимира Путина у Државној Думи оставио је јасан утисак програмског документа у пуном смислу те речи.
То није био „редовни годишњи говор“, у ствари, изречен је председнички програм за читав следећи председнички мандат. А тај програм се сасвим заслужено може назвати патриотским.
Током читавог свог излагања, председник Путин је говорио о Русији. О „међународној заједници“ практично ништа није речено. Председник Русије ниједном није поменуо „интеграције“ наше земље у „међународну заједницу“, ниједном није поменуо ни чувене „општељудске вредности“.
Зато се о вредностима својственим нашем народу много говорило. Изречене су оне речи које су одавно чекали они који су на председничким изборима гласали за Путина.
То су: Суверенитет, Руски народ, Служење друштву и земљи као неопходност за опстанак и очување народа Русије у сложеним међународним околностима.
У постсовјетској Русији, Путин је први почео да говори о служењу Отаџбини, о обавезама грађана. До сада смо све време слушали само о правима. Јер држава, у којој сви имају иста права али немају никакве обавезе, нема никакву будућност и зато су тезе о служењу кључне и од суштинског значаја.
„Бити и остати Русија!“ - ове речи Владимира Путина најбоље карактеришу његов наступ.
Русија постоји, она није само „једна од земаља“, не, то је посебна јединствена Руска цивилизација. И задовољство је слушати да председник Русије директно говори о неопходном препороду националне свести.
Карактеристичне су и речи које су се чуле на самом почетку председникове поруке:
„Завршена је, огромна по значају, етапа обнављања и јачања земље. Сада је наш задатак да створимо богату и просперитетну Русију“.
То је конкретно речено. Русија и њена државност постале су јаче. Русија постоји у сваком њеном смислу - као геополитички играч, који своју спољну политику води „према свом схватању“, а не према сугестијама Вашингтона или Брисела, што се данас види у Сирији.
Русија је основа посебног цивилизацијског пројекта који расте и развија се на платформи Царинског и Евроазијског савеза чиме изазива бојазни код Хилари Клинтон.
Верујем да су праве патриоте Русије прославиле председников предлог да се у нашој армији обнове славне традиције не само совјетске већ и императорске армије. Преображенски и Семјоновски пукови - нису само називи или лепа униформа. То је памћење подвига, памћење традиције и победа руског оружја, које либерални реформатори тако брижљиво покушавају да код нашег народа избришу.
Наравно, морамо се сложити са очигледном и неоспорном тезом коју је изрекао Владимир Путин о томе да је Русија - земља са хиљадугодишњом историјом. И да она није почела 1917. или 1991. године.
Таква позиција питања је кључна за учвршћивање народа и земље на бази своје историје, славе предака и националне традиције. Не тако давно, претходни председник је честитајући народу Русије Нову годину рекао да је наша земља млада, да има тек две деценије. У разлици „цифара“ крије се главна промена става према историји наше земље.
Према томе, на самом почетку свог говора председник Путин је означио нову етапу развоја - стварање богате и просперитетне Русије. Дакле, сада су на дневном реду питања развоја и унапређивања.
Задатака је много: развој економије, усавршавање политичког система, а ту се у председниковој посланици јасно опажа његова патриотска оријентација.
Основни задатак није апстрактна „ефикасност“ привреде, већ пораст прираштаја становништва. Демографски пад је заустављен, сада треба обезбедити његов раст. А Путин о томе говори прилично детаљно. У његовом говору демографији и мерама за стимулисање наталитета у Русији посвећено је много више пажње него „борби за мир у читавом свету“ и више него поштовању „људских права“.
Мора се такође истаћи и отворен и јасан сигнал елити: служити Отаџбини и имати рачун у швајцарској банци више се неће дешавати. Чиновници, изаберите шта више волите. И не ради се о томе да чиновник треба да буде сиромашан - нека буде богат под условом да је новац поштено зарађен и да се чува на рачунима у својој земљи.
По мом схватању, требало би „за слуге народа“ и некретнине „тамо“ забранити, али чак и варијанта коју је предложио Путин (новац и акције не могу, некретнине да, али уз изјаву), јесте огроман корак напред и компромис у корист интереса Русије.
У ствари, „национализација“ елите може се изводити и у неколико етапа, а за Пету колону, чији су делатници, узгред речено, присуствовали и у Георгијевској сали Кремља, одјекнуо је ништа мање отворен и јасан сигнал: посленик, који служи интересима страних држава не може бити политичар у Русији.
Резимирајући, желим да кажем да су девет од десет циљева изнетих у председниковој посланици (сви сем приватизације) оставили осећај склада између мог унутрашњег поимања света и онога што је председник изговорио. Што се баш приватизације тиче, чак и у том питању се види да Путин себи оставља слободу маневра.
Он истовремено говори о неопходности продаје државне својине поштено, тј. скупо и отворено, а не онако као 90-их. И одмах даје директно упутство да се из Резервног фонда издвоји 100 милијарди рубаља за куповину акција руских компанија. Па, куповина од стране државе акција компанија није ништа друго него национализација. Очигледна је контрадикторност.
Међутим, свеукупно, можемо констатовати заокрет реторике шефа државе, а после ње и праксе државне власти, од либералних циљева, либералних резона и либералне перцепције у правцу државног и друштвено-социјалног уређења начина живота. Одустајање од либералне парадигме развоја и повратак на исконско руско поимање стварности. Заправо, све што је у складу са традицијом вишенационалног Руског света, и у супротности је са светским и либералним принципима, треба и усвојити.
Све ово потребно је на све начине подржавати и култивисати, ако је то за Русију, за њено јачање, за њено повећање конкурентне способности и потражње у свету. И обрнуто: све што ради за идеју савремених „глобализатора“ треба да добије заслужени отпор.
А што се тиче постојећих контрадикторности, дубоко верујем да се постављени, истински патриотски циљеви председникове посланице не могу постићи без промене начина за њихово постизање, који је данас углавном либерални.
Мораће се мењати или начин или циљеви. Али, пошто циљеве које је означио Путин подржава већина становништва, а он их је означио као стратегију дугорочног развоја, онда тешко да ће бити могуће мењати их. Дакле, мораће се мењати традиционалне либералне методе и замењивати државно оријентисаним методама.
То значи да нас чека неминовна победа здравог смисла.
И ако већ пребацујемо мост из наше садашњости према нашој прошлости, онда садашње стање ствари најбоље карактеришу речи дипломате Горчакова: „Русија се усредсређује“. На себе и своје проблеме. Значи - Русија се усредсређује ради замаха напред.
Превела Ксенија Трајковић