ПУТИН: Неки се плаше „наше големости“ па би да нас уситне као Југославију

РУСКИ ЛИДЕР 12-ТИ ПУТ РАЗГОВАРАО СА СУНАРОДНИЦИМА

-„ДИРЕКТНА ЛИНИЈА“ ПОТРАЈАЛА 3 САТА 54 МИНУТА (ТРЕЋИ ДЕО)

  • Може ли се по украјинском питању наћи компромис између САД и Русије? Компромис се мора наћи између различитих политичких снага унутар саме Украјине, а не између трећих играча
  • Горњи дом парламента дао ми је право да употребим Оружане снаге у Украјини. Веома се надам да нећу морати да искористим то право
  • Сетимо се шта се дешавало у Ираку, Авганистану, у Либији и другим регионима света. Кад је неко покушао да свет учини једнополарним, онда је код тог јединог пола настајала илузија да све може да се реши само помоћу силе, а кад се појављује баланс сила, онда се појављује и жеља да се договара. Надам се да ћемо ићи управо тим путем - путем учвршћивања међународног права
  • Жеља да се посвађају Русија и Украјина, да се подели и силом раздвоји у суштини исти народ, предмет је међународне политике већ током векова
  • Политика поделе, развлачења и слабљења и једне и друге компоненте тог народа и даље се наставља. У свету има довољно снага које се плаше наше моћи - како је говорио један од наших монарха, „наше големости“. Зато настоје да је уситне, то је познато
  • Погледајте шта су урадили са Југославијом: исекли су је на ситне комадиће и сада манипулишу свим оним чиме се може манипулисати. А тамо већ може практично свачим да се  манипулише. У принципу, то исто желе неки да ураде, очигледно, и са нама

         М. СИТЕЛ: Владимире Владимировичу,позиције оних који се са Вама не слажу (мислим да Ви то знате) чују се веома гласно. Веома гласно и са различитих платформи. Понекад има веома оштрих ставова: неки моле Запад да Русији одржи крваву лекцију…

         В. ПУТИН: Крваву? Чак и крваву?

         М. СИТЕЛ: Да. Неки отворено позивају да се пуца у наше војнике, неко у америчким новинама штампа спискове руских грађана које треба изложити санкцијама.

         В. ПУТИН: Да, тако је...

         М. СИТЕЛ: Односно, постоје различите позиције.  А данас су, поред осталих, у нашем студију присутне и такве позиције. Гост у нашем студију данас је Ирина Хакамада.

         И. ХАКАМАДА: Криму је увек био потребан руски идентитет. Често сам боравила на Криму. Чак и у мирно време, када су тамо били час „плави“, час „наранџасти“, а Крим нико није нарочито дотицао, они су увек желели да буду у Русији. Кад се већ десило - десило се. Али, Ви сте - победник, Ви сте стварно извели супер операцију без иједног пуцња. Честитам Вам на томе што сте данас поштено рекли да су „зелени човечуљци“ - наши мирољубиви војници који су штитили руске грађане. То је веома важно - јавно говорити о таквим стварима, да не би касније нигде било спекулација.

         Ви сте отишли даље, као победник предложили сте компромис. Данас је у Женеви Ваш представник, Министар иностраних послова, први пут се сусреће са баш том украјинском влашћу која се може називати било како, али то је једини контра партнер са којим може да се говори о миру. Вас је часопис „Тајмс“ назвао најутицајнијим политичарем у свету. 

         Ја сматрам да нисмо ми започели рат. Али, само онај ко га није започео, али је умео да победи у њему, може и да га заврши. И што брже, тим боље зато пошто ће обични људи убрзо осетити - и на Криму - да они много зависе од онога шта се дешава у Украјини. Данас сви обични људи пате и сви осећају последице борбе својих са својима. А ја сматрам да од Вас - баш од Русије - данас све зависи. А данас је кључна тачка - ово Вам говорим као бивши политичар, ја имам свој политички осећај - када се то може учинити.

         Зато за Вас имам следеће питање. Европа одмара. Европа никада није решавала никаква питања. Она не воли да их решава зато што је навикла на спокојство. Главни дијалог је између нас и Американаца. Америка даје милијарду долара да би се избори одржали 25. маја. Руска страна инсистира на томе да се прво одржи референдум о регионализацији или сазив уставног саветовања о обликовању новог устава Украјине и тек после тога - избори.

         А ја сам сигурна да ће, ако обе стране наставе да инсистирају на тим ставовима, рат преплавити читав пост совјетски простор. А ни Вама, ни руским грађанима, ни Кримљанима, који су део Русије, ни Украјинцима ни Украјини, ни истоку, никоме то не треба. Постоји компромис - регионализација  Украјине, односно истоку и југу дати могућност да говоре на руском језику, да бирају своју власт и да се спокојно осећају. Али, истовремено постоји и признање да су избори неопходни у најскорије време да би се тамо некако све смирило. Шта Ви мислите, може ли Русија да предложи такву варијанту са којом ће тај компромис између Вас и Америке бити нађен?

         С једне стране 25. маја одржаће се избори, с друге стране, захваљујући преговорима до 25. маја не знам којим ће се дипломатским методама све одговорне стране договорити о будућој регионализацији Украјине.

         В. ПУТИН: Може ли се по украјинском питању наћи компромис између САД и Русије? Компромис се мора наћи између различитих политичких снага унутар саме Украјине, а не између трећих играча. Управо то је изузетно важно, то је кључно питање. Ми са стране то можемо само да подржавамо и пратимо.

         А шта убудуће, а шта прво? Прво референдум о уставу, а затим избори - или прво треба стабилизовати ситуацију помоћу избора, а затим одржати референдум?

         Питање и није у томе - питање је у томе да се осигурају законита права и интереси руских и рускојезичних грађана југоистока Украјине - подсетићу, користећи терминологију још из царског времена, то је Новоросија: Харков, Луганск, Доњецк, Херсон, Николајев, Одеса нису улазили у састав Украјине у царским временима, то су оне територије које је 20-их година совјетска власт предала Украјини. Због чега су они то урадили, њихов бог зна. Све се то дешавало после одређених победа Потемкина и ЈекатаринеII у познатим ратовима са центром у Новоросијску. Отуда и Новоросија. Касније су из различитих разлога  те територије отишле, али народ је тамо остао.

         Да, они су данас грађани Украјине, али они треба да буду равноправни грађани своје земље, ето о чему се ради. Питање, чак и није у томе шта ће пре бити, референдум о децентрализацији или федерализацији, а затим избори, или избори, а затим неке промене структуре државе - питање је у гаранцијама за те људе. Ми треба да их подстакнемо да се у Украјини нађе решење за питање гаранција. А грађани истока и југа Украјине вас ће такође питати, и нас и садашње власти у Кијеву питаће: „Па, добро, избори ће бити 25. - хоћете ли да их ми признамо? Сутра ћете заборавити и послати нам овде, у Доњецк, у Харков, у Луганск и тако даље опет неког од следећих олигарха. Где су гаранције? Нама је потребно да нађемо одговор на ово питање“. Надам се да ће одговор бити нађен.

         РОМАН КУЗЊЕЦОВ: Планирате ли увођење ограниченог контингента у југоисточни део Украјине ради заштите рускојезичног становништва?

         В. ПУТИН: Знате, ми не треба уз све оно што доживљавамо са Кримом да падамо у некакву еуфорију и увек морамо да полазимо од реалности. У чему је та реалност? Прво, треба отворено рећи да се, ипак, национални, етнички састав Крима разликује од југоистока Украјине. Те територије, то сам малочас рекао, предате су у састав Украјине средином 20-их година и касније све до 1954. када су већ и Крим због нечег дали Украјини. Тамо је етнички састав отприлике 50:50. Већ сам говорио о томе да је и коначна одлука о враћању Крима у састав Руске Федерације донета тек на основу резултата референдума. Када сам видео резултате, када сам видео да је практично читаво становништво „за“, понављам, ми чак нисмо ни имали другог избора, друго решење није могло ни постојати.

         Каква је овде ситуација ми поуздано не знамо. Али, сигурно знамо да треба све да учинимо да тим људима помогнемо да штите своја права и да самостално одређују своју судбину. Управо за то ћемо се и борити.

         Подсетићу да је Савет Федерације Русије дао Председнику право да употреби Оружане Снаге у Украјини. Веома се надам да нећу морати да искористим то право и да ћемо успети политичким и дипломатским средствима да решимо сва актуелне, да не кажем најактуелније данашње проблеме у Украјини.

         М. СИТЕЛ: Владимире Владимировичу, данас су се у тешкој ситуацији нашле не само југоисточне области Украјине, него и Придњестровље. Оно је са једне стране блокирано Молдавијом, а са друге - новим самопроглашеним кијевским властима. Ево, о томе и смс порука: „Који пут Ви видите за разрешење настале ситуације у Придњестровском региону, каква је позиција Русије по том питању?“ У своје име подсећам да се буквално дан раније парламент Придњестровља обратио Русији са молбом да призна независност републике.

         В. ПУТИН: То је један од најсложенијих проблема који нам је припао после краха Совјетског Савеза. Прво, тамо има нешто више од пола милиона људи, ако не грешим. Људи су заиста веома проруски оријентисани, велики број руских грађана живи у Придњестровљу. Људи имају сопствену представу о томе како да граде своју будућност и своју судбину. А то није ништа друго него манифестовање демократије, ако омогућимо тим људима да ураде онако како они желе. Наравно, треба водити дијалог и са Молдавијом и са Украјином, треба интензивирати преговоре у оквиру „5+2“ - постоји таква формула: то су Молдавија, Придњестровље и пет држава које учествују у том процесу помирења. На крају крајева, ја од тога полазим, треба, наравно, одмах прекинути блокаду, чије негативне последице сада трпе људи који живе у Придњестровљу, и од стране Молдавије и од стране Украјине.

         На граници између Придњестровља и Украјине већ су концентрисане оружане формације, а таква ситуација свакако мора што пре да престане. На крају, људима се мора омогућити да сами решавају своју судбину. На томе ћемо радити заједно са свим партнерима, разуме се, ослањајући се пре свега на људе који живе у Придњестровљу.

         Т. ТРЕМЕЗОВА: Владимире Владимировичу, још једно занимљиво питање гледалаца путем директног телефонског позива.Цитирам: „Русија је силом припојила Крим. Значи ли то да је у свету сада сила једина гаранција државног суверенитета?“

         В. ПУТИН: Русија није силом припојила Крим. Русија је створила услове, наравно, помоћу специјалних формација и Оружаних снага, рећи ћу отворено, али је створила само услове за слободно изражавање воље људи који живе на Криму и у Севастопољу. А људи су сами донели одлуку о припајању. Русија се одазвала на тај позив и примила Крим и Севастопољ у своју породицу. То је природно и другачије није ни могло бити.

         Што се тиче фактора силе у међународним пословима, он је увек постојао, увек постоји, и сигуран сам, увек ће постојати. Питање није у томе, питање је у томе да би, схватајући да сила има суштински значај у међународним пословима, државе на међународној сцени могле - полазећи од здравог разума - да обликују и учвршћују таква правила понашања која би била стабилна и давала могућност за договоре, тражење компромиса, балансирање интереса држава и народа на међународној сцени не прибегавајући сили.

         Суштина апсолутно није у догађајима на Криму. Сетимо се шта се дешавало у Ираку, Авганистану, у Либији и другим регионима света. По мом мишљењу, када свет постаје или када је неко покушао да свет учини једнополарним, онда је код тог јединог пола настајала илузија да све може да се реши само помоћу силе, а кад се појављује баланс сила, онда се појављује и жеља да се договара. Надам се да ћемо ићи управо тим путем - путем учвршћивања међународног права.

         СЕРГЕЈ ЛУКАС: Коме користи претерани мит о томе да  Оружане снаге Русије припремају напад на Украјину? Какав циљ имају они који желе да нас посвађају са нашом браћом, суседима, с нашим европским партнерима?

         В. ПУТИН: Жеља да се посвађају Русија и Украјина, да се подели и силом раздвоји у суштини исти народ, јесте предмет међународне политике већ током векова - векова, заиста. Ако се присетите и погледате мишљења лидера белог покрета, онда ћете разумети да без обзира на сва неслагања политичког карактера са представницима бољшевика, они никада нису ни помишљали о могућој подели између Украјине и Русије зато што су увек сматрали да је то део јединственог, заједничког простора и да је то исти народ. И били су апсолутно у праву. 

         Ипак, десило се да данас ми живимо у различитим државама. Нажалост, та политика поделе, развлачења и слабљења и једне и друге компоненте народа и даље се наставља. У свету има довољно снага које се плаше наше моћи - како је говорио један од наших монарха, „наше големости“. Зато настоје да је уситне, то је познато.

         Погледајте шта су урадили са Југославијом: исекли су је на ситне комадиће и сада манипулишу свим оним чиме се може манипулисати. А тамо већ може практично свачим да се  манипулише. У принципу, то исто желе неки да ураде, очигледно, и са нама. Ипак, ако погледате шта се дешава и сами ћете одговорити на своје питање ко то чини. 

 
„Директна линија“ - Први деo
„Директна линија“ - Други део
„Директна линија“ - Четврти део
„Директна линија“ - Пети део
„Директна линија“ - Шести део
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари