Путин I о Путину II, Путин II о Путину I
САМО ЦИТАТИ
Руски лидер отворено са члановима међународног дискусионог клуба «Валдај»
* Петре, желим да вам кажем да је Владимир Владимирович Путин, надам се, исто лице, као и сви овде присутни, и да није «подвојен». То је један те исти човек
* Наравно, и моје мишљење не може а да се у нечему не мења. Зато што се свет око нас мења
* Нас европска криза веома забрињава. На ЕУ отпада више од педесет одсто робне размене Русије па је наша брига сасвим природна
* Уколико у Европи не буду предузимане благовремене мере да се изађе из кризе, нема сумње да ће већ следећи корак – то сви знају, не откривам ништа ново – бити економска стагнација. А ће прерасти у рецесију и смањење производње
* Не сме се нипошто дозволити да поклекне Италија, јер би то напросто била катастрофа
* Мислим да су Европи данас за савладавање кризе потребни ресурси на нивоу 1,5 билиона евра
ПЕТАР ДУТКЕВИЧ (директор Центра за изучавање државне управе и јавне политике Универзитета Карлтон - Канада):
Добро вече Владимире Владимировичу! Ми не разговарамо само са председником Владе Руске Федерације. Ми данас разговарамо са кандидатом за председника Русије. Желео бих да од Вас сазнам по чему ће се разликовати нови председник Владимир Владимирович Путин – 2 од Владимира Владимировича Путина – 1? Чиме ће се разликовати овај председник од председника којег смо видели од 2000. до 2008?
Добро вам је познато да у новим серијалима и репортажама, постоје и нови глумци. Желео бих да питам које нове глумце и нове репортаже ви видите у будућности у Русији?
ВЛАДИМИР ПУТИН: Као прво, Петре, желим да вам кажем да је Владимир Владимирович Путин, надам се, исто лице, као и сви овде присутни, и да није «подвојен». То је један те исти човек.
Ваше је питање, иначе, потпуно закономерно јер предстоје избори. Желим ово да кажем: постоје неке основне ствари које не могу да се промене и које се не могу мењати, обзиром да се овде ипак ради о избору шефа државе.
Дозволићу себи да говорим «високим стилом» како се некада говорило у Русији. Уколико се не мењају основне ствари - љубав према Отаџбини, тежња ка максималном резултату за добробит њених грађана, обезбеђење раста њиховог благостања на бази раста економије и обезбеђења темпа раста економије, унутрашње и спољне безбедности - онда се само поставља питање како те резултате остварити?
________________________________________
«Треба ли Евроазијска унија Русији? Шта то доприноси Заједници коју Русија већ има?»
________________________________________
Наравно, мишљење мојих колега, па и моје, не може а да се у нечему не мења. Зато што се свет око нас мења. То нас приморава да мењамо методе, средства, начине и приступе у решавању проблема. Дакле, то нас тера да се и сами мењамо.
Међутим, већ сам говорио да ми имамо програм развоја земље и да тежимо његовом реализовању. Али при томе, наравно, ми видимо како се мења свест људи, како се мења однос власти и људи, како се одигравају процеси, рецимо, међунационалног карактера, какве захтеве људи данас предочавају органима власти везано за информатизацију друштва и ширење информација и како сама власт треба на то да реагује.
Ми све то видимо и у том смислу ће бити промена, а већ и постоје промене. И ја сам променио приступ решавању тих проблема. Уверен сам да су и моје колеге измениле...
Е. К. Д`АНКОС (члан Француске академије наука и њен доживотни секретар, инострани члан Руске академије наука):
Владимире Владимировичу, Ви сте објавили чланак у листу «Известиа» , предложивши пројекат Средњеазијске уније полазећи од приближавања царинског система...
В.В.ПУТИН: Мислите Евроазијске уније?
Э.К.Д`АНКОС: Да, Евроазијске уније. Ви се позивате, између осталог, на Европску унију... желим ипак да вам кажем да је Европска унија, када је оснивана, основана je, прво зато што су земље Европе имале потребу за таквом унијом. Зато што су ратовалe једна против друге и то у два крвава рата. Ипак, та унија је базирана на вољи да земље које имају мање или више исте политичке системе и вредности, буду заједно.
Веома сам пажљиво прочитала Ваш чланак. Схватила сам да говорите да то не негира Заједницу Независних Држава, да је то отворени унија у коју, пре свега, позивате земље које су већ у тој Заједници, али сте отворени и за друге.
Желела бих да Вас питам: зашто је потребна та Унија Русији, када постоји ЗНД, са земљама које нису увек истог политичког типа? И даље, пошто говорите, у првом реду о њима, коме сте ви још отворени?
Треба ли то Русији? Шта то доприноси Заједници коју Русија већ има?
_________________________________________
«Економије ових земаља су се развијале као јединствени народно-привредни комплекс. Имали смо заједничку железничку мрежу, заједничку путну мрежу, заједничку енергетику (енергетску мрежу), постојала су заједничка правила регулације, али оно што је најбитније – посебни сегменти економије су се међусобно допуњавали.»
_________________________________________
В.В.ПУТИН: Елен, Ви сте се сетили како је формирана ЕУ и позвали на то да су земље Европе много пута ратовале и да су зато морале да оснују Унију с циљем да предупреде такав развој догађаја у будућности. Али, тада сте могли да узмете у обзир и Русију, јер је Русија такође ратовала са својим суседима и то више пута (и са Француском, и са Немачком, са целом Европом). И Европа је ратовала са Русијом, а онда закључивала и савезе, па опет ратовала.
Ипак су у основи формирања ЕУ били мотиви економског карактера, као и то да је, а тога се сећамо, она формирана од Удружења за угаљ и челик. Зашто? Тада се морао решити проблем енергената и угља. Питање угља, који је тада био главни енергент, морало се решити: како га дистрибуирати и са њим поступати. Ми смо помало заборавили те ствари, али су тада енергетска питања, суштински, у основи, формирала нове интеграционе творевине у Европи.
Затим је постало очигледно да то није довољно. Да бисте обновили уништену економију после Другог светског рата, да бисте обезбедили будућност и конкурентност, нужно је консолидовати напоре. То је за земље бившег Совјетског Савеза, у суштини исто.
Прво, економија многих земаља се нашла у веома тешком и неконкурентном стању. Говорим о томе да су се те економије развијале у условима совјетског планирања и биле изоловане од остатка света. Међутим, економије тих земаља имају нешто што би им при уједињењу дало конкурентске предности.
Економије ових земаља су се развијале као јединствени народно-привредни комплекс. Имали смо заједничку железничку мрежу, заједничку путну мрежу, заједничку енергетику (енергетску мрежу), постојала су заједничка правила регулације, али оно што је најбитније – посебни сегменти економије су се међусобно допуњавали.
__________________________________________
«Економија ће захтевати промену политичких система. Надам се да ће то бити еволутивно, на миран начин уз усаглашавање ставова такозваних владајућих елита и грађана.»
__________________________________________
Одређена предузећа у Русији не могу да постоје, рецимо, без партнера у другим постсовјетским земљама: координација је толико дубока да без ње није могуће постојање ових сектора. Знате, код нас се железница назива Акционарско друштво «Руске железнице». На једној од њених траса ситуација је оваква: она иде – иде –иде територијом Руске Федерације, затим прелази на територију Казахстана, а потом се опет враћа на руску територију – и то су вам Руске железнице.
Схватам вашу алузију везану за различит карактер политичких система. Већ је било питање: шта ће се код нас мењати, како ће се мењати будући Председник да би људи за њега гласали. Могу да кажем да се и политички системи такође мењају. Они су просто натерани да се мењају у складу са захтевом времена у свим земљама.
На овај или онај начин сви политички системи ће се мењати. Шта више, економија ће захтевати промену тих политичких система. Надам се да ће то бити еволутивно, на миран начин уз усаглашавање ставова такозваних владајућих елита и грађана. Мени се чини да ће интеграциони процеси те врсте доприносити тим политичким променама.
_________________________________________
«Ми смо са СТО у тесним контактима поводом својих интеграционих процеса. То значи да и остатак света може мирно на целом нашем Царинском простору да послује на принципима СТО. Сматрам да је то огромни плус и за економије два наша партнера, ако и за спољне партнере Русије.»
_________________________________________
Већ сам говорио о економској страни тог питања зато што – скрећем вам пажњу на то – ми градимо наше интеграције на принципима Светске трговинске организације. Процес пријема Русије у СТО треба да се заврши у децембру ове године, а могуће је да наши казахстански и белоруски партнери не буду примљени у СТО. Међутим, пошто ми са њима формирамо Царинску унију и јединствени економски простор на принципима СТО, то неће бити проблем. Да су принципи други – у СТО ни нас не би примили.
Ми смо са СТО у тесним контактима поводом својих интеграционих процеса. То значи да и остатак света може мирно на целом нашем Царинском простору да послује на принципима СТО. Сматрам да је то огромни плус и за економије два наша партнера, ако и за спољне партнере Русије.
Што се тиче економске кризе у целини, нас европска криза веома забрињава. На ЕУ отпада више од педесет одсто робне размене Русије па је наша брига сасвим природна.
Уколико у Европи не буду предузимане благовремене мере да се изађе из кризе, нема сумње да ће већ следећи корак – то сви знају, не откривам ништа ново – бити економска стагнација. А она је везана за озбиљним прекидима у функционисању финансијског и банкарског система и прерашће у рецесију и смањење саме производње.
Зато се надамо да се то неће догодити и рачунамо на то да ће се европске земље и њихове монетарне власти, укључујући и ЕЦБ (Европску Централну Банку), на време умешати у оно што се догађа и спречити негативни развој ситуације. Веома бисмо желели да буде тако.
________________________________________
«Понекада је боље деловати брзо макар и по цену мањих грешака. То је боље него не чинити ништа.»
________________________________________
Међутим, неки наши водећи експерти сматрају да се проблеми више не могу решити без директног мешања ЕЦБ. Зато што Фонд финансијске стабилности своје деловање заснива на контактима са ММФ-ом који такође за ту борбу нема неопходне ресурсе. Мислим да су Европи данас за савладавање кризе потребни ресурси на нивоу 1,5 билиона евра.
Не сме се нипошто дозволити да поклекне Италија, јер би то напросто била катастрофа. Али, видим шта се догађа, видим да део наших партнера и европских пријатеља инсистира на принципима монетарне политике. То могу да разумем. Али, ипак економска политика је уметност могућег, а ту можете да осетите нијансе. Понекада је боље деловати брзо макар и по цену мањих грешака. То је боље него не чинити ништа.
Поновићу још једном, а на то веома рачунамо, да ће се ЕЦБ директно мешати. Тако да то не доведе до катастрофалног раста инфлације. Не мислим да може да се деси.
У САД ФЕД ради у истом смеру. То се може критиковати – то и ја понекад критикујем – али где је ту катастрофални раст инфлације? Велика Британија ради то исто. А тамо је инфлација порасла до 5 одсто, што је много за ВБ, али зато тамо не дозвољавају такве кризне појаве какве постоје у евро зони. Њих тамо не може да буде, тамо не праве избор између доброг и лошег већ између лошег и веома лошег, а боље је, наравно, кретати се према лошем, а не према веома лошем. Али, то је већ одговорност наших европских колега и пријатеља.
Гледати шта други раде увек је лакше, али прави политичар увек делује под притиском разних фактора, а оно што је теоријски исправно, можда се и не може увек реализовати у пракси. Међутим у Европи су одлуке на људима – а ја их знам све лично – који су веома одговорни и економски писмени, који умеју да слушају и чују аргументе других и да доносе одлуке.
Надам се дакле да ће одлуке уследити.
РЕАКЦИЈЕ СТРАНЕ ШТАМПЕ:
проводити снажну политику, али неће завртати каиш.
Какав ће бити Путин II? На питање одговара Путин I
Социолози су категорични: сада, након двадесет година после лечења отворених рана деведесетих, после успостављања реда и враћања на пут просперитета, значајни део руског друштва изражава тежњу за модернизацијом и даљим ослобађањем.
"Ипак у овако динамичном друштву и економији политички систем у Русији остаје инертан и блокиран - истиче Тим Колтон (Tim Colton), харвардски стручњак за Русију – а при том, пред нашим очима, нема примера да се замрзнути систем обнавља". Отуда сценарији које су израдили експерти клуба «Валдај» за Русију у последњих пет година осцилирају између очигледног ризика инерције и могуће варијанте ауторитарне модернизације, не остављајући велике наде на реализацију либералних и демократских реформи.
На тај начин, враћајући се на власт, да ли Владимир Путин смањује земљи шансу за обнову? Или можемо да замислимо на тој новој историјској етапи новог Путина?
ПУТИН: Један сам човек, не могу се поделити на два
Аналитичари се труде да погоде тип политичког система који сарадник КГБ планира да уведе када се врати на власт. Очигледно, Путин може да остане председник све до 2024. године.
"Путин се не може поделити на два дела. То је један те исти човек"- одговорио је Путин на питање да ли ће се његова политика током другог мандата суштински разликовати од политике првог мандата. "Постоје основни принципи који не подлежу променама, који се не мењају – то су љубав према Отаџбини, тежња за позитивним резултатима... увећање благостања становништва и јачање унутрашње и спољне безбедности".
Британци 400 година правили своје травњаке, а демократија у Русији...
Када су га за време сусрета са иностраним научницима и новинарима питали - да ли признаје да је власт у Русији исувише централизована, а да је осамдесет одсто указа председника Дмитрија Медведева игнорисано, или се не примењује у регионима и да нико нема поверења у власти које је формирао, Пути је све изненадио када се сагласио са таквим ставом.
Он је признао да је садашњи модел управљања Русијом «исцрпљен». Према његовим речима, када је пре 11 година постао председник, земља се налазила у хаосу, била је на ивици грађанског рата. Он је изградио систем «ручног управљања» регионима, укинувши изборе за губернаторе и лично их је постављао.
Говорећи на сусрету са члановима међународног дискусионог клуба «Валдај», Путин је рекао да је дошло време да се врате одређена овлаштења и фискална надлежност регионима. Он је потврдио своје намере, али је рекао да треба дејствовати опрезно. Према његовим речима, постоје одређене идеје како да се директно шири демократија, али би било преурањено о њима говорити.
Он се сложио са Британцима који говоре да им је на формирање њихових енглеских травњака требало 400 година, па нагласио да у Русији демокаратија не траје ни из далека толико година.
