Американци и западне земље узурпирају заштиту људских права

Из ауторског текста руског лидера «Русија и свет који се мења» (крај)

* САД и друге западне земље покушавају да узурпирају област заштите људских права и да је у потпуности исполитизују и примене као инструмент притиска. Друго, објекте за мониторинг - заштитници људских права изабиру по сопственом нахођењу, а нипошто на основу универзалних критеријума, већ по жељи земаља које су «приватизовале» ову област

* Ми не можемо да се помиримо са срамотним статусом Руса као «неграђана». Јер, како се можемо помирити да сваки шести летонски и сваки тринаести естонски грађанин живи са статусом «неграђанин» и при том нема основна политичка, изборна и социјално-економска права. Они не могу ни да слободно користе руски језик

* Територија Русије је потенцијални извор њене снаге. Раније су наши огромни простори служили као предност и као тампон зона од спољне агресије. Сада, уз добру економску стратегију, она могу постати најважнија основа за повећање наше конкурентности

* Дефицит питке воде у свету све брже нараста. Може се предвидети да ће у ближој будућности наступити геополитичка конкуренција за водене ресурсе, као и за могућност да се производи роба заснована на води. Ми у рукама имамо јак адут

* Имамо жељу да схватимо и поштујемо интересе наших партнера – али их молимо да и они поштују наше

        У ДЕЦЕМБРУ прошле године напокон је завршен вишегодишњи маратон приступања Русије Светској трговинској организацији. Хоћу да истакнем да су администрација Барака Обаме и шефова многих водећих европских држава крају мандата активно помогле коначном договору.

        Рећи ћу отворено да је на том дугом и трновитом путу много пута било жеље да се «залупе врата» и да се преговори потпуно напусте. Међутим, ми се нисмо препуштали емоцијама. Резултат је био потпуно остварење повољног компромиса по нашу земљу – успели смо да обезбедимо интерес руских индустријских и пољопривредних произвођача уз узимање у обзир у будућности нарастајуће спољне конкуренције. Наши економски учесници добијају суштинске допунске могућности за излаз на светска тржишта и цивилизовану заштиту својих права. Управо у томе, а не у симболици приступања Русије светском трговинском «клубу», видим главни резултат.

        Русија ће поштовати норме СТО као и све своје међународне обавезе. Рачунам да ће исто тако поштено, по правилима, играти и наши партнери. Успут истичем да смо већ пренели принципе СТО у нормативно-правну базу Јединственог економског простора Русије, Белорусије и Казахстана.

        Уколико покушате да анализирате како заступамо руске економске интересе на међународној арени, онда је јасно да то тек учимо да радимо системски и доследно. Још нам фали умећа да радимо као многи наши западни партнери и умешно лобирамо на спољноекономској арени наше интересе, користећи их за домаће бизнис-одлуке.

Министар економског развоја Русије, Елвира Набиуљина, са директором Светске трговинске организације Паскалом Лемијем

        Наши задаци на том правцу су, уз узимање у обзир приорита иновационог развоја земље, више него озбиљни – обезбедити Русији равноправне позиције у савременом систему светских привредних веза, свести на минимум ризике који настају при интеграцији у светску економију, у контексту поменутог ступања СТО и предстојећег ступања у Организацију  за економску сарадњу и развој.

        Нама је као ваздух неопходан шири, недискриминишући излаз на спољна тржишта. За сада не можемо да кажемо да руски економски представници у иностранству имају налкоњеност. Против њих се примењују ограничене трговинско-политичке мере, успостављају техничке баријере које их стављају у неповољнији положај у односу на конкуренте.

        Слично ствари стоје и са инвестицијама. Ми се трудимо да инострани капитал привучемо у руску економију, отварамо му најпривлачније привредне гране, дајемо заиста «најслађе залогаје», посебно у енергетском комплексу. Наше инвеститоре у иностранству, пак, не сматрају пожељним, а неретко и демонстративно гурају у страну.

        Не треба ићи далеко и тражити примере. Узмите случај са немачким «Опелом» кога руски инвеститори нису могли да купе – упркос томе што је тај посао била одобрила и влада СР Немачке и позитивно прихватили немачки синдикати. Недопустиво је и то што руском бизнису, који уложи солидна средства у иностране активе, једноставно не дозвољавају да добије инвестициона права. Такве ситуације су веома честе у Централној и Источној Европи.

        Све ово наводи на мисао о неопходности да се ојача политичко-дипломатска подршка делатности руских предузетника на иностраним тржиштима и пружи подршка крупним и значајним пословним пројектима. Не треба губити из вида да Русија може примењивати узвратне мере према онима који прибегавају нелојалној конкуренцији.

        Влада и удружења предузетника би требало чвршће да коориднирају напоре на спољноекономском правцу и упорније промовишу инетересе руског бизниса и помогну му да осваја нова тржишта.

        Желим да скренем пажњу и на такав суштински фактор, који у много чему одређује улогу и место Русије у садашњим и будућим мећународним политичким и економским односима, какав је огромност тероторије наше земље. Ми заузимамо једну шестину светског копна, међутим и Руска Федерација је највећа и најбогатија држава, пре свега природним ресурсима какви не постоје другде у свету. Имам у виду не само нафту и гас, већ и шуме, пољопривредна земљишта, залихе чисте пијаће воде.

        Територија Русије је потенцијални извор њене снаге. Раније су наши огромни простори служили као предност и као тампон зона од спољне агресије. Сада, уз добру економску стратегију, она могу постати најважнија основа за повећање наше конкурентности.

Камчатка

        Напоменућу, посебно, дефицит питке воде у свету који све брже нараста. Може се предвидети, да ће у ближој будућности наступити геополитичка конкуренција за водене ресурсе, као и за могућност да се производи роба заснована на води. Ми у рукама имамо јак адут. Наша земља схвата, да богатство које нам је припало треба трошити разумно и стратешки паметно.

        Поштовање властите земље се опредељује и то колико је она у стању да брани права својих грађана и сународника у иностранству. Не треба никада заборављати интересе милиона сународника који живе у иностранству и наших грађана који одлазе на одмор и службена путовања. Желим да истакнем: МИП и сва дипломатско-конзуларна представништва обавезна су да у нонстоп режиму пружају реалну помоћ и подршку сународницима. Реакција дипломата на колизије које настају између наших суграђана и локалних власти, инциденте и догађаје, хаварије у саобраћају и сл. мора да буде моментална – и они не смеју да чекају када медији почну да о томе говоре у сав глас.

        Ми ћемо на најодлучнији начин захтевати да власти Летоније и Естоније поштују препоруке ауторитетних међународних организација везаних за поштовање општеприхваћених норми за права мањина. Ми не можемо да се помиримо са срамотним статусом Руса као «неграђана». Јер, како се можемо помирити да сваки шести летонски и сваки тринаести естонски грађанин живи са статусом «неграђанин» и при том нема основна политичка, изборна и социјално-економска права. Они не могу ни да слободно користе руски језик.

        Пример за то је пре неколико дана одржани референдум о статусу руског језика у Летонији који је продемонстрирао мећународној заједници сву оштрину овог проблема. Ни овог пута нису дозволили да на референдуму учествује више од 300 хиљада «неграђана». Не уклапа се ни у један калуп одбијање летонске Централне изборне комисије да делегацији Друштвене палате Русије одобри статус посматрача на референдуму. А међународних организација, које су одговорне за поштовање општеприхваћених демократских стандарда, било је на референдуму у својству посматрача као печурака после кише. 

        Уопште узев, чим се проблематика људских права користи у међународном контексту, тешко да нас може задовољити. Прво, САД и друге западне земље покушавају да узурпирају област заштите људских права и да је у потпуности исполитизују и примене као инструмент притиска. Они не подносе да њих критикујете и прихватају то веома болно. Друго, објекти за мониторинг заштитници људских права изабиру по сопственом нахођењу, а нипошто на основу универзалних критеријума, већ по жељи земаља које су «приватизовале» ову област.

        Русија на својој кожи осећа необјективност, пристрасност и агресивност, као и критизерство које се покреће против ње и које понекад превазилази све замисливе границе. Када нам указују на наше стварне недостатке – то можемо да поздравимо и извучемо неопходне закључке. Међутим, када нас огољено критикују, у континуитету, када плански покушавају да утичу како на односе између наших грађана, као и директно на унутарполитичку ситуацију у Русији, онда схватиш да иза свега тога нипошто не стоје високи морални и демократски принципи.

Руски протести у Летонији

        У области људских права нико не треба да има ексклузивитет. Русија је млада демократија. Због тога ми понекад испољавамо претерану скромност и подгревамо самољубље наших искусних партнера. При том, ми имамо шта да кажемо – са аспекта поштовања људских права и поштовања основних слобода – нико није савршен. И у старим демократијама имамо озбиљна кршења и на то не треба затварати очи. Разуме се, тај рад не треба обављати по приципу «други су луди» - од конструктивне дискусије о проблемима у области људксих права сви имају користи.

        Руско Министарство иностраних послова је крајем прошле године објавио свој први извештај «О ситуацији са људским правима у многим земљам у свету». Сматрам да ову активност треба подстицати.  И то због тога да бисмо могли допринети широј и равноправнијој сарадњи у читавом спектру химанитарних проблема и промовисати темељне принципе демократије и људских права.

        Узгред, све што је речено само је део информативно-пропагандног праћења наше спољнополитичке и дипломатске делатности и изградње правог имиџа Русије у иностранству. Треба признати да нисмо постигли на овом плану много успеха. У информативној сфери нас често надигравају. То је комплексно, посебно питање којим ћемо тек морати озбиљно да се бавимо.

        Русија је наследила велику културу која је призната и на Западу и на Истоку. Међутим, ми за сада веома слабо инвестирамо у културне институције и њихово промовисање на глобалном тржишту. Обнова светског интереса за област идеја, културе, која се испољава преко укључивања друштава и економија у глобалну информативну мрежу, даје Русији и њеним провереним талентима у области производње културних вредности допунске шансе.

        Русија има могућности не само да сачува своју културу, него и да је искористи као снажан фактор за продор на глобална тржишта. Простор на коме се говори руски практично је простор свих земаља бившег СССР-а и значајан део Источне Европе. Али, не треба да то чинимо као империја, већ културним продором; дакле - не топовима, не увозом политичких режима, већ тако да извоз образовања и културе помажу у изградњи повољних услова за руску робу, услуге и идеје.

        Ми морамо да појачамо образовно и културно присуство у свету – и неколико пута да да их повећамо у земљама где део становништва или говори или разуме руски.

        Треба озбиљно размотрити и са највећом користи, за објективно доживљавање Русије, искористити одржавања великих међународних догађаја код нас – сусрете на највишем нивоу АПЕС 2012. године, самите «Г-20» и «осморке» 2013. и 2014. године, Универзијаде у Казању 2013. године, зимске Олимпијске игре 2014.године, светско првенство у хокеју и фудбалу, 2016. и 2018. године.

        Русија има намеру да и даље брани своју безбедност и националне интересе путем најактивнијег и најконстуктивнијег учешћа у светској политици и у решавању глобалних и регионалних проблема. Спремни смо за добру и обострано корисну сарадњу, за отворени дијалог са свим иностраним партнерима. Имамо жељу да схватимо и поштујемо интересе наших партнера – али их молимо да и они поштују наше.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари