"Путин, Русија, Запад"
ВВС приказао прву (једночасовну) епизоду документарног филма о Путину
* Аутори филма направили интервјуе са више познатих политичара, укључујући и самог премијера Русије Владимира Путина, бившег немачког канцелара Герхарда Шредера, бивше државне секретаре САД - Колина Пауела и Кондолизу Рајс...
* «Био сам овде у Кремљу. И уколико желите да кажем поштено и отворено, нисам одмах могао да схватим димензије трагедије. Подигао сам телефон и попричао са њом (саветником председника САД за националну безбедност Кондолизом Рајс). Замолио сам је да пренесе информацију о активностима које Русија има намеру да предузме» - рекао је Путин сећајући се терористичког акта од 11. септембра 2001. године у САД
* Бивши рускини министар одбране Сергеј Иванов: Талибани су после 11. септембра 2001. понудили Русији удруживање у борби против америчке претње. Био је то предлог који смо одбили користећи светски познати енглески израз F***"
БРИТАНСКА телевизија ВВС почела је приказивање серијског документарног филма у четири епизоде „Путин, Русија и Запад“ (Putin, Russia and the West).
Већ у првој епизоди је испричано о приближавању Русије и Запада на фону претње међународног тероризма и о ситуацији око руске нафтне компаније ЈУКОС.
Једночасовна епизода серије «Узети под контролу» (Taking Control) приказана је у програму британске националне телевизије ВВС Два (BBC Two) 19. јануара 2012. године у ударном вечерњем термину. Главни аутор обимног документарног филма је позната телевизијска новинарка Норма Перси која је рођена у САД и много година живела у Великој Британији. У њеној биографији је низ документарних серијала о Русији, «хладном рату» и заласку Британске империје.
У оквиру припрема филма, његови аутори су урадили велики број интервјуа са највишим политичарима садашњости и будућности, укључујући и самог премијера Русије Владимира Путина, бившег немачког канцелара Герхарда Шредера, бивше државне секретаре САД - Колина Пауела и Кондолизу Рајс, бившег руског премјера Михаила Касјанова, садашњег шефа администрације Кремља Сергеја Иванова, бивше руске министре - Алексеја Кудрина и Германа Грефа и бизнисмена Леонида Невзлина. У филму је нашао места и интервју који је 2003. године урађен са бившим шефом ЈУКОС-а Михаилом Ходорковским.
Посебна пажња у првој епизоди поклоњена је успостављању личних односа између председника Русије и САД. Приказан је њихов сусрет 2001. године са описом `дипломатске буке` поводом иступања САД из споразума о противракетној одбрани и потписивања новог споразума о ограничавању стратешког нуклеарног оружја (2002), као и обједињавања снага у борби против међународног тероризма.
«Био сам овде у Кремљу. И уколико желите да кажем поштено и отворено, нисам одмах могао да схватим димензије трагедије. Подигао сам телефон и попричао са њом (саветником председника САД за националну безбедност Кондолизом Рајс). Замолио сам је да пренесе информацију, која ми је у том тренутку била важна, за наше америчке партнере, о активностима које Русија има намеру да предузме» - рекао је Путин сећајући се терористичког акта од 11. септембра 2001. године у САД.
Гест за Талибане
Иванов који је тада био министар одбране РФ (2001-2007), испричао је да се руска страна, дајући «сагласност» на коришћење војних база у републикама Средње Азије у оквиру започете операције против режима Талибана у Авганистану, надала да ће имати корист од тога што Американци уништавају логоре где је вршена обука терориста и оних из Русије, или ако ухвате те терористе да ће их предати Русији. Москва је, по речима Иванова, тада одбила понуду Талибана да се заједно боре против НАТО инвазије.
«Након неколико дана (после почетка операције у октобру 2001. године) представници Талибана су ступили у контакт са нашим пограничним јединицама на граници између Таџикистана и Авганистана... Они су предлагали да се Талибани и Русија удруже у борби против америчке претње. Био је такав став, био је такав approach, био је такав предлог који смо одбили користећи светски познати енглески израз F*** off" - сликовито се изразио политичар.
Побегли са балета
Иванов и Рајсова су са гледаоцима поделили сећања о смешној епизоди која се одиграла за време посете председника САД Џорџа Буша млађег Москви у мају 2002. године. Буш и Путин су тада са супругама и многим високим функционерима били позвани на балет у Бољшој театар, на представу «Крцко орашчић».
«Било је лето и не видим разлог зашто треба да гледамо «Крцка орашчића? Осетила сам да и Сергеј Иванов дели моју љубав према балету и моје несимпатије према класичном балету» - сећала се Рајсова.
Иванов је предложио да «побегну» из државне ложе и оду у балетски студио Бориса Ејфмана да погледају пробе плесача.
У филму се затим виде кадрови како Иванов, Рајсова и тадашњи секретар Савета за националну безбедност, Владимир Рушајло, седе у балетском студију и посматрају плесаче. Како је иронично приметила Рајсова, «Тешко да се Рушајлу свиђа било какав балет». Она и Иванов су уживали. «Видео сам да јој се допало – када се човеку нешто свиђа, то не може да се сакрије» - сећа се Иванов ове посете после које су се вратили у ложу са председницима – десетак минута пре завршетка представе «Крцко орашчић».
«Тада сам схватила да Сергеј Иванов извршава своја обећања и ради оно што говори. И мени се чини да је он исто то помислио и о мени» - рекла је у емисији Рајсова.
Сутон Јукос-а
Завршни део филма у првој епизоди је посвећен односу државе и бизниса у Русији почетком 2000. година.
«Велике нафтне компаније су поткупљивале депутате, да бисмо схватили да неће бити озбиљног повећања пореза на нафту» - испричао је у интервјуу бивши министар финансија Русије Алексеј Кудрин (2000-2012).
Ходорковски, који се тада налазио на челу Јукоса, признао је да није имао намеру да крши закон, али није крио - уколико су постојале рупе у закону, користили смо их.
Кључни заокрет у односима Кремља и Ходорковског, сматрају аутори филма, био је наступ истог на сусрету државног руководства са власницима и менаџерима великог бизниса у фебруару 2003. године, на којем је Ходорковски говорио оштрим речима о корупцији у земљи и недвосмислено алудирао на нетранспарентност у раду државних компанија посебно Роснафте.
«Сви (бизнисмени) су од страха `попадали`, само што се нису подвукли под сто» - рекао је `у камеру` Михаил Касјанов (премијер од 2000. до 2004. године), описујући реакције учесника сусрета на којем је говорио Ходорковски.
Он је наставио да се председник (Путин) тада заложио за заштиту Роснафте, аргументирајући то неопходношћу да државне компаније повећавају своју активу и резерве.
Сва актива после банкротства Јукоса је прешла у власништво Роснафте у јесен 2003. године, одмах после хапшења Ходорковског.
«Тај период се завршава снажнијом и бар не мање домократском Русијом» - констатовали су на крају аутори прве епизоде документарне серије.
Очекује се да ће у следећим епизодама бити речи о даљем развоју Русије и њених односа са Западом 2000.-тих година, укључујући реформу политичког система, стање руске економије, положај Русије на светској арени и заоштраваеу руско-британских односа због шпијунског скандала изазваног «случајем Литвињенко».