Путин честитао деведесети рођендан легендарном обавештајцу Џорџу Блејку

ПОЗДРАВНО ПИСМО ШЕФА РУСКЕ ДРЖАВЕ ПОЧИЊЕ РЕЧИМА:

„ПОШТОВАНИ ГЕОРГИЈЕ ИВАНОВИЧУ, ОД СВЕГ СРЦА ВАМ...“

• Снажно сте демонстрирали срчаност и спремност за одговоран и напоран рад, спремност за озбиљна искушења и увек сте успешно решавали постављене задатке. Ви и Ваше колеге дали сте огроман допринос очувању мира, безбедности и стратешком паритету - оценио је Владимир Путин
• У децембру 1953. године, на тајном саветовању СИС и ЦИА у Лондону је донета одлука о прокопавању тунела у Берлину - према линијама везе Групе совјетских армија у Немачкој. Блејк је обавестио совјетску службу о припреми овакве операције, а Москва је донела одлуку да се тај тунел користи за дезинформисање противника
• Блејк је - после издаје Пољака Голеневског - у штабу МИ6 био подвргнут испитивању, а затим је осуђен на 42 године затвора. Након четири године тамновања, било је организовано Блејково бекство из затвора

        ПРЕДСЕДНИК Руске Федерације Владимир Путин честитао је 90-ти рођендан легендарном обавештајцу Џорџу Блејку.

       У поздравној писму руског лидера се, поред осталог, наглашава:

       „Поштовани Георгије Ивановичу, од свег срца вам честитам 90. рођендан. Ви заслужено припадате плејади снажних и храбрих људи, сјајних професионалаца. У свим околностима Ви сте снажно демонстрирали срчаност и спремност за одговоран и напоран рад, спремност за озбиљна искушења и увек сте успешно решавали постављене задатке. Ви и Ваше колеге дали сте огроман допринос очувању мира, безбедности и стратешком паритету. Овај рад, невидљив другима, али веома важан рад, заслужује највише признање и поштовање. Желим вам здравље и све најбоље“.

       Раније је саопштено да Џорџ Блејк жели да 90. рођендан обележи у свом подмосковском дому гледајући филм који је поводом његовог рођендана припремила телевизија „Звезда“.

       Џорџ Блејк је рођен 11. новембра 1922. године у Ротердаму. За време немачке окупације Холандије, његова мајка и сестра су побегле у Енглеску и тако се спасле. Џорџ, којем је тада било 17 година, одлучио је да остане у родном граду и учествује у покрету Отпора.

       „Моја младост - сећа се Блејк - повезана је са Другим светским ратом, са ужасима окупације. Немачка авијација је 10. маја 1940. године варварски бомбардовала Ротердам. Град је био у пламену и диму. Срушена је 31.000 кућа“.

       Џорџ је 1942. године одлучио да се дочепа Енглеске и настави борбу са нацистима. Са пасошем на туђе име, пробијао се кроз окупирану Француску. При преласку шпанске границе ухапшен је и послат у затвор. Успео је да се ослободи и након тога одлази у Енглеску, а већ од 1943. године као добровољац служи у британској морнарици.

       Уписао је војно-поморску академију и послат да служи као подморничар. Спремао се за десантне операције против Немачке, али је у августу 1944. пребачен на рад у холандску секцију британске обавештајне службе. После капитулације Немачке отишао је у Холандију да би обновио раније прекинуту везу са британском агентуром.

       После рата британске спецслужбе преоријентишу се на рад са Совјетским Савезом и Блејка упућују у Хамбург за скупљање података о совјетској армији у Немачкој. Тамо почиње самостално да учи руски језик. Кад је руководство обавештајне службе чуло за то, упућују га на курсеве руског језика са жељом да га искористе у раду против СССР.

       У октобру 1948, Блејка постављају за резидента СИС (познате као МИ6) у Сеулу. Добио је задатак да скупља податке о совјетском Далеком Истоку, Приморју, Сибиру, Манџурији. Након што је Сеул заузела армија Ким Ил Сунга, Блејк као представник једне од зараћених страна бива интерниран и упућен у логор.

       У пролеће 1951. преко корејског официра даје писану поруку совјетској амбасади уз молбу да му организују сусрет са представником спољне обавештајне службе. На сусретима који су уследили, Блејк је понудио своју сарадњу совјетској служби и предао вредне податке о енглеским специјалним службама.

       Након потписаног примирја у Кореји 1953. године, он се вратио у Лондон и наставио рад у седиишту СИС. Био је постављен за заменика начелника одељења за техничке операције које се бавило тајним прислушкивањем у иностранству.

       Од Блејка су дошле обавештајне анализе министарства одбране Енглеске и подаци о степену упознатости Енглеза и Американаца о војним тајнама СССР.

       У децембру 1953. године, на тајном саветовању СИС и ЦИА у Лондону донета је одлука о прокопавању тунела у Берлину - према линијама везе Групе совјетских армија у Немачкој. Блејк је обавестио совјетску службу о припреми овакве операције, а централа је донела одлуку да се тај тунел користи за дезинформисање противника.

       На основу Блејкових података, спољна обавештајна служба СССР је организовала 1956. године операцију о „случајном“ откривању тунела у Берлину која је имала велики политички ефекат. Слична акција је обављена и у Аустрији.

       Због издаје сарадника пољске службе Голеневског, који је ЦИА издао совјетског агента у СИС (МИ6), у пролеће 1961. године Блејк - који се тада налазио у Бејруту у тајном центру за изучавање арапског језика - добио је налог да се врати у Лондон ради добијања „новог намештења“.

       Блејк је у штабу МИ6 био је изложен испитивању, а затим је предат суду који га је осудио на 42 године затвора. Након четири године тамновања било је организовано Блејково бекство из затвора. Уз помоћ пријатеља он је 1965. године, преко Берлина дошао у Москву где живи и дан данас.

       Џорџ Блејк је произведен у чин пуковника спољне обавештајне службе СССР.

       Написао је две књиге мемоара „Другог избора нема“ и „Прозирни зидови“.

       У априлу 2011. године приказан је премијерно документарни тв филм „Избор агента Блејка“ у којем је обавештајац лично играо.

       Због великих заслуга за државну безбедност СССР и Русије, Блејк је награђен орденом Лењина, Црвене заставе, Отаџбинског рата I степена, „За личну храброст“ и Орденом пријатељства, многим медаљама као и напрсним знаком „Почесни сарадник државне безбедности“ и „За служење у обавештајној служби“ (под редним бројем 1).