ПУШКОВ: Запад се консолидује око платформе новог непријатељства према Русији

МАСКЕ СУ ПАЛЕ: ПОД СНАЖНИМ ПРИТИСКОМ СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА

СВИ ПРИНЦИПИ СУ ОДБАЧЕНИ

Пише: Алексеј ПУШКОВ, председник одбора Државне Думе за међународне односе

• Државни преврат у Кијеву од 22. фебруара на Западу је одмах био прихваћен са одушевљењем: није важно што је погажен украјински устав, није важно што је разјурен уставни суд, није важно што су нелегалне одлуке Врховне Раде. Све то није важно када се ради о геополитичком освајању такве земље као што је Украјина
• Што је већа кривица самог Запада због онога што се дешава - тим више се западна штампа, која је већ заборавила не само објективност  него и елементарну одмереност у просуђивању, са жестином обрушава на нашу земљу
• Све ово ни у Вашингтону ни у Бриселу никада неће признати. Зато што тада треба признати и да читава Обамина антируска политика нема никаквог основа сем настојања да се обрачуна са непокорном Москвом која се усудила да баци изазов САД-у и да води независну спољну политику 
• Не ради се ни о демократији, ни о људским правима нити о високим принципима којима су нас хранили више од двадесет година, него о тежњи за доминацијом - по сваку цену. Ради се о ономе што је Европљанин Ниче називао Wille zur Macht, воља за моћ. Ниче је знао о чему је говорио. Маске су одбачене. Пристојност такође

        МАСКЕ су одбачене. И свака пристојност такође. Одбачен је и здрав разум.

        NOVA прети размештањем база у земљама суседним са нашом. ЕУ непрестано уводи нове санкције - и економске и личне, стално укључујући нова презимена.

        Запад се консолидује око платформе новог непријатељства према Русији, а покушаји појединих земаља и појединих политичара Европске уније нису у стању да ту тенденцију преокрену.

        А не ради се ни о одбрани високих идеала, ни о правима  оних који пате, ни о бризи о владавини права. Под снажним притиском Сједињених Држава сви ти принципи су одбачени.

        Државни преврат у Кијеву од 22. фебруара на Западу је одмах био прихваћен са одушевљењем: није важно што је погажен украјински устав, није важно што је разјурен уставни суд, није важно што су нелегалне одлуке Врховне Раде. Све то није важно када се ради о геополитичком освајању такве земље као што је Украјина.

        Баш због тога је данашњим кијевским властима дозвољено да чине све оно због чега се код западних политичара у другим случајевима званично подиже коса на глави: да убијају цивилно становништво, да користе фосфорну муницију и балистичке ракете против градског становништва, да убијају и киднапују новинаре, на крају, и да убијају гушењем и спаљују људе само зато што су се борили за своја већа права. Тако је било у Одеси.

        Свете злочине фактички је дозволио и одобрио демократски Запад уз стидљиво мрмљање о неопходним истрагама које се никада неће спровести или ће их Кијев свесно завести у ћорсокак.

        Дозвољени су и одобрени у име крајњег циља - укључивања Украјине у евроатлантску зону утицаја.

        При том, за све што се дешава у Украјини окривљују само и искључиво Русију. Иако санкције треба примењивати према Кијеву због константних и злонамерних кршења свих могућих људских права, почев од права на живот, Русију и лично Путина покушавају да представе као ново семе зла. И што је већа кривица самог Запада због онога што се дешава - тим више се западна штампа, која је већ заборавила не само објективност  него и елементарну одмереност у просуђивању, са жестином обрушава на нашу земљу.

        Таква је општа слика. При том сви мислећи људи од Финске до САД признају: за догађаје који се одвијају у Украјини управо на такав начин, није толико крива Русија која дуго није никако реаговала на дешавања у Кијеву, колико сам Запад. Управо је ЕУ ставила Украјину пред избор: или сарадња са Русијом или асоцијација са Европском унијом. Управо је ЕУ одмах подржала државни преврат у Кијеву, а САД - су га и онако потпуно припремиле.

         „Зашто је Запад одговоран за кризу у Украјини“ - то је наслов чланка који је недавно објавио на страницама америчког часописа „Форин аферс“, професор Чикашког универзитета Џон Мершајмер.

         „Ако полазимо од доминантних ставова Запада, - пише Мершајмер, - кривица због украјинске кризе скоро у потпуности је на Русији“. „Међутим, то није тако - наставља он. - У ствари, САД и њихови европски савезници сносе већи део одговорности због кризе“. Запад је већ одавно покушавао да овако или онако привуче Украјину у NOVA и да је отргне од Русије. Међутим, Москва је више пута упозоравала, пише Мершајмер, да „неће мирно гледати како се њен стратешки важан сусед претвара у упориште Запада. За Путина је нелегално свргавање демократски изабраног председника Украјине, које је Путин праведно назвао превратом, било последња кап“.

        Са сличним оценама наступио је и бивши амбасадор САД у СССР-у, Џон Метлок. У интервјуу немачком издању „Тагесцајтунг“, Метлок говори о томе како је својим стратешким ширењем NOVA-а на земље Источне Европе Запад почео да ствара основе кризе у односима са Русијом. „Није било никакве реалне претње тим земљама од стране Русије. Затим је почело оснивање војних база, поред осталих и у Пољској - иначе, против непостојећих иранских ракета. На крају су Руси све то схватили као провокацију“.

        А онда је, по речима Метлока, NOVA одлучио да примами и Украјину обећавши јој чланство у алијанси. „Све то су били веома глупи кораци Запада - наставља Метлок - и сада ми убирамо реаговање на њих“. По његовом мишљењу, САД такође не би седеле скрштених руку кад би Кина почела да ради на оснивању војног савеза са Мексиком и Канадом. Ми би смо то спречавали свим средствима и тако би поступила свака држава“ - уверен је Џон Метлок.

        Ипак, све ово ни у Вашингтону ни у Бриселу никада неће признати. Зато што тада треба признати и да читава Обамина антируска политика нема никаквог основа сем настојања да се обрачуна са непокорном Москвом која се усудила да баци изазов САД-у и да води независну спољну политику. 

        Зато што тада треба признати да политика санкција против Русије не садржи у себи никакве основе. Зато што тада треба признати да се извор агресивности уопште не налази у Кремљу, него у Вашингтону и у европским престоницама које га подржавају.

        И - најважније - мораће се признати да се не ради ни о демократији, ни о људским правима нити о високим принципима којима су нас хранили више од двадесет година, него о тежњи за доминацијом - по сваку цену. Ради се о ономе што је Европљанин Ниче називао Wille zur Macht, воља за моћ. Ниче је знао о чему је говорио. Маске су одбачене. Пристојност такође.