Прилепин: Оставите дечака на миру, фарисеји, читајте Солжењицина и Улицку

ОТКРИЛО СЕ ДА ЈЕ НИКОЛАЈ ДЕСЈАТНИЧЕНКО ХТЕО ДА У БУНДЕСТАГУ ГОВОРИ О ПРАДЕДИ, А ДА СУ МУ НЕМЦИ...

Немачки тенкови иду на Стаљинград

  • Николаја Десјатниченка немачки организатори онемогућили да свој текст посвети прадеди, па је писао о немачком војнику који је ратовао у Стаљинградској бици, био заробљен и „умро у тешким условима 17. марта 1943-ће“ (у заробљеништву). Његову биографију је добио од организатора, а написао је да је посетио братску гробницу код града Копејска, где је могао бити сдахрањен, и навео да је видео „гробове невиних који су погинули, међу којима су многи желели да живе мирно и нису хтели да ратују“
  • Захар ПРИЛЕПИН: Не треба проблем са скидањем кривице са припадника Хитлерових армија везивати за гимназијалца из Уренгоја. Прочитајте како је пажљиво и нежно Солжењицин описао феномен генерала-издајника Власова у „Архипелагу ГУЛАГ” Прочитајте како је чудесна Људмила Улицка не тако давно у сличном стилу тврдила да су се Французи држали боље од Руса јер нису ратовали са Хитлером и тако сачували свој Париз“

          ИЗГЛЕДА да Немци не могу да не буду Немци ни кад у госте позивају.

          Гимназијалац из руског града Нови Уренгој – Никаолај Дејатниченко – открио је да су текст његовог наступа у Бундестагу, у којем је за немачке војнике под Стаљинградом рекао и да су били „невини побијени“ и заробљени и да нису желели да ратују, изредиговали организатори његовог доласка у доњи дом парламента у Берлину.

          Организатор је био Немакинародни савезза бригу о војничким гробљима, а Николај је испричао да је текст његовог наступа у првој верзији био углавном посвећен његовом прадеди:

          „Организатори су нам послали биографије и затражили да све буде на њима засновано. Тако се моја прича о прадеди свела на крају на само два реда”

          Десјатниченко је учествовао  у годишњој комеморацији у Бундестагу посвећеној погинулим совјетским и немачким војницима у Другом светском рату.

          Николај је – онемогућен да свој текст посвети прадеди – писао о немачком војнику који је ратовао у Стаљинградској бици, био заробљен и „умро у тешким условима 17. марта 1943-ће“ (у заробљеништву).

          Десјатниченко је – према биографији тог војника која му је достављена – написао да је посетио братску гробницу код града Копејска, где је могао бити сдахрањен, и написао да је видео „гробове невиних који су погинули, међу којима су многи желели да живе мирно и нису хтели да ратују”.

          На ово је одреаговао и познати руски писац Захар Прилепин који је заменик командира једног батаљона специјалаца армије Доњецке Републике.

          Упозорио је да не треба проблем са скидањем кривице са припадника Хитлерових армија везивати за гимназијалца из Уренгоја.

          Написао је: „Прочитајте како је пажљиво и нежно Солжењицин описао феномен генерала-издајника Власова у „Архипелагу ГУЛАГ” Прочитајте како је чудесна Људмила Улицка не тако давно у сличном стилу тврдила да су се Французи држали боље од Руса јер нису ратовали са Хитлером и тако сачували свој Париз”

          У наставку је указао: „Погледајте и филмове „Мама“ или „Исток-Запад“ па ће вам бити јасно зашто сваки дечак који их је одгледао, а у њима су играли Мењшиков, Машков, Миронов и Бодров, мора сматрати својом дужношћу да мрзи црвеноармејце и да се бори за фашисте. Код нас су наснимали стотине таквих филмова. Код нас је сваки истакнутији културњак сматрао својим дугом да отаре ноге о совјетску власт, о крвавог друга Жукова, комесаре и СМЕРШ. А сада се појављује дечак. Ето, дечак је за све крив. Оставите дечака на миру, фарисеји”

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари