Петергоф – ода Петра Великог мору

БИВШЕ „ГНЕЗДО” РОМАНОВИХ ЈЕДАН ОД НАЈПОСЕЋЕНИЈИХ МУЗЕЈА У РУСИЈИ - ПОСЕТИ ЈЕ ПРЕКО 5.000.000 ЉУДИ ГОДИШЊЕ

• Царска резиденција отворена је средином 1723. године. Петар је желео да величанственост Петергофа помрачи славу Версаја, Сансусија и Сен -Клуа
• За средину септембра планирана велика прослава - Празник фонтана поводом 290. годишњице Петергофа и јубилеја Куће Романових“

         ПЕТЕРГОФ је место које је за своју приморску парадну резиденцију на јужној обали  Финског залива Петар Велики изабрао приликом прелазака преко воде из Петербурга в Кронштат.

         Дворац са јединственим парком и каскадним фонтанама постао је споменик победи Русије над Шведском у Северном рату (1700-1721.).

         Петар је био не само оснивач, већ и први творац Петергофа. Сачуване су скице и цртежи цара са његовим потписом.

         Царска резиденција отворена је средином 1723. године. Петар Велики лично је показивао знаменитости „господи страним министрима“. „Приморски рај“, направљен на пустој обали у тако кратком року, да је оставио на њих запрепашћујући утисак.

         Посебно је цар био поносан на фонтане: Велика каскада, Пирамида, Адам.

         Петергоф и данас плени туристе непоновљивом лепотом, а пре три века то место је практично служило за издржавање казни. Године 1709. овде се између две трвђаве –међу Кронштатом и Петербургом – појавио такозвани успутни дворац „Монплезир“ – „моје задовољство“.

         Највеће задовољство Петра Великог било је да гледа стране заставе на јарболима.

         „Петар Први је из свог поморског кабинета, кроз дурбин, са највећим задовољством посматрао како бродови плове из Петербурга у Европу и обратно“, објашњава чувар павиљона „Монплезир“ Наталија Курочкина.

         Величанственост Петергофа требало је да помрачи славу Версаја, Сансусија и Сен -Клуа.

         Супротност је очугледна: за разлику од Версајског парка, који је Луј XIV замислио као оду Сунцу, Петар Први прави дворац и парк као оду мору.

         После револуције 1917. године, Петергоф је претворен у музеј. За њега је трагичан био Други светски рат – град музеј био је под окупацијом.

         Доњи парк и Горња башта разорени су и посечени. Велики дворац нацисти су дигли у ваздух 1944, а дигнути су у ваздух или спаљени практично сви дворци, павиљони и фонтане у парку, укључујући симбол овог музеја-националног парка - „Самсон“.

         У зиму 1944. петергофски дворац-парк као културни споменик више није постојао. Већ 1944. почела је његова обнова, која траје до данас.

         Све што се данас може видети у Петергофу подигнуто је буквално из рушевина и пепела. Међу главним знаменитостима налазе се петергофски Ермитаж, парадни дворац Екатерињински корпус и парк Александрија, назван по својој првој власници – царици Александри, супрузи Николаја Првог, породично гнездо четири генерације династије Романових.

         Данас је бивша царска резиденција један од најпосећенијих музеја у Русији. За годину дана посети га преко 5 милиона људи.

         Раскошна прослава јубилеја музеја одложена је за јесен.

         „Имаћемо велику прославу средином септембра. Празник фонтана поводом 290. годишњице Петергофа и јубилеја Куће Романових“, каже директор државног музеја-националног парка „Петергоф“ Јелена Каљњицкаја.