Откуд у Русији оволико оних који више воле Евро-Америку него своју земљу и свој народ?

КАКО СУ „ТУЂИ“ ИЗАШЛИ ИЗ ОРМАНА У КОЈИМА СУ СЕ КРИЛИ

КАО ОНИ КОСТУРИ ИЗ ПОЗНАТЕ СТРАНЕ ПОСЛОВИЦЕ?

• Нису пета колона, с обзиром да пета колона делује скривено, али су агенти утицаја и - туђи. Агресивно покушавају да цело друштво заразе „туђинством“
• Њима сопствени народ, у којем су вољом Провиђења осуђени да живе, изгледа заосталим, дремљивим и немодерним
• Када „туђи“ ћутећи осећају наклоност према евро-америчком свету, према његовом поретку и традицијама, према његовој култури - то још није издаја
• Када „туђи“ агитују и пропагиру туђинство према својима, а љубав према туђем - према онима који према нама имају непријатељске намере - е, тада „туђи“ постају и издајници

Пише: Едуард ЛИМОНОВ

        ТУЂИ. Како се догодило да су се појавили у нашој земљи у прилично великом броју и како се догодило да изиђу из ормана, у којима су се крили као они костури из познате стране пословице, па да још почну да овако смело табанају по нашој калдрми?

        Овај феномен се добро уочава у Украјини. Зато почнимо од ње, биће лакше да се схвати.

        Када су Украјинци постали независни 1991. године, њихови националисти су почели да граде свој систем духовних вредности упоредо са тада постојећим совјетским. Поред иконостаса совјетских хероја, они су полако али сигурно направили иконостас својих - националистичких.

        Националисти су тако из малотиражних листова и са ружних летака ушли у „општенационални оптицај“. Све те њихове Бандере, Шухевичи и Украјинска устаничка армија. Упоредо са тим је кренула и хероизација оних који су пуцали у официре НКВД из карабина.

        Постепено.

        Украјинцима су за овај процес била потребна три и по председника: Кравчук, Кучма, Јушћенко и половина Јануковича. Прво су створили свој паралелни иконостас, а потом и паралелну скалу вредности.

        Неко време су обе скале истовремено постојале у свести украјинског народа. Међутим, већ под Јушћенком су почели да разарају и потискују совјетске вредности и совјетске хероје, замењујући их свеже извученим из нафталина.

        Зато су узвикивали на мајдану: „Слава херојима“ Слава Украјини!“. 

        То је био моменат победе њиховог новог иконостаса хероја над совјетским.

        У Русији је процес прављења нове скале вредности протицао у то исто време, али је наша интелигенција - пошто је Русија боље проветравана просторија него Украјина - правила иконостас са западним херојима а не националистичким: од агресивног Черчила, безазленог Карнегија и агресивног Хенрија Форда, са холивудским звездама, са мекдоналдсима и филозофијом тржишта - из свега тога су скрпили паралелни свет, тобоже много бољи и савременији од совјетског који нам је остао у наследство.

        Наша градска интелигенција је шкартирала националистичку скалу вредности, истовремено је адаптирала европско-америчку.

        Отуда „туђи“.

        Нису пета колона, с обзиром да пета колона делује скривено, али су агенти утицаја и - туђи.

        Агресивно покушавају да цело друштво заразе „туђинством“.

        Њима сопствени народ, у којем су вољом Провиђења осуђени да живе, изгледа заосталим, дремљивим и немодерним. (Опаска: половини од њих таква ситуација се чак свиђа јер могу себе сматрати истакнутим и „креативном класом“ наспрам тобоже некреативног народа).

        Када „туђи“ ћутећи осећају наклоност према евро-америчком свету, према његовом поретку и традицијама, према његовој култури - то још није издаја.

        Али, када тај „туђи“ агитују и пропагирају туђинство према својима, а љубав према туђем - према онима који према нама имају непријатељске намере - е, тада „туђи“ постају и издајници.