Обама би да за амбасадора у Москви постави Џона Тефта - дипломату који мрзи Русију

ОДЛИКОВАН ЗА РАСПАД СССР, „НАРАНЏАСТУ РЕВОЛУЦИЈУ” У УКРАЈИНИ И ЗА ХУШКАЊЕ ГРУЗИЈЕ ДА 2008. НАПАДНЕ Ј. ОСЕТИЈУ

• Стејт департмент затражио агреман за Тефта, а Бела кућа претходно овако одредила политику према Русији: „Новог ресетовања односа неће бити, а у преостале две и по године администрација Барака Обаме трудиће се да сведе на минимум сарадњу с РФ”
• Џон Тефт је подржавао Виктора Јушченка, а током Јануковичеве владавине припремао државни преврат. Имао је блиске односе с Борисом Березовским. Данас се дружи с Олегом Тјагнибоком (лидером западноукрајинске екстремне и антисемитске партије Свобода)
• Отворено поставити за амбасадора у некој земљи човека који мрзи и презире ту земљу, амбасадора који ће радити на дестабилизацији ситуације у њој – у томе је суштина целокупне америчке међународне политике

         Пише: Борис ЈАКЕМЕНКО

         НАКОН што је Стејт департмент сменио амбасадора у Русији Мајкла Мекфола, САД су отоворено почеле да говоре о томе да је тај потез почетак „политике усмерене ка изолацији Русије”. Доказ за то је именовање новог амбасадора САД у Москви.

         САД су послале Русији захтев за добијање сагласности за новог шефа дипломатске мисије Џона Тефта.

         Сједињене Државе се надају да Русија неће одуговлачити с одговором, а Вашингтон чак сматра да је вероватноћа ускраћивања агремана минимална, без обзира на кризу у односима две земље.

         „Бела кућа се коначно одредила везано за политику према РФ. Новог ресетовања неће бити, а у преостале две и по године администрација Барака Обаме трудиће се да сведе на минимум сарадњу с РФ. Политику не одређују амбасадори” – истакао је извор у Стејт департменту.

         Можда је амбасадори не одређују, али је прилично прецизно одсликавају.

         Какви су планови САД везани за Русију и какво је место у будућем виђењу света Вашингтон наменио Москви сведочи кратка биографија Тефта.

         – Заменик шефа одељења Стејт департмента за Совјетски Савез (1989-1992).

         Бавио се војним питањима.

         После распада СССР добио награду – златну медаљу (1992.).

         – Заменик амбасадора САД у Русији (1996-1999).

         Награда – почасна медаља (1999.) после кризе и дефолта у Русији 1998. године.

         – Амбасадор САД у Литванији (2000–2003).

         – Заменик помоћника државног секретара САД (надлежан за односе с Русијом, Украјином, Белорусијом и Молдавијом) (2004–2005).

         Добио медаљу председника САД након што је успешно извршена „наранџаста” револуција.

         – Амбасадор САД у Грузији (2005–2009).

         Нахушкао Сакашвилија на Јужну Осетију.

         Награда – грузијски орден Светог Ђорђа од Сакашвилија за „посебне заслуге” за Грузију.

         – Амбасадор САД у Украјини (2009–2013).

         Подржавао Јушченка, а током Јануковичеве владавине припремао државни преврат.

         – Блиски односи с Борисом Березовским.

         Данас се дружи с Олегом Тјагнибоком (лидером западноукрајинске екстремне и антисемитске партије Свобода).

         – Воли хомосексуалце и лезбејке.

         „Као амбасадор САД у Кијеву, хтео бих да изразим своју личну и подршку моје земље свима који ће учествовати у првој Паради поноса лезбејки, гејева, бисексуалаца и транссексуалаца (ЛГБТ) у Украјини 20. маја 2012. године.

         Морам са жалошћу да приметим да су у многим земљама света припадници ЛГБТ популације и даље жртве насиља, дискриминације и прогона због своје сексуалне оријентације или родног идентитета” – рекао је, између осталог, Тефт.

         Након што је Стејт департмент сменио Мекфола с места амбасадора САД у Русији, Сједињене Државе су отворено почеле да говоре о томе да је тај потез почетак „политике усмерене ка изолацији Русије”. 

         The end.

         Да ли још нешто треба објашњавати? Мислим да не треба.

         Јер, све је ово предивно.

         Отворено поставити за амбасадора у некој земљи човека који мрзи и презире ту земљу, амбасадора који ће радити на дестабилизацији ситуације у њој – у томе је суштина целокупне америчке међународне политике.

         Сад ћемо да видимо који ће први од наших либералних медија да потрчи да му честита и љуби стопала: амбасада САД – није вам то „Норд-Ост”.

         Да ли још неко има илузије?