Неке Русе забринуо кинеско-холивудски филм о тао-теи монструмима са севера

„МИ УЛАЗИМО У ШАНГАЈСКУ ОРГАНИЗАЦИЈУ, ТАКО И ТРЕБА... А САДА ОДЈЕДНОМ ТАКАВ ФИЛМ...“

„Велики зид“

  • Филм је раскошан. Кина се дичи својом (у раном Средњем веку најнапреднијом) цивилизацијом: барут, аеронаутика, фортификације, свила, генерали-лепотице се супротстављају чудовиштима тао-теи и страшној краљици. Режисер је Кинез, најбољи - Џанг Јимоу
  • Чудовишта покушавају да продру кроз Велики кинески зид на сваких 60 година. Карактеристично је да долазе са севера из неке пукотине у Земљиној кори. Вероватно из пакла. Два Европљанина, која су се случајно затекла на месту трагедије, храбро учествују у спашавању цивилизованог света од чудовишта. А шта је на северу - Русија?
  • Један ми је човек (који је самоиницијативно погледао преко Кинеског зида) 14. марта послао овакве податке: РФ је 2015. године произвела 72 милиона тона челика, САД - 88 милиона тона, Јапан - 110 милиона тона, Кина 822 милиона тона. То је више од САД, Јапана, РФ и целе Европске уније (укључујући Немачку и Француску). Додајте још Јужну Кореју, Индију... И опет је Кина произвела више.
  • Кина производи 2,1 милијарди тона цемента, а остатак света - само 500 милиона тона. Значи цео свет производи тог основног грађевинског материјала четири пута мање него Кина!
  • Кина производи 24,5 милиона аутомобила годишње, САД - 12 милиона, цела Европа 18 милиона, Јапан - 9 милиона...

Пише: Едуард ЛИМОНОВ

        У ФЕБРУАРУ сам гледао холивудско-кинески филм „Велики зид“. Филм је грандиозан, сиже фантастичан.

        Средњовековни Кинези бране Кину од најезде монструма - свирепих зелених чудовишта. Они се тако и зову: тао-теи, чудовишта.

        Чудовишта покушавају да продру кроз Велики кинески зид на сваких 60 година. Карактеристично је да долазе са севера из неке пукотине у Земљиној кори.

        Вероватно из пакла.

        Два Европљанина, која су се случајно затекла на месту трагедије, храбро учествују у спашавању цивилизованог света од чудовишта.

        Филм је раскошан. Кина се дичи својом (у раном Средњем веку најнапреднијом) цивилизацијом: барут, аеронаутика, фортификације, свила, генерали-лепотице се супротстављају чудовиштима тао-теи и страшној краљици. Режисер је Кинез, најбољи - Џанг Јимоу.

        Филм је снимљен у Кини, копродукција САД-Кина.

        Размишљао сам месец дана, (можда нешто мање) и интерпретирао сам филм овако: тао-теи долазе са севера, управо је тамо пукотина у земљиној кори, а на северу - шта је тамо? А на северу је Русија, односно чудовишта, од којих Кинези уз помоћ Европљана штите свет -да ли смо то МИ?

        Ми смо повремено провиривали преко Кинеског зида. Кина је тамо спавала вековима.

        Ми смо знали да тамо живе вечно гладни сељаци са кикицама, да се затим код њих догодила буржоаска револуција (пре наше - 1911. године), да се затим догодио невиђено дуг грађански рат, када су ратовали Мао и Чанг Кај Шек. Мао је победио 1949. године и ушао у Пекинг где су његови војници-сељаци покушавали да припале цигарете на електричним сијалицама.

        Затим је била песма „Москва-Пекинг, Москва-Пекинг! Стаљин и Мао нас слушају, слушају нас!“, а Кинеза је изненада постало забрињавајуће много, али бодрила нас је њихова заосталост. И њихова привидна глупост.

        Кинези су одједном уништили све своје врапце да им не краду род пиринча и топили су метал на парцелама поред окућница. А ми смо им се подсмевали.

 

        „Још смо се смејали последњим кинеским упозорењима. Кинеска влада је неуморно упућивала таква иста упозорења Америци, чији су авиони улазили у кинески ваздушни простор, кад им се прохте.“

        Затим се догодила кинеска културна револуција. Овде - стоп!

        Јер, касније се десило острво Даманскиј, када смо успешно спалили бацачима пламена кинеске војнике, који су се искрцали на наш Даманскиј. Кинези су оставили утисак насртљивих, упорних, самоубилачких скакаваца, који су у таласима јуришали на наше митраљезе.

        Затим смо се као помирили. Мао Цедунг је умро. Кинези су вратили из заробљеништва Денг Сјаопинга.

        После смо се као помирили, на Даманскиј смо заборавили и почели смо да дајемо Кинезима у најам неке пограничне територије, где су они секли наша дрва и одвлачили код себе чак и кору. А још су почели да краду воду из наших сибирских река, пошто наше реке често почињу као поточићи на кинеској територији.

        Затим је био проблем са острвом Тарабаров које је ада Амура, где су Кинези потопили баржу да скрену ток Амура да би себи присвојили острво. Сада државна граница пролази малтене по градској плажи Хабаровска.

        Све је брзо заборављено, и Амур, и баржа, и градска плажа... Јер, Москва је удаљена хиљадама километара.

        Ми смо се умирили. Улазимо у Шангајску организацију. Тако и треба...

        И, одједном такав филм!

        Један ми је човек (који је самоиницијативно погледао преко Кинеског зида) 14. марта послао овакве податке о Кини:

        РФ је 2015. године произвела 72 милиона тона челика, САД - 88 милиона тона, Јапан - 110 милиона тона, Кина 822 милиона тона. Словима: осам стотина двадесет два милиона тона.

        То је више од САД, Јапана, РФ и целе Европске уније (укључујући Немачку и Француску). Додајте још Јужну Кореју, Индију... И опет је Кина произвела више.

        Кина производи 2,1 милијарди тона цемента, а остатак света - само 500 милиона тона. Значи цео свет производи тог основног грађевинског материјала четири пута мање него Кина!

        Кина производи 24,5 милиона аутомобила годишње, САД - 12 милиона, цела Европа 18 милиона, Јапан - 9 милиона.

        Производња електричне енергије у киловат-сатима: Кина - 5 649 500, САД 4 297 300, Европа - 3 166 000, РФ - 1 064 100.

        Онај који је завирио преко Кинеског зида послао је много кинеских показатеља, али нећу да вас оптерећујем. Уверен сам да су ваши очи и без тога у чуду широм отворене.

        А оном ко посумња у кинеске показатеље саопштавам да се у Кини фалсификовање статистичких података сматра за кривично дело.

        А сада, другови, сами размислите: да нисмо ми ти зелени тао-теи који су алегоријски обрађени у филму „Велики зид“?

        Превела: Душанка Ђелекар

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари