Можегов: Русија треба да објави рат глобалистичкој цивилизацији новца

ТО ТРЕБА ДА БУДЕ РАТ ВЕЛИКИХ ХРИШЋАНСКИХ КУЛТУРА

- РУСКЕ И ЕВРОПСКЕ - ПРОТИВ ГЛОБАЛИЗМА

• Нови хладни рат нам је, као и онај из 1946-те, опет објавила Енглеска. Индикативно је и што већина народа у Русији није на нови хладни рат негативно одреаговала. Признајем да нисам ни ја. Ствар уопште није у љубави према рату. Пре ће бити да се ради о замору од неодређености
• Ово смо дуго чекали. Од познатог Путиновог говора у Минхену (у фебруару 2007-ме)... Од симболичног заокрета Примаковљевог авиона над Атлантиком…
• Данас имамо шансу да објавимо рат не неком условном „колективном Западу“ него бездушној новчаној цивилизацији која је завојевала традиционалну Европу. А под њеном диригентском палицом су се одиграла оба светска рата и биле изведене и највеће револуције прошлог века
• Ево шта бисмо данас могли да учинимо велико и достојно поштовања: да себе објавимо друштвом које је заштитник европске традиције и културе. Хладни рат не треба да објављујемо „колективном Западу“, чак ни Енглеској и САД, већ - новчаној цивилизацији која уништава европску културу
• Таква позиција била би достојна руске цивилизације. Таква позиција би нам вратила националну идеју, а створила би и напетост унутар Запада и поделила га на глобалисте, који су непријатељи културе, и заштитнике традиције. Још би нам обезбедила милионе савезника широм света

Пише: Владимир МОЖЕГОВ

        КОНАЧНО и то дочекасмо.

        Поново се на сав глас говори о - хладном рату.

        Симптоматично је што је Енглеска, као што је било и у Фултону 1946-те, поново иницијатор хладног рата. Новог хладног рата.

        Индикативно је и што већина народа у Русији није на нови хладни рат негативно одреаговала. Признајем да нисам ни ја.

        Ствар уопште није у љубави према рату. Пре ће бити да се ради о замору од неодређености.

        Олакшање увек долази онда када називи постају адекватни реалности. А сада су поново на свом месту неке важне речи које у добиле свој прави смисао.

        Олакшање је утолико веће што што смо ово дуго чекали. Од познатог Путиновог говора у Минхену (у фебруару 2007-ме)... Од симболичног заокрета Примаковљевог авиона над Атлантиком…

        Рат је рат. Али, рат може имати смисла само у једном случају: када људи схватају да се боре против каквог светског зла и ако сет добија духовне полове. А управо на том плану није све баш тако просто.

        Ко је Русији објавио рат? Са киме је она спремна да ратује? Ко смо ми, на крају крајева?

        Ко нам је данас непријатељ? „Колективни Запад“? Енглеска и САД?

        Али, ми више нисмо на челу социјалистичког лагера. И ми смо данас - капитализам. И ми смо фактички - Запад...

        Јер, шта је Запад ако није светски финансијски и либерално-демократски систем? Зар ми е јуре не припадамо том систему? Само што се - гледано из угла самог тог система - не понашамо баш како би требало.

        Ми се још нисмо определили - ни са самима собом, ни са својим непријатељима, ни са ратом у који улазимо.

        А чини се да је дошло време да се определимо. Време је да нађемо и смисао и идеју.

        „Колективни Запад“ ни издалека није хомоген, као што то представља наша контрапропаганда.

        Тамо постоји бивша традиционална хришћанска Европа која је под окупацијом света постмодерне. Постоје и снаге традиционалне европске културе и њој непријатељске снаге које су заузеле највећи део власти у Сједињеним Државама и Европи.

        Те снаге су почетком ХХ века акумулирале у својим рукама огромну финансијску моћ и показале да су у стању да исфинансирају ратове и револуције по целом свету. Управо те снаге су извукле главну добит из Првог и Другог светског рата.

        Под њиховом диригентском палицом су изведене и највеће револуције прошлог века, одиграла се Блискоисточна криза, а наставља се глобалистички процес чији је циљ - претварање укупног становништва Земље на безличне робове финансијског капитала.

        Није слободна од власти тих сила ни данашња Русија.

        Совјетска цивилизација није била просто марксистичка идеократија, већ културоцентрична цивилизација. У њеном центру нису били само Маркс и Лењин већ и велика руска култура XIX века и староруска култура Андреја Рубљова.

        Данас имамо шансу да објавимо рат не неком условном „колективном Западу“ него бездушној новчаној цивилизацији која је завојевала традиционалну Европу.

        Данас се та некадашња Европа поново буди о чему и сведочи јачање наоналних покрета на целом Западу.

        Антируска кампања, коју диктира управо власт финансијског капитала, има за циљ онемогућавање тих покрета да ојачају.

        Ево шта бисмо данас могли да учинимо велико и достојно поштовања: да себе објавимо друштвом које је заштитник европске традиције и културе. Уосталом, наша Доктрина националне безбедности већ је прогласила примат духовног над материјалнним.

        Хладни рат зато не треба да објављујемо „колективном Западу“, чак ни Енглеској и САД, већ - новчаној цивилизацији која уништава европску културу.

        Оваква позиција била би достојна руске цивилизације.

        Таква позиција би нам вратила националну идеју, а створила би и напетост унутар Запада који само изгледа монолитним. Поделила би га на глобалисте, који су непријатељи културе, и заштитнике традиције. Још би нам обезбедила милионе савезника широм света.

        Наш нови хладни рат треба да буде рат великих хришћанских култура - руске и европске - против глобализма и власти финансијске олигархије.

        Чини се да ће епоха која долази бити нешто озбиљније и важније од конфронтације која је обележила ХХ век. Нешто дубље.

        Пред нама је рат најнапредније светске културне традиције против антиљудске цивилизације новца,

        Је ли наша мисија да предводимо тај нови културни поход? Није ли у томе била сва велика руска литература 19-ог века?

        Прво је време да се ево на овим замислимо.