Лавров и од Керија и од Могерини затражио да убеде Кијев да одустане од војног сценарија

ШЕФ РУСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ ПОЗВАО САД И ЕУ ДА ЗАУСТАВЕ ДАЉУ МИЛИТАРИЗАЦИЈУ УКРАЈИНЕ

• Оба разговора била телефонска и до оба је дошло на иницијативу друге стране, односно – Вашингтона и Брисела

         ШЕФ руске дипломатије Сергеј Лавров – који је поново телефонски разговарао са Џоном Керијем – апеловао је да САД „убеде Кијев да одустане од ратног сценарија”.

         До самог разговора је дошло на иницијативу кабинета државног секретара САД, а Министарство иностраних послова РФ  је по његовом завршетку саопштило:

         „Лавров је у разговору указао да је до заоштравања ситуације дошло због тога што украјинске снаге, грубо кршећи договоре из Минска, непрекидно гранатирају насеља и градове. Нагласио је да Кијев није одговорио на предлоге Владимира Путина из његовог писма упућеног Петру Порошенку 15. јануара да обе стране хитно повуку тешко наоружање од линија додира у складу са меморандумом потписаним у Минску 19. септембра. Лавров је указао и да до тога није дошло иако су Путинову иницијативу поржали министри спољних послова Немачке, Русије, Украјине и Француске на састанку у Берлину 21. јануара”.

         Лавров је – према саопштењу свог министарства – предочио Керију и да Кијев избегава да започне свеобухватни „уставни процес са учешћем свих региона и свих политичких снага у Украјини”.

         Додао је и да нема никаквог напретка у расветљавању бројних злочина који су се догодили за време трајања „унутарукрајинског конфликта”.

         Кери и Лавров су се сложили да је неопходно обезбедити: тренутни прекид артиљеријских напада са обе стране и одмицање тешког наоружања од линија раздвајања.

         Потврдили су спремност својих земаља да сарађују поводом украјинске кризе.

         После овог, уследио је – на иницијативу из Брисела - и телефонски разговор шефа руске дипломатије са Федериком Могерини.

         Министарство иностраних послова РФ објавило је да је његов шеф нагласио да је погоршавање ситуације на истоку Украјине последица бежања Кијева од директног дијалога са Доњецком и Луганском и од реалног поштовања споразума из Минска.

         Посебно је упозорио: да се Кијев не одриче покушаја да конфликт реши силом и додао да трагедија код Волновахе, у Доњецку и у Маруиупољу не би било да Украјина поштује договорено у Минску.

         „Кијев се и даље држи курса милитаризације – упозорио је Лавров – и објављује све нове и нове мобилизације. Зато је и наредио појачавање војних дејстава. Европска унија не треба да показује попустљивост према таквом курсу, већ да тражи од кијевских власти да започну процес тражења политичког решења” – подвукао је Лавров.

         Руски министар је пренео Могерини и да Москва тражи поштену истрагу поводом последњих трагедија у Доњецку и у Мариупољу.

         Као и од Керија, Лавров је и од Могерини затражио: да се изврши утицај на Кијев да одустане од „војног сценарија”.

         Јуче је 30 људи погинуло, а више од 100 рањено услед артиљеријског напада на источни део Мариупоља. Према подацима ОЕБС, било је 19 ракетних удара на град.

         Кратери од граната указују на то да је пуцано из вишецевних ракетних бацача „Град“ и „Ураган“. Кијев за гранатирање оптужује устанике. Представници ДНР тврде да је то инсценирано и да у том рејону немају артиљеријске системе. 

         Председник  ДНР Александар Захарченко је изјавио да је дао наређење да се украјинска војска одбаци источно од Мариупоља. Устаници су отворили ватру тек након што су кијевске власти покушале да „свале на њих одговорност“ за гранатирање стабмених четврти у Мариупољи.

         Председник одбора Државне Думе Русије за Заједницу Независних Држава и члан руске делегације у ПССЕ Леонид Слуцки рекао је новинарима у Стразбуру да је гранатирање Мариупоља провокација украјинске војске с циљем да се за све окриве устаници и да се коначно обесмисле договори у Минску пре заседања ПССЕ.  

         „Догађаји у Мариупољу су у истој равни са нападом у Волновахи и обарањем малезијског Боинга. Већ постоје извештаји ОЕБС који доказују да су гранате долетеле са стране где је била украјинска армија. Међутим, настоји се да се те чињенице не примећују, све окрећу наглавачке, и опет у свему виде руку Москве“ – казао је Слуцки. 

         Он је указао да председник Украјине Петар Порошенко и потпредседник САД Џозеф Бајден у том светлу већ разматрају могућност појачавања санкција против Русије.

         „И одатле поново произлази главно питање – коме је у интересу кршење примирја? Оно је у интересу оних снага које желе да подрију процес враћања поверења између Русије и Европе, оним силама којим нису потребни ефикасни преговори у „нормандијском“ и „минском“ формату.

         Коме је то потребно? То је потребно „вашингтонском обласном комитету“ – сматра Леонид Слуцки.