Метеорит који је пао код Чељабинска биће подигнут са дна језера

ПРЕТПОСТАВЉА СЕ ДА НАЈВЕЋИ „КОМАД“ ИМА 60 СМ ПО ДУЖИНИ

И ДА ЈЕ ТЕЖИ ОКО 100 КИЛОГРАМА

Jезерo Чебаркуљ

• Највећи комад за којим трагамо је тежак и дубоко се зарио у муљ. Међутим, постоје пумпе које могу то да одраде. Зими је једноставније радити. И зато што је сву опрему могуће поставити на лед - наглашава начелник спасилачког одреда градске службе за спасавање Чељабинска Вјачеслав Ритиј

        НАУЧНИЦИ Уралског федералног универзитета објавили су да ће учинити све да са дна језера Чебаркуљ подигну остатке метеорита чији су мањи делови као „киша“ падали по граду Чељабинску и суседним областима.

       Како су саопштили, већ су помоћу магнетних снимака утврдили где се тачно у водама Чебаркуља налазе три најкрупнија фрагмента метеорита.  

       Истраживачи Уралског федералног универзитета (УФУ) направили су магнетни снимак на више од хиљаду квадратних метара површине језера да би открили где се налазе остаци метеорита који је 15. фебруара пао на Урал. И, већ су дошли до закључка да је делове метеорита потребно извући до средине априла док се на Чебаркулу није отопио лед.

       Претпостављају да највећи „комад“ има 60 см по дужини и да је тежи око 100 кг.

       Иначе, магниметар је под ледом«прегледао» мноштво предмета који личе на метеорит. „Магнетни скенер“је омогућио да се уради карта аномалија - каже доцент Физичко-технолошког институда УФУ Виктор Гроховски. На снимку се виде десеци фрагмената, иако није могуће потпуно поуздано одредити шта је од тога метално подводно смеће, а шта је заиста космичко тело. Рониоци ће се спустити на дно и извадити све ваће „објекте“ на површину.

       Зима је подеснија за потрагу зато што се лети  вода таласа, а и вегетација дезоријентише. Највећи комад за којим трагамо је тежак и дубоко се зарио у муљ. Међутим, постоје пумпе које могу то да одраде. Зими је једноставније радити. И зато што је сву опрему могуће поставити на лед - наглашава начелник спасилачког одреда градске службе за спасавање Чељабинска Вјачеслав Ритиј.

       Прва етапа проучавања језерског дна обављена је 28. фебруара. Уз помоћ мобилне магнетне варијационе станице. Потом је ангажована још један такав „скенер“.

       Снимци магнетног поља рађени су директно без зарањања сензора у воду.

       „Магнетна карта“ нам је већ дала координате где се налазе фрагменти метеорита. Сада треба још решити како их извући. Иначе, сва научна истраживања су на језеру завршена - рекао је градоначелник Чебаркула Андреј Орлов.