МЕДВЕДЕВ: Русију нико не може казнити, са њом је најбоље сарађивати

НАЈАВИО УКИДАЊЕ „ХАРКОВСКОГ СПОРАЗУМА” О БАЗИРАЊУ

РУСКЕ ЦРНОМОРСКЕ РАТНЕ ФЛОТЕ У СЕВАСТОПОЉУ

• Дмитриј Медведев подсетио на руско-грузински кратки рат из августа 2008. и нагласио да је свет тада нашао одмерену линију односа са Руијом која је обезбедила стабилан међународни развој у годинама које су уследиле, а да су те године показале да тада - другог пута није било

           РУСИЈУ нико не може казнити - упозорио је данас њен премијер Дмитриј Медведев и нагласио да се са њом може само градити „прави односи“.

           Правећи због Крима аналогију са догађајима из августа 2008, када је Запад такође оштро критиковао Русију, Медеведев је нагласио:

           „Добро се сећам тог августа 2008. јер сам тада морао да донесем одлуку о употреви Оружаних снага на територији друге државе. А затим и о признању независности Јужне Осетије и Абхазије. Тешке су то одлуке биле. Међутим, догађаји који су уследили, показали су: да другог пута није било”.

           Додао је да је „међународна заједница” и тада решавала - како градити односе са Русијом.

           „Треба признати да су сви наши партнери тада, нека и са напором, ипак успели да нађу одмерену линију односа са Руијом. То је обезбедило стабилан међународни развој у годинама које су уследиле, укључујући и рад у G8 на превладавању светске економске кризе, решавање питања безбедности и регионалних проблема. Надам се да ће разум и данас победити” - нагласио је Медеведев.

           Истовремено је открио да такозвани „харковски споразум”, који је био потписан са председником Украјине, може бити раскинут.

           Према речима Медведева, Русија од примене тог споразума има изгубљену корист у износу од 11 милијарди долара.

           „Сматрам да је апсолутно примерено поставити питање даље сврсисходности издвајања Украјини средстава из нашег буџета. Морамо видети шта се може учинити у судском поступку и затражити раскидање уговора“ - предложио је Медведев.

           „Нема сумње да су то оштре мере, али с друге стране документ не постоји, а ми смо новац уплатили. Наши украјински партнери треба да разумеју да се новац никоме не даје џаба“ - истакао је руски премијер.

           Медведев је објаснио да је по одредбама тог споразума Русија продужавала рок боравка своје војно-поморске базе у Севастопољу на период дужи од 25 година. У том споразуму било је предвиђено да ће РФ за то давати компензацију украјинској држави у виду одустајања од узајамних плаћања.

           „Украјинска држава је зарадила негде око 11 милијарди долара, док буџет Руске Федерације има изгубљену добит у истом износу“ - указао је руски премијер.

           Данас су се стекли услови да тај споразум престане да важи.

           „Постоји међународно-правни принцип да споразуми важе док важе околности на основу којих су потписани“ - објаснио је Медведев и додао латинску сентенцу: „Clausula rebus sic stantibus“ - клаузула промењених околности.

           Медведев је још указао: „Украјина има прилично велики дуг према Руској Федерацији, како јавни тако и корпоративни. Сматрам да овај новац не можемо трошити имајући у виду да и у нашем буџету постоје тешкоће“.

           Руски премијер је закључио: „Укључујући 3 милијарде зајма које смо недавно одобрили у складу са споразумима о откупу украјинских европских хартија од вредности у облику зајма. Плус акумулирани дуг Газпрома - од 2 милијарде долара. На тај начин дуг нараста до приличног износа“.

           Медведев је све ово изложио и Владимиру Путину који је одмах упитао: „О колико се ради укупно милијарди долара? О 11 плус 5?“.

           „Да, о 16 милијарди“ - потврдио је руски премијер.

           Путин је на то приметио: „Дали смо попуст за енергенте, одмах по потписивању споразума 2010. године. Али, учинили смо то унапред, имајући у виду да је продужавање уговора о базирању наше морнарице било потребно продужити од 2017. године. То јест на неки начин, тај новац смо дали као аванс“.

           Медведев је потврдио да је то „управо аванс, имајући у виду наше посебне споразуме за тај период“.

           „У принципу, могли смо да не уплатимо тај новац, али смо ипак платили јер су то били услови уговора. Тако смо помогли украјинској држави. Али, имајући у виду измењене околности, овај аванс се мора вратити“ - закључио је Медведев.

           Руски председник се сложио и рекао: „Истина, заиста има за то основа“.

           Предложио да се све „размотри и изанализира без журбе“ и наложио да се у све укључи руска дипломатија.

           „На крају заједно са владом поднесите предлоге“ - закључио је Владимир Путин.

Суштина харковског споразума

           Споразум о Црноморској ратној морнарици потписали су председници РФ Дмитриј Медведев и Украјине Виктор Јанукович 21. априла 2010. године у Харкову. На основу овог документа од 28. маја 2017. године, споразум између Украјине и РФ о статусу и условима боравка Црноморске ратне морнарице РФ у Украјини био је продужен на још 25 година.

           Након истека овог рока, споразум би се аутоматски продужавао на наредне петогодишње периоде -„ако ни једна од страна не упозна другу, писаним путем о престанку уговора - најкасније годину дана пре истека рока важења“.

           Споразум је предвидео да Русија за Црноморску флоту од 28. маја 2017. плаћа 100 милиона долара годишње.

           Међутим, након уласка Крима у састав РФ, Црноморска ратна морнарица се налази у Русији, тако да Москва више не мора да плаћа ове обавезе Украјини.

           Ценовне олакшице за гас такође ће бити преиспитане.

           Украјинска страна је још у фебруару ове године - да би вршила притисак на Русију - стављала до знања да жели укидање Харковског споразума.