ЛИМОНОВ: Са Украјином све иде одлично, ветар историје дува у добром правцу за Русију

АНТИСЕМИТА ТЈАГНИБОК, БОКСЕР КЛИЧКО И ПРЕВРТЉИВАЦ ЈАЦЕЊУК

ИГРАЈУ КАРТАМА ЗАПАДА ЗЕМЉЕ ПРОТИВ ОСТАТКА УКРАЈИНЕ

Пише: Едуард ЛИМОНОВ, писац и политичар (Москва)

• Русији, иде на руку ово што се догађа у Кијеву. Једино је важно да не преспавамо моменат када Тјагнибок и остали поцепају Украјину на два дела. Тада ми треба да мирно припојимо себи Левообалну Украјину, Крим, Одесу и Николајев. (На захтев грађана тих делова Украјине. А како иначе?)
• Ако не тако, онда ће Русија - што ће њима такође бити по вољи - морати да себе припоји Левообалној и Јужној Украјини и Криму

          ПОСТОЈЕ два непогрешива „симптома“ озбиљности догађаја.

          Догађаји постају озбиљни када се у опозиције појави ватрено оружје, а на тротоарима градова - лешеви.

          Ничега таквог у Кијеву тренутно нема.

          Ноћу је украјинска полиција привела неку деветорицу који су се наваодно спремали да нападну на седиште администрације председника Украјине Виктора Јануковича. Да ли је међу њима чувени Дмитро Корчински? (Њега су данас оптужили за организацију тог напада).

          Ноћу су демонстранти на кијевском „евромајдану“ поливали водом прилазе својим положајима и тако их преварали у млизалишта, у нади да ће на њима полицијски аутомобили проклизавати. То је понајпре - смешно.

          Јуче ујутро су демонстранти - поделивши се у две колоне - кренули да блокирају зграде Врховне раде (парламента) и владе.

          Демонстрирајући чудну хладнокрвност, Јанукович је одлетео у посету Кини. Тешко је схватити шта му је на уму. Поводом растеривања „евромајдана“ 30. новембра, у изведби специјалаца из „Беркута“, он је рекао: „Милиција је претерала“.

          Премијер Азаров је изјавио да ни он ни Јанукович нису ништа знали о растеривању „евромајдана“. (Лоше је тако о самом себи говорити. Јер, ако нису знали - тада су обојица никакви државни руководиоци...)

          Прексиноћ су ванредно заседали: Врховна рада Крима и обласни совјети у Харкову, Николајеву, Луганску, Доњецку, Одеси, Виници, черкасима, Полтави, Кијеву, Дњепропетровску и Кировограду. Свуда су једнодушно тражени закон и поредак, свуда су били против мајдана. Ексцентични градоначелник Харкова Кернес, чије је име по оцу Адолфович, чак је изјавио да је спреман да се на „мушки начин“ разјасни са опозицијом.

          У свим тим областима су изгласане резолуције. Каракеристична и типична и за остале је ова изгласана у Николајеву:

          „Власт је дужна да примени све мере неопходне да се обезбеде права и слободе грађана. Не сме се дозволити окупација органа државне и локалне власти“.

          Одборници Луганског обласног совјета предложили су да се у Кијеву сазове свеукрајински конгрес посланика свих нивоа на којем би била размотрена ситуација у земљи. Своје заседање су оставили „отвореним, за сваки случај“.

          Обласни совјет у Одеси одлучио је: „Неопходно је зауставити дестабилизацију земље“.

          А градски совјет Одесе: „Морају се предузети хитне мере да се спречи дестабилизација политичке ситуације“.

          Одеса је важна јер је трећи по величини град Украјине - одмах после Кијева и Харкова - јер има више од милион становника.

          Језик свих ових резолуција је, наравно, бирократски и суздржан. Ваљда и сами осећате?

          Међутим, ево још једног показатеља: „евромајдани“ се на левој обали Дњепра нису примили. У Харкову се окупило 200 људи, од којих су четворица била приведена.

          У Луганску је на улице изашло неколико десетина, али су их испребијали и растерали обични грађани.

          Само су три украјинске области (а сећате се да ду Тјагнибок, јацењук и Клично позивали на свеукрајинску обуставу рада) објавиле нешто слично: а све три западне - Лавовска, Ивано-Франковска и Тернопољска. Али, оне су мале. У  Тернопољу живи 217.000 људи. Ради поређења: у Одеси - преко милион, а у харкову - цела два.

          Прича се о ситуацији у Украјини, дакако, и изван њених граница.

          Борис Њемцов (бивши потпредседник владе Русије) дошао је пред амбасаду Украјине и изговорио: „Украјино, ми смо са тобом!“ Имао је у виду, наравно, кијев и тамошњи „евромајдан“. Он функционише по принципу: непријатељ мог непријатеља је - мој пријатељ. А Њемцов се против Русије бори свим силама које су му још преостале.

          Из Пољске се огласио њен бивши председник Квасњевски:

          „Ако се оствари најлошији сценарио, наћи ћемо се у сасвим другој ситуацији. А нећемо моћи да оставимо на цедилу украјинско друштво, мораћемо да му помогнемо... пре свега, студентима и невладиним организацијама. Да им олакшамо визни режим и слично...“

          Под „и слично“ се може имати у виду свашта, па и оружје - зашто да не? Пољска има заједничку границу са уападним областима Украјине.

          Стари јастреб америчке политике Збигњев бжежеински, који је пољског порекла, благонаклоно је говорио о „евромајдану“. Верујем да Бежеинском, с обзиром да је у пензији, нико није ставио на сто досије олега Тјагнибока. А у њему су и речи које ни један реални политичар у САД не може да свари: „Током 2012. га је центар  Симона Визентала ставио на списак десет највећих светских антисемита и израелофоба и то - на пето место“.

          Бивши председник Украјине Леонид Кучма поводом „евромајдана“ је признао: „Разочарење људи је исувише велико“.

          У кога су се разочарали? У које то људе? У Украјини - поред неотклоњивих преотивречности између Западне и Источне Украјине - живи, тако се то историјски сложило, и 12 милиона Руса.

          Зато ево картког садржаја серије „Битка за Украјину“:

          Јанукович, који није лош бизнисмен, показао се као неподесан за нагодбу са ЕЗ. Створену ситуацију су искористили његови политички противници Тјагнибок, Јацењук (онај превртљиви наочарац који је више пута био министар, који је служио и Јушћенку и Јануковичу, под надимцима „Кунић“ и „Сења“) и амбициозни боксер Кличко-старији који им се прикључио. Они су су економски мотивисано одустајање од придруживања ЕУ претворили у унутарукрајински политички проблем. Сада њих тројица играју  картама запада земље против остале Украјине.

          Најјачи политичар међу њима је Олег Тајгнибок из лавова. Он је и најискуснији. У Социјал-националну партију је ступио 1991.- са 23 године, а та партија је 2004. променила име у Свобода.

          Тјагнибок је представник украјинског запада и у свему има главну улогу. Он у целој ствари игра себе, политичара из Лавова.

          Његова несрећа, а и остале двојице, у томе је што Украјина има 12 милиона Руса и што постоји Украјина са леве обале Дњепра, плус јуже области и Крим који су традиционално проруски оријентисани.

          Кад оставим по страни дипломатију и трикове бораца за људска права, кад скинем маску - ја сам империјалиста. Зато и сматрам да нама, Русији, иде на руку ово што се догађа у Кијеву. Једино је важно да не преспавамо моменат када Тјагнибок и остали поцепају Украјину на два дела. Тада ми треба да мирно припојимо себи Левообалну Украјину, Крим, Одесу и Николајев. (На захтев грађана тих делова Украјине. А како иначе?)

          Ако не тако, онда ће Русија - што ће њима такође бити по вољи - морати да себе припоји Левообалној и Јужној Украјини и Криму.

          Све у свему: све иде одлично, ветар историје дува у нашем правцу, у правцу који је нама потребан.