Путин разговарао са Кастром у Кремљу, Русија може обновити обавештајни центар у Лурдесу

КУБАНСКИ ПРЕДСЕДНИК СЕ РУСКОМ КОЛЕГИ ОБРАЋАО РЕЧИМА:

„ДРАГИ ПРИЈАТЕЉУ ПУТИНЕ“

Владимир Путин и Раул Кастро

• Тај центар је Русија затворила 2002. године, а данас је склона да са Кубом успостави односе какве је СССР са њом имао 80-их година

         ПРЕДСЕДНИК Русије Владимир Путин изјавио је да је задовољан развојем руско-кубанских односа и да је срећан што може да пожели добродошлицу у Москви председнику Државног савета и Савета министара Републике Кубе Раулу Кастру. 

         „Са задовољством се сећам своје последње посете Куби, како су нас срдачно дочекали“ - рекао је шеф руске државе, поздрављајући Кастра у Кремљу. 

         Руски лидер је истакао да „нема потребе да оцењује квалитет руско-кубанских односа, који имају дугу историју“.

         Путин је напоменуо да се ових дана обележава 55. годишњица успостављања дипломатских односа између две земље. 

         Кубански лидер се захвалио руском колеги на позиву да борави у Москви током прославе 70-годишњице Победе.

          „Ја једноставно не могу да не присуствујем овом Празнику“ - истакао је Кастро и додао да се и на Куби одржавају меморијалне свечаности. 

         У разговору с председником РФ, Кастро му се обраћао са „драги пријатељу Путине“. 

         Претходних дана на Куби је у званичној посети био председник доњег дома руског парламента (Државне Думе) Сергеј Наришкин. Током посете Наришкин је изјавио да Русија позитивно гледа на заинтересованост кубанског парламента за делатност војног савеза ОДКБ (Организације за колективну безбедност).  

          „Позитивно гледамо на заинтересованост парламента Републике Куба за делатност Организације за колективну безбедност и њене парламентарне скупштине... Ми бисмо поздравили учешће кубанског парламента у раду парламентарне скупштине у својству посматрача“ - рекао је председник Државне Думе, подсетивши да су кубански парламентарци већ учествовали у раду савета парламентарне скупштине ОДКБ средином априла у Санкт Петербургу. 

         У Државној Думи не искључују могућност да ће Русија интензивирати војно-техничку сарадњу с Кубом, а такође да ће поново почети са радом обавештајни центар у предграђу Хаване - Лурдесу, који је Русија напустила 2002. године.

         Ово је листу „Известија“ после званичне Наришкинове посете рекао заменик председника одбора за безбедност Државне Думе Дмитриј Горовцов.

         У руском парламенту сматрају да би то могао да буде „хладан туш“ за САД, које воде агресивну спољну политику према Русији. Војни стручњаци позитивно оцењују ту информацију, називајући Кубу стратешки важним регионом.

          „У условима какви данас постоје на геополитичкој сцени услед притиска САД и санкција против Русије, сарадња с Републиком Кубом ће се развијати у правцу обнављања односа који су били својствени нашим државама до средине 1980-тих година, до доласка на власт Горбачова, који је почео да смањује ту сарадњу“ - каже Горовцов и истиче да ће се у новој фази војно-техничка сарадња између Русије и Кубе повећавати.

         Обавештајни центар у Лурдесу био је главни совјетски, а затим и руски центар у иностранству за пресретање сигнала.

         Његова изградња завршена је 1967. године, након чега је радио до 2002. године. Центар је имао кључну улогу у прибављању обавештајних података током хладног рата.

         Опрема је била модернизована више пута: центар је имао могућности да пресреће податке слате преко америчких сателита за везу и телекомуникационих каблова, као и поруке америчког центра за контролу летова NASA у оближњој америчкој држави Флориди.

         Закуп војне базе коштао је Русију годишње 90 милиона долара 1992. године, а 200 милиона долара у периоду од 1996. до 2000. године. Плаћање се вршило испорукама дрвета, нафтних деривата и војне технике. Осим тога, Куба је имала приступ подацима Центра који су се тицали њене безбедности. Центар, у којем је број војника и стручног персонала достизао и хиљаду и по људи, коштао је додатних 100 милиона долара годишње.

         Потреба за постојањем руских војних база у иностранству је 1990-тих година доведена у питање.

         Због економских тешкоћа после кризе из 1998. године и ниског темпа привредног раста 2000-2001. године, као и због излажења у сусрет влади САД, најављено је затварање базе, последњи војници су је напустили 2002. године.