КФОР наставља оружани притисак на Србе и прави „Републику Косово”

ЕВО ШТА БЕОГРАД НЕ СМЕ ДА КАЖЕ

ГОВОР О СТАЊУ НА КиМ ПРЕДСТАВНИКА РУСИЈЕ

У САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ УН ВИТАЛИЈА ЋУРКИНА 

• Једнострана дејства Приштине и међународних мисија на северу Косова су недопустива
• Русија је против да КФОР и ЕУЛЕКС селективно користе свој мандат и тиме отворено подилазе косовским властима. Оружане акције које помажу имплементацију законодавства тзв. «Републике Косово» нису у складу са мандатом ових међународних мисија и крше принципе њихове статусне неутралности
• Зашто након 12 година напора, међународна заједница није успела да створи безбедне услове за живот једној од страна у косовском конфликту
• Истрага поводом извештаја Дика Мартија мора бити под покровитељством УН и потчињена Савету Безбедности
• Делимо забринутост власти Србије и Српске Православне Цркве због тога што НАТО снаге за Косово функцију чувања најзначајнијих објеката културно-ралигиозног наслеђа у Покрајини препуштају косовској полицији
• Инсистирамо да УНМИК испуњава све своје обавезе, укључујући спољно репрезентовање Косова у регионалним међународним организацијама и телима

        «Господине Председавајући,

        Захваљујем господину Ф. Зарифу који нам је предочио реферат Генералног секретара о делатности Мисије УН на Косову. Користим прилику да му честитам званично постављење на дужност Специјалног представника и шефа УНМИК-а као и да му пожелим успех и продуктиван рад на том одговорном послу.

        Поздрављамо учешће у овом заседању министра иностраних послова Србије г. В. Јеремића. Слажемо се са забринутошћу коју је исказао.

        Пажљиво смо сааслушали говор Е. Хоџаја. И истичемо неподударање тог говора са резолуцијом СБ 1244.

        Став Русије да не призна једнострано проглашену независност Косова остаје непромењен. Резолуција СБ 1244 остаје на снази у свом пуном обиму и остаје обавезујућа за све као међународно-правна основа за регулисање питања на Косову, као и основа за осигуравање безбедности у Покрајини. 

        Сматрамо да је важно обновити дијалог свих заинтересованих страна да се изради формула стабилног регулисања косовског проблема. Једнострана дејства Приштине и међународних мисија на северу Косова су недопустива.

        Озбиљно смо забринути наглим заоштравањем ситуације на северу Покрајине. Поготово што  неки инциденти носе изазивачки карактер. Тако је 9. новембра, у једном од микронасеља Косовске Митровице у којем живи етнички мешовито становништво, група Албанаца пуцала из ватреног оружја на тројицу Срба. После је један од њих подлегао ранама у болници.

        Индикативно је, да су за време сахране убијеног на другој обали реке Ибар, Албанци демонстативно организовали шетање уз гласну музику.

        КФОР наставља оружани притисак на косовске Србе. Управо јуче се десио један у низу сукоба док је НАТО заузимао једну од барикада у општини Зубин Поток. Има на десетине повређених са обе стране. Команда КФОР прети да ће употребити ватрено оружје и пуцати у људе.

        Потпуно је јасно да је такав развој ситуације могао бити избегнут да се КФОР усредсредио не на уклањање српских барикада, чије је постављање била реакција на провокативне покушаје Приштине да преузме контролу на административну границу са Србијом, већ да обезбеди безбедност у интересу свих становника Покрајине – како је и предвиђено његовим мандатом.

        Изјаве неких наших колега у СБ да КФОР и ЕУЛЕКС својим дејствима наводно обезбеђују слободу кретања и јединство царинског система на територији Косова које предвиђа резолуција СБ 1244, није ништа друго до замена теза. Не треба заборавити да се тај мандат примењивао у условима када је у складу са резолуцијом СБ 1244 Косово имало суштинску аутономију у оквиру Савезне Републике Југославије. Он је обезбеђивао и заштиту интереса српског становништва Покрајине, као и његове безбедности.

        Зато је Русија против да КФОР и ЕУЛЕКС селективно користе свој мандат и тиме отворено подилазе косовским властима. Оружане акције које помажу имплементацију законодавства тзв. «Републике Косово» нису у складу са мандатом ових међународних мисија и крше принципе њихове статусне неутралности.

        У том контексту, а и узимајући у обзир одговарајуће обраћање Владе Републике Србије Генералном секретару УН, залажемо се за покретање темељне истраге о употреби ватреног оружја, 27. септембра ове године, које је КФОР употребио против цивилног становништва међу којима је било и повређених.

        Треба се замислити над овом чињеницом и запитати: зашто након 12 година напора, међународна заједница није успела да створи безбедне услове за живот једној од страна у косовском конфликту. У вези са тим, чини нам се, да би било сврсисходно да у свом следећем извештају Генерални секретар представи детаљну анализу мандата међународних мисија у области и заштити права целокупног становништва Косова.

        Једнако се залажемо и за пуну и објективну истрагу чињеница незаконите трговине људским органима које је покренуо подносилац извештаја Парламентарне Скупштине Савета Европе Дик Марти. Полазимо од тога да таква истрага мора бити под покровитељством УН и потчињена Савету Безбедности.

        У вези са тим истичемо крајње незадовољство положајем сведока и њиховом заштитом на Косову, што је потврдио и Савет Европе. Ове чињенице се упорно игноришу. Док се кључни сведоци ликвидирају.

        Сиуација у Покрајини у области безбедности је и даље напета, пре свега због намере Приштине да силом успостави контролу над деловима које насељава српско становништво. Не сме се допустити понављање погрома из 2004. године.

        И даље је неприхватљива ситуација са повратком на Косово интерно расељених лица од којих су већина Срби. Разлога има много, један од њих је реални страх интерно расељених лица за личну безбедност. Јер, све досад, без икакве казне, остају пљачке српских кућа и отимачина њихове имовине.

        Међународне мисије дужне су да предузимају све неоподне мере заштите православних светиња и верника. Делимо забринутост власти Србије и Српске Православне Цркве због тога што НАТО снаге за Косово функцију чувања најзначајнијих објеката културно-ралигиозног наслеђа у Покрајини препуштају косовској полицији. То може да изазове додатну напетост у области безбедности на Косову.

        Мисија УН на Косову дужна је да на основу мандата добијеног од СБ УН игра максимално активну улогу у процесу тражења решења за Косову. Инсистирамо да УНМИК испуњава све своје обавезе, укључујући спољно репрезентовање Косова у регионалним међународним организацијама и телима. Надамо се да ће нови шеф УНМИК-а дати потребни импулс његовој активности.

        Сматрамо да су чланови СБ УН дужни да пошаљу недвосмислени сигнал како странама на Косову, тако и међународним мисијама да је неопходно уздржавати се од насиља и дијалогом решавати сва питања.»

        Њујорк, 29. новембар 2011.