Србија прва донела „инвестициону одлуку“ за Јужни ток

ДО 15. НОВЕМБРА „КОНАЧНУ ОДЛУКУ“ ТРЕБА ДА ДОНЕСУ И БУГАРСКА, МАЂАРСКА И СЛОВЕНИЈА

• Процењена вредност изградње Јужног тока кроз Србију је 1,7 милијарди евра, а траса гасовода кроз нашу земљу је дуга 470 километара и прорадиће децембра 2015. године
• Јужни ток пројекат од националног интереса и ми ћемо радити на доношењу специјалног закона о овом пројекту. Између осталог, пројекат ће обезбедити енергетску безбедност и додатне приходе буџету Србије и отворити могућност за реализацију нових пројеката у области енергетике и хемијске индустрије
• Леонид Чугунов, начелник Департмана за управљање пројектима Газпрома: „Реализација Јужног тока у Србији ће омогућити отварање 2200 нових радних места и ангажовање до милијарду и по евра директних инвестиција“
• Очекује се да ће Србија после изградње гасовода имати пола милијарде евра прихода од транзитних такси

        СКУПШТИНА акционара „Јужног тока Србија” донела је данас коначну инвестициону одлуку о изградњи тог гасовода кроз нашу земљу, чиме је Србија постала прва земља која је започела инвестициону фазу тог пројекта.

       „Веома смо срећни - рекао је Душан Баратовић, генерални директор Србијагаса, после свечане седнице акционара „Јужног тока Србија“ - што је Република Србија прва земља у пројекту Јужни ток која је донела коначну инвестициону одлуку. Пројекат се реализује у складу са планом и уз пуну подршку наше владе. У наредном периоду бићемо спремни да почнемо припремне радове за пролазак Јужног тока територијом Србије“.

       Бајатовић је наставио, нагласивши: „Очигледно је да је Јужни ток пројекат од националног интереса и ми ћемо радити на доношењу специјалног закона о овом пројекту. Између осталог, пројекат ће обезбедити енергетску безбедност и додатне приходе буџету Србије и отворити могућност за реализацију нових пројеката у области енергетике и хемијске индустрије што ће допринети приливу нових инвестиција и отварању нових радних места“. 

       Према његовим речима, доношење коначне инвестиционе одлуке је гаранција да ће Јужни ток заиста бити и грађен, као што је обећано, а изградња у Србији почеће у децембру.

       Акционари „Јужног тока Србија“ су представници „Гаспрома” и „Србијагаса”. А процењена вредност изградње гасовода кроз Србију је 1,7 милијарди евра, рекао је Бајатовић и додао да ће траса Јужног тока кроз Србију бити дуга 470 километара и да ће гасовод почети да ради у децембру 2015. године.

       У име руског партнера је наступио Леонид Чугунов, начелник Департмана за управљање пројектима Гаспрома. Он је потом изјавио:

       „Пре годину дана отворили смо први објекат Јужног тока – подземно складиште гаса Банатски двор које је уједначило потрошњу гаса у Србији за време изузетно ниских температура. Прелазак у инвестициону фазу на српском делу гасовода – првом међу осталима – омогућиће раст националне економије и обезбедиће дугорочну корист од учешћа у овом пројекту. Само на основу прелиминарних оцена, реализација Јужног тока у Србији ће омогућити отварање 2200 нових радних места и ангажовање до милијарду и по евра директних инвестиција“.

       До 15. новембра коначну инвестициону одлуку треба да донесу и остале земље, учеснице у пројекту - Мађарска, Словенија, Бугарска.

Јужни ток је гасовод за транспорт руског природног гаса од луке Новоросијск, по дну Црног мора, до бугарске луке Варна, па преко Бугарске, Србије и Мађарске, до Аустрије, а другим краком - преко Грчке до Италије.

       Капацитет гасовода биће 63 милијарде кубних метара гаса годишње, а процењена вредност Јужног тока је 24 милијарде евра.

       Капацитет гасовода кроз нашу земљу биће око 40 милијарди метара кубних гаса годишње, а очекује се ће Србија бити чвориште за снабдевање региона гасом. Планиран је улаз тог гасовода у Србију код Зајечара, са излазом код Суботице, а планиране су интерконекције ка Републици Српској, Хрватској и Федерацији БИХ.

       Очекује се да ће Србија после изградње гасовода имати пола милијарде евра прихода од транзитних такси.

       Акционари Јужног тока су руски Гаспром, који има половину власништва у заједничком предузећу, а другу половину поседују италијански ЕНИ, француски ЕДФ и немачки БАСФ.  

       Бајатовић је, иначе, обечао да поскупљења гаса сигурно неће бити до Нове године, а можда ни до краја ове грејне сезоне. При том је додао: ако и дође до поскупљења – неће бити драстично.

       Напомињући да Србија сада добија гас из Русије по цени од око 420 долара за 1.000 метара кубних, што је знатно ниже у односу на тржишну цену од 490 долара, Бајатовић је додао да очекује још бољу цену гаса за Србију.