Јужни ток ће проћи и кроз Хрватску?
АКО СЕ ГАСПРОМ И ПЛИНАКРО ДОГОВОРЕ - ЦЕВОВОД ЋЕ ЗАОБИЋИ МАЂАРСКУ
- Портпарол Plinacro Неда Ердељац московском дневном листу Известија изјавила: „Тренутно се разговара са Гаспромом. Разматрају се не само варијанте проласка крака Јужног тока кроз Хрватску, већ и могућност проласка магистралног гасовода територијом земље“
- Дужина хрватског дела гасовода била би 270 км. Укупна инвестиција - 600 милиона евра
- Обе стране би у изградњу гасовода уложиле по 300 милиона евра. Према прелиминарним оценама, Хрватској би се пројекат исплатио за 15 година
РУСКИ гигант Гаспром и хрватска гасна компанија Плинакро договорили су се о „техничким услoвима“ за пролазак трасе гасовода Јужни ток преко територије Хрватске, објавио је загребачки Јутарњи лист.
Раније је Загреб видео као највероватнију могућност добијање крака магистралног гасовода.
Очекује се да Гаспром донесе поводом овога коначну одлуку током следећа два месеца.
Московски дневни лист Известија се овим поводом обратио портпаролу Plinacro Неди Ердељац.
- Плинакро тренутно разговара са Гаспромом. Разматрају се не само варијанте проласка крака Јужног тока кроз Хрватску, већ и могућност проласка магистралног гасовода територијом земље“ - изјавила је Ердељац.
Она је признала да још нема коначне одлуке о хрватском делу Јужног тока. Плинакро и Гаспром су потписали споразум о конфиденцијалности. Зато, док се руски концерн не определи, Плинакро неће давати никакве званичне изјаве.
Прошле недеље у неким хрватским медијима су били објављени негативни коментари поводом планова изградње гасовода Јужни ток. Тако је увек када се примећује неки прогрес у сарадњи између Русије и Хрватске.
Говорило се да Кремљ врши притисак тражећи прикључење пројекту пре него што Хрватска званично постане члан ЕУ 2013. године. О томе се наводно говорило у тајном извештају експерата спремљеном за хрватску владу. Та информација је некако процурила у јавност. Његови аутори тврде да уступци Гаспрому могу довести у питање ступање Хрватске у ЕУ.
Експерти који су припремили документ предлагали су хрватским властима да буду крајње опрезни у преговорима са Гаспромом и да конструктивно сарађују са Европском Унијом. Јер, у складу са такозваним Трећим енергетским пакетом ЕУ - гасоводе не треба да контролишу произвођачи и увозници. Упозорили су још да реализација Јужног тока директно противречи захтевима ЕУ.
Осим тога, аутори су инсистирали да сваки сличан међудржавни споразум траба да буде исправљен и у скалду са европским законодавством. Посебно се говори о споразуму који је 2010. годин потписала Русија са Хрватском о Јужном току.
Према пројект, магистралнни гасовод Јужни ток треба да крене из Русије у Бугарску по дну Црног мора, а затим преко Србије, Мађарске и Словеније у Аустрију и Италију.
Укупна дужина је 3,6 хиљада км, а годишња пропусна моћ је 63 милијарде.
Дужина Јужног тока биће осетно мања уколико се мађарски део гасовода скрати хрватским.
У том случају изградња гасововода кроз Хрватску може да почне 2015. године и да траје годину дана.
Кроз Хрватску би био изграђен нови гасовод пошто постојећи капацитет хрбатског гаснотранспортног система не би био довољан.
Јужни ток би из Србије у Хрватску гасовод ушао код Сотина и наставио преко Вуковара према Осијеку након чега би већ постојећом трасом гасовода у рејону Мурског Средишча ушао у Словенију.
Укупна дужина хрватског гасовода била би 270 км. Укупна инвестиција - 600 милиона евра.
Гаспром и Плинакро - уколико не буде изненађења - формираће ново заједничко предузеће Јужни ток-Хрватска које ће бити инвеститор и „менаџер пројекта“.
Обе стране ће у изградњу гасовода уложити по 300 милиона евра. Према прелиминарним оценама, Хрватској ће се пројекат исплатити за 15 година.
У Загребу очекују да ће годишње зарађивати око 24 милиона евра.
