БАЈАТОВИЋ: Права градња Јужног тока у Србији почеће до краја 2013.

ДО КРАЈА МАРТА БИЋЕ ЗАВРШЕН ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ,

А ДО КРАЈА ЈУНА - ГЛАВНИ ПРОЈЕКАТ ГАСОВОДА

Душан Бајатовић

• „Биће посла за домаће компаније у вредности од 600 до 800 милиона евра, које би радиле као партнери и извођачи. По договору са Русима, домаћи извођачи ће бити ангажовани у свим пословима на Јужном току за које су оспособљени”, рекасо на Копаонику директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић
• Деоница гасовода кроз Србију вредна је 1,7 милијарди евра

        ГЕНЕРАЛНИ директор Србијагаса Душан Бајатовић изјавио је данас да ће до краја године почети градња гасовода Јужни ток у Србији.

        Он је на Копаоник бизнис форуму прецизирао да ће до краја марта бити завршен идејни пројекат за Јужни ток, до краја јуна главни пројекат, а да ће до краја године почети права градња.

        „Биће посла за домаће компаније у вредности од 600 до 800 милиона евра, које би радиле као партнери и извођачи. По договору са Русима, домаћи извођачи ће бити ангажовани у свим пословима на Јужном току за које су оспособљени”, казао је Бајатовић.

        Деоница гасовода Јужни ток кроз Србију вредна је 1,7 милијарди евра, а тај пројекат реализује предузеће Јужни ток Србија, у којем руски Гаспром има 51 одсто, а Србијагас 49 процената. Јужни ток ће допремати руски гас цевима испод Црног мора до купаца у југоисточној Европи и ЕУ.

        Генерални директор Србијагаса казао је и да друге државе енергију користе као средство развојне политике, док је Србија највише користи као инструмент социјалне политике.

        „Залажем се да се таква политика у потпуности промени”, истакао је Бајатовић.

        Он је додао да Србија сада има једну од најбољих цена гаса у Европи и да је питање у којој мери је способна и вољна да ту предност искористи, не само за социјалн мир, него и за друштвени развој.

        Према расположивим подацима, Србије ће, према новом вишегодишњем уговору, руски гас плаћати око 370 долара за 1.000 кубних метара.

        Бајатовић је казао да ће Јужни ток и развој гасне инфраструктуре у Србији омогућити унапређивање енергетске ефикасности, смањење емисије угљен-диоксида, подстицање развоја и коришћење обновљивих извора енергије.

        „Садашње улагање у природни гас ствара платформу за будућност без ограничавања финалне структуре. Зато је природни гас енергетска опција са нултим ризиком”, оценио је он.

        Бајатовић је казао и да се Србија формално и суштински укључила у кључне међународне енергетске пројекте, градећи тако сопствену конкурентску предност и нове геостратешке позиције у региону.