БАЧЕВИЋ: Русија ће финансирати и изградњу јужног крака Јужног тока

ГРАДИЋЕ СЕ ОДВОЈЦИ ОД ПАРАЋИНА КА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ, МАКЕДОНИЈИ И ЦРНОЈ ГОРИ

• Руска страна је још једном потврдила да је спремна да у целости финансира Јужни ток кроз Србију, а да српска страна све трошкове, у обиму од 49 процената пројекта, касније отплаћује из транзитних такси, кад гасовод почне да ради, прецизирао је Милан Бачевић
• Разговарао о још неким заједничким енергетским пројектима који би могли бити реализовани у Србији: могућим руским улагањима у руднике угља, уљне шкриљце у Алексинцу и истраживање нафте и гаса у Србији

         РУСИЈА је спремна да у целости финансира трасу гасовода Јужни ток кроз Србију, а руски партнери су прихватили и предлог о продужењу трасе тог гасовода кроз Србију, односно о изградњи јужног крака Јужног тока, изјавио је данас Танјугу министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић.

         Бачевић, који је у вишедневној посети Русији, рекао је да је од борда директора Гаспрома добио уверавања да Србија не треба да брине о трошковима изградње Јужног тока кроз нашу земљу, јер је углавном договорено на који начин Русија може да помогне Србији да се додатно не задужује, иако то још није потписано.

         Руска страна је још једном потврдила да је спремна да у целости финансира Јужни ток кроз Србију, а да српска страна све трошкове, у обиму од 49 процената пројекта, касније отплаћује из транзитних такси, кад гасовод почне да ради, прецизирао је Бачевић.

Милан Бачевић

         „То је за нас веома прихватљиво и потврдили смо спремност за такав облик сарадње”, рекао је министар, после састанка са бордом директора Гаспрома са Алексејом Милером на челу, а састанку су присуствовали и представници НИС-а и Србијагаса.

         Према речима Бачевића, поставило се и питање реализације Јужног тока, односно да ли у Србији постоји разлог за бригу кад је у питању реализација тог пројекта и да ли се, ако се уопште, у Србији касни са тим пројектом.

         Он је истакао да је на састанку исказано уверење обе стране да је Јужни ток за Србију, али и за Русију веома важан пројекат.

         Када је реч о изградњи јужног крака Јужног тока, са одвојцима од садашње пројектоване трасе, од Параћина ка Косову и Метохији, Македонији и Црној Гори, Бачевић је рекао да се руска страна потпуно сложила са тим српским предлогом.

         „Руси су потпуно свесни значаја тог пројеката и колико то усложњава цео посао и поставили су питање да ли је надлежно српско министарство спремно да до краја ове године уради просторне планове посебне намене за јужни крак Јужног тока, да би се, упоредо са почетком изградње гасовода кроз Србију, крајем године заокружила финансијска конструкција за цео пројекат”, додао је Бачевић.

         Руси су, како је рекао, изразили спремност да разговарају са македонском и црногорском владом о томе.

         Прелиминарни разговори са руководством Македоније такође потврђују њихову заинтересованост, рекао је Бачевић и најавио да ће за 15-ак дана и он лично разговарати о том предлогу са представницима македонске владе.

         Министар је нагласио да је на Србији да изради просторне планове за јужни крак Јужног тока, а потом би и Македонија и Црна Гора урадиле такве планове за своје деонице гасовода.

         Бачевић је пренео да се на састанку са руководством Гаспрома разговарало и о дуговању Србијагаса НИС-у, које износи око 200 милиона динара и да је договорено да српска Влада и Србијагас реше тај проблем.

         Српски министар, који је присуствовао Међународном економском форуму у Санкт Петербургу, једном од највећих у свету, у чијем раду је учествовало 5.000 водећих политичара, економиста и бизнисмена из целог света, састао се и са руским министром енергетике Александром Новаком.

         „Са руским министром енергетике сам разговарао о још неким заједничким енергетским пројектима који би могли бити реализовани у Србији, и који би допринели економском опоравку наше земље”, казао је Бачевић.

         Неки од тих пројекта, како је рекао, тичу се руске заинтересованости за уљне шкриљце у Алексинцу, добијање одређених права за истраживање нафте и гаса у Србији, али и улагања у руднике угља и изградњу термоелектрана, што би Србији омогућило да постане један од највећих извозника струје у региону.

         (Извор: Танјуг)