ГЛАЗЈЕВ: Украјина је суочена са покушајем државног удара, а иза њега стоје - Американци

ПУТИНОВ САВЕТНИК УПОЗОРИО КИЈЕВ ДА ГРЕШИ

ШТО СЕ УЗДРЖАВА ОД ПРИМЕНЕ СИЛЕ

Сергеј Глазјев

• САД недељно троше 20 милиона долара на финансирање и наоружавање украјинске опозиције и демонстраната. Имамо информацију да се на територији америчке амбасаде врши инструктажа бојовника и да их тамо наоружавају
• Америчко „мешање“ у унутрашње ствари Украјине већ је довело до кршења споразума из 1994. године у оквиру којег су Вашингтон и Москва заједнички гарантовали безбедност и суверенитет Украјине, након што се Кијев одрекао свог нуклеарног арсенала
• Федерализација Украјине већ је неминовност. Њеним регионима треба дати и могућност да самостално утврђују свој буџет уз делимично спољнополитичко самоопредељење. Има таквих примера у светској пракси. Например, у саставу Данске имате Гренланд, Данска је члан Европске уније, а Гренланд није. Тако да је то добар предлог за Украјину

         УКРАЈИНСКА власт прави грешку што одуговлачи да кризу реши силом. Ако се Мајдан сам не разиђе, биће неизбежно гушење протеста силом - оценио је саветник председника РФ Сергеј Глазјев.

         „То што се дешава у Кијеву добро је описано у украјинском законодавству - то је покушај државног удара, насилног свргавања власти са заузимањем државних институција, чак са покушајем да се на јуриш заузме администрација шефа државе. Не само украјинско, већ и међународно законодавство овакве активности карактерише као покушај државног удара. Оваква шизофрене ситуација траје јер се због нечега сви плаше да ствари назову својим именом. Запад терористе и пучисте зове „активистима“ и покушава да их представи као мирне демонстранте, иако сви виде како нападају милицију, гађају је „молотовљевим коктелима“, спремају напалм и наоружавају се. Чак се чуло како Анатолиј Гриценко позива (са барикада) да се донесе оружје. Свакога дана слушамо позиве на свргавање власти. За то време власт не врши своју дужност, не брани државу, већ са пучистима разговара као са лојалним грађанима“ - ракао је Глазјев у интервјуу украјинском издању дневног листа Комерсант.  

         Саветник руског председника, који је један од најауторитетнијих економиста у својој земљи, оценио је да су САД изабрале сценарио насилног свргавања власти у Украјини.

         „На основу података којима ми располажемо, Американци недељно троше 20 милиона долара на финансирање и наоружавање опозиције и изгредника. Имамо информацију да се на територији америчке амбасаде врши инструктажа бојовника и да их тамо наоружавају. Наравно да је то недопустиво и то треба рашчистити. Чак је у недавном интервјуу амерички амбасадор покушао да криминал представи као тријумф демократије, док масовне незаконите нереде покрива сентенцама о људским правима. Амбасадор САД још самоуверено изјављује да ће Украјина потписати споразум о асоцијацији - као да о томе одлучује он, а не украјинско руководство. А украјинско руководство је већ одлучило да не потпише тај противприродни споразум, зато што је тај документ - пут у катастрофу. Уверавам вас да, ако САД прекину са мешањем и притисцима, финансирањем и провоцирањем, ситуација ће се нормализовати сама по себи. Чим опозициони политичари престану да осећају америчку подршку, више неће бити толико дрски и сурови, биће присиљени да се договарају“ - уверен је Глазјев.

         Он је посебно указао да је америчко „мешање“ довело до кршења споразума из 1994. године у оквиру којег су Вашингтон и Москва заједнички гарантовали безбедност и суверенитет Украјине, након што се Кијев одрекао свог нуклеарног арсенала.

         На питање - да ли би Русија могла да се „активно умеша“ ако се криза продуби - Глазјев се позвао на Меморандум из Будимпеште из 1994. године, према коме су Русија и САД гаранти суверенитета и територијалног интегритета Украјине и обавезне су да интервенишу у конфликтима ове природе.

         „А то што се Американци сада једнострано и грубо мешају у унутрашња питања Украјине представља кршење тог споразума, који подразумијева колективне гаранције и колективну акцију“, рекао је он.

         Он није прецизирао на који начин би Русија могла да интервенише.

         Глазјев претварање Украјине у федерацију види као излаз из настале ситуације.

         „Мислим да то више није смо идеја, већ очигледна неопходност. У јакој унитарној држави стално ће бити сукоба. Да би они престали, потребна је федерализација. Регионима треба дати довољно права и могућност да самостално утврђују свој буџет уз делимично спољнополитичко самоопредељење. Има таквих примера у светској пракси, иако су необични са аспекта међународног права, када у оквиру једне земље функционишу различити трговинско-економски режими. Например, у саставу Данске имате Гренланд, Данска је члан Европске уније, а Гренланд није. Тако да је то добар предлог за Украјину“ - сматра Сергеј Глазјев.

         Г. Шимпрага