Европу могу спасити само они који не следе сваки миг САД
Познати руски политичар Сергеј Бабурин о судбини Европе, Србији и изборима у Русији
- Опасно је што је међународно право је данас, захваљујући понашању англоамериканаца, практично разорено
- Ако је Југославија 1999. била звоно за узбуну - да се међународно право руши, да систем Савета безбедности УН не гарантује мир у свету - ово сада је погребна звоњава
- Није неопходно да се растури ЕУ. Неопходно је да у ЕУ не победе они који само гледају у САД и труде се да следе сваки њихов миг, већ да победе они који ће штитити интересе Европе и света
- Ми, Руси и Срби, немамо заједничку границу, као суседи, али дух не познаје границе, а смо духом увек били заједно. Данас је најважније очистити српски дух - као и дух руског човека, од лажних илузија
ТОКОМ боравка у Београду, од 17-19. јула 2011, познати руски политичар - проф. др Сергеј Николајевич Бабурин, председник Руског општенародног савеза, ректор Руског државног трговинско-економског универзитета и дугогодишњи потпредседник Руске Државне Думе - посетио је Покрет за Србију.
Сарадња између Покрета за Србију и Руског општенародног савеза оцењена је том приликом веома позитивно и договорено је њено даље јачање. Делегација Покрета за Србију учествоваће током јесени у Москви на Трећем заседању Православног политичког савета, чији је иницијатор Сергеј Бабурин.
После разговора у просторијама Покрета за Србију, Бабурин је дао ексклузивни видео-интервју за Инфо портал Покрета (http://pokretzasrbiju.info/?p=2851), који преносимо.
У ЕВРОПИ ВЛАСТ ДРЖЕ МАЛИ АМЕРИЧКИ ШЕГРТИ
- "Обојене“ и „Фејсбук“ револуције, агресија НАТО на Либију изведене су на исти начин као агресија на Србију, а Међународни кривични суд делује као Хашки трибунал. Ви сте на челу Руског комитета солидарности са народима Либије и Сирије, као и Руског комитета за одбрану Војислава Шешеља, а још увек сте копредседник Међународног комитета "Слободан Милошевић". Шта се по Вашем мишљењу дешава у данашњем свету, и како да се угрожени народи супротставе?
- По мом мишљењу, 2011. године су западна цивилизација и англоамерички свет, који оличава ту цивилизацију, прешли од модела мирних „обојених“ револуција, које су у ствари биле преузимање власти од стране присталица англоамеричких лидера, на модел насилног успостављања лојалних режима.
Шта више, као што су показали догађаји у Египту, унутрашња борба у САД уочи председничких избора, прелила се изван граница америчке унутрашње политике. Спољна политика је за њих увек била монета за поткусуривање, али су сада, чак, жртвовали старе савезнике да би ослабили позиције Демократске, односно Републиканске партије. Свако вуче на своју страну.
Опасно је што је међународно право није само у кризи. Међународно право је данас, захваљујући понашању англоамериканаца, практично разорено.
Ако је Југославија 1999. била звоно за узбуну о ономе што се дешава - да се међународно право руши, да систем Савета безбедности УН не гарантује мир у свету - ово сада више није звоно за узбуну, то је погребна звоњава.
___________________________________________________________________
„Лекција Југославије никоме није користила. Они који су растурили Југославију, сада газе и растурају арапски свет и сматрају да могу све. А светска јавност ћути и трпи.“
___________________________________________________________________
- Недавно смо у Москви одржали скуп водећих правника и дипломата који су разматрали тему "Либија, Међународни кривични суд и проблеми међународног права". Закључак, о коме су се сложили сви учесници тог великог округлог стола, био је: да је криза међународног права изазвана, пре свега, деструктивним одлукама Савета безбедности УН. То се већ дешавало и у случају Ирака, и Авганистана, а резултат је дестабилизовани свет.
Лекција Југославије никоме није користила. Они који су растурили Југославију, сада газе и растурају арапски свет и сматрају да могу све. А светска јавност ћути и трпи.
___________________________________________________________________
„Немачка је потчињена, Француска је потчињена, Италија је такође постала мали шегрт.“
___________________________________________________________________
- У свим земљама, чак и у западноевропским, постоје политичке снаге које се залажу за поштовање међународног права, за прекид мешања, а пре свега бомбардовања Либије. За прекид мешања у Сирији, за повлачење војске из Ирака или Авганистана, за поштовање Повеље ОУН. Остаје нада да ће такве партије доћи на власт, да ће такви покрети победити у већини европских земаља и тада ће Европа бити другачија.
Није неопходно да се растури ЕУ. Неопходно је да у ЕУ не победе они који само гледају у САД и труде се да следе сваки њихов миг, већ да победе они који ће штитити интересе Европе и света. У овом часу таквих нема.
После краха деголизма у Француској, у водећим европским земљама, таквих нема. Немачка је потчињена, Француска је потчињена, Италија је такође постала мали шегрт.
УМЕСТО „ЈЕДИНСТВЕНЕ РУСИЈЕ“ НАСТУПИЋЕ „НАРОДНИ ФРОНТ“!
- У Русији, као и у Србији, ускоро ће се одржати избори, у овом тешком тренутку за цео свет. На парламентарним изборима, „Јединствена Русија" ће наступити на челу „Народног фронта“, а Комунистичка партија на челу „Свенародне одбране Мињин и Пожарски". Говоре ли ти процеси о очевидним недостацима увезене западне демократије, и уопште, шта очекујете од избора у Русији? Хоћете ли на њима учествовати и на који начин?
- У Русији је већина становништва, па чак и већина политичара, сита западних политичких технологија - црних, сивих, уопште свих. Стога ће избори бити, пре свега сложени, иако све партије имају патриотске слогане. Избори ће одразити мишљење можда 10-15 одсто бирача -остали неће учествовати.
Данас у Русији постоји реална криза поверења у политички систем, у све партије без изузетка. Усудићу се да изнесем претпоставку да ни „Јединствене Русије“ неће бити на изборима. Уместо „Јединствене Русије“, ти исти људи ће иступити под заставом "Народног фронта", тј. партија ће бити преименована, па је неће ни бити на гласачком листићу.
Исти политички технолози, који се још нису заситили играња, данас изгледа желе да у руски парламент пропусте само три партије: „Народни фронт“ (који треба да сакупи две трећине гласова, као наследник „Јединствене Русије“), КПРФ и „Правоје дело“ (у слободном преводу: десну или праву ствар, односно пут).
___________________________________________________________________
„Политички технолози су чак спремни да ради Прохорова жртвују Жириновског и „Праведну Русију“. Али не сасвим...“
___________________________________________________________________
- (Михаил) Прохоров, који још увек ништа не представља, и који је бизнисмен у политици, са погледом на свет бизнисмена, па још и тајкуна, на жалост само игра улогу коју су му доделили, не проверивши његову глумачку прошлост и способност да улогу игра. И ту ће бити режије.
Чак су спремни да ради Прохорова жртвују Жириновског и „Праведну Русију“. Али не сасвим. Верујем да ће Миронову и Жириновском дати по једно-два места, као партијама које су освојиле више од 5, а мање од 7 одсто , да би изгледало да има више партија у парламенту. То је прогноза за коју сте питали, али ја ћу чинити све да се та прогноза не оствари, јер сам заинтересован да се оконча монопол „Јединствене Русије“ у нашем парламенту.
Тај монопол је погубан и за „Јединствену Русију“, и за вишепартизам, и за земљу. Убеђен сам да патриотске снаге у Русији морају сада да ојачају, без обзира што власт тајкуна још траје, и тада ће то благотворно утицати не само на парламентарне изборе у Србији, него и на Европу у целини.
Одлукама Политичког савета, ми смо раније потписали споразуме са две партије од четири које су сада у парламенту, па су наше регионалне организације излазиле на изборе у неким регионима са КПРФ, а у другим са „Праведном Русијом“. У седам од девет региона, наши представници су ушли у скупштине субјеката федерације, и сада су тамо посланици.
У целини, сада је за нас ситуација непријатна. Треба одлучити: са једном или другом партијом? А одлука се мора донети најкасније у септембру. Зато смо за 8. октобар заказали конгрес Национално-патриотског фронта "Државни савез", чији сам један од копредседника.
То је коалиција више ванпарламентарних политичких снага, међу којима је и Руски општенародни савез.
___________________________________________________________________
„Руски општенародни савез постоји већ 20 година. Он је од почетка био покрет. Нисмо желели да буде партија.“
___________________________________________________________________
Пре тога ћемо имати партијски, тј. конгрес нашег покрета. Ми смо свесно одлучили да будемо покрет, а не партија. Искрено говорећи, ја се интимно још нисам определио. Јер, са изборима се не сме играти, и у том смислу, играти по данашњим правилима, када се резултати избора одређују унапред, не желим и нећу. Али, то значи да ћемо морати да развијемо покрет за укидање данашње Федералне скупштине, за преформатирање политичког система. Тај покрет је већ покренут. То је Покрет за сазивање уставотворне скупштине, која би онда, у складу са Уставом, све то променила.
Сада су у том покрету политичари различитих оријентација. За сазивање уставорворне скупштине недавно се, после нас, изјаснио и Григориј Јавлински, па онда и либерали на челу са Гаврилом Поповим.
Чак су и неки наши фундаментални демократи почели да објављују нацрте новог устава. Али, о свему ће одлучити конгрес и ја не искључујем да ћемо, чувајући општу оријенацију - на демонтажу постојећег политичког система, на његово реформисање - ипак тактички потписати споразум са једном од партија и делегирати представнике нашег покрета да на изборима наступе заједно са том партијом.
Руски општенародни савез постоји већ 20 година. Он је од почетка био покрет. Нисмо желели да буде партија. И у том покрету су били представници различитих партија. И Зјуганов је, 1991, после забране КПСС, био у руководству нашег покрета.
БАБУРИНОВА ПОРУКА СРБИМА
- Руски општенародни савез, на чијем сте Ви челу, и Покрет за Србију на челу са Владимиром Кршљанином, већ имају традицију сарадње. Како оцењујете ту сарадњу? Какав је њен допринос српско-руским односима?
Убеђен сам да Покрет за Србију има веома озбиљан политички потенцијал и у својим редовима има политичаре, војна лица, друштвено ангажоване људе који су данас неопходни друштвеном и државном животу Србије.
Они данас нису тражени јер њихови погледи не одговарају погледима владе и председника. Али, ја се веома надам да ће Покрет за Србију себи пронаћи партнере и међу партијама које већ участвују у политичком животу, као што се и ми сада опредељујемо око могућих партнера, јер је на изборе боље ићи у широкој коалицији. Веома се надам и да ће партије у Србији разумети да се ради победе треба удружити. А затим се може међу собом расправљати чији је модел најбољи – али најпре се мора победити.
Србија и Русија нису само братске земље, нису само партнери. То су народи који живе са истом врстом свести, са истим погледом на свет и начином живота. Немамо заједничку границу, као суседи, али дух не познаје границе. А духом смо увек били заједно. Данас је најважније очистити српски дух - као и дух руског човека, од лажних илузија, које нам споља намећу - од потрошачког односа према животу, који као култ већ 20 година покушавају да усаде у наше друштво.
Е, ако успемо да одбацимо ту заразу – убеђен сам да ћемо имати ефективне привреде и снажне и богате државе. Заједно, ми смо у стању да то постигнемо.