Ево зашто породице са више деце не смеју бити осуђене на сиромаштво

ПОГИБЕЉНО ЈЕ ЗА ДРУШТВО АКО У ЊЕМУ ЦАРУЈЕ РЕЗОН:

РАЂАЈ МАЛО ДЕЦЕ АКО ХОЋЕШ ДА БОЉЕ ЖИВИШ

• Треба им делити бесплатне парцеле за изградњу стамбеног простора. Морају имати право на хипотеку с опадајућом каматом везаном за број деце
• Породицама са више деце треба омогућти регресивне комуналије - почевши од трећег детета и увести прехрамбене картице по угледу на америчке. Била би дупла корист - и за децу, и за пољопривреднике
• Потребна је и продаја великих караван-аутомобила родитељима с више деце по повољнијим ценама. Као и државно субвенционисање ауто концерна који их производе

Пише: Јегор ХОЛМОГОРОВ

        ИЗЈАВА епископа Пантелејмона (Шатова) да православне породице с више деце треба да се спремају за сиромаштво, али ипак да теже да рађају више деце, издржавајући децу тако што ће смањити потрошачке расходе, садржи логичку и социолошку грешку, ако ништа друго, због тога што поставља нераскидиву везу између величине породице и сиромаштва.

        „Роди више деце и осиромаши!“

        То повезивање јесте изопачење потпуно оправданог захтева да се породице с више деце не презиру и не осуђују речима типа: „Треба мање рађати!“. Ако се гледа живот, то је формално тачно, али све мора имати други предзнак.

        Позив да се штеди на крпицама због деце показује апсолутно неразумевање стварних инфраструктурних проблема с којима се суочавају породице с више деце. То су просто проблеми друге врсте, који се уштедом на ташнама и ресторанима не решавају.

        Као прво, постоји проблем родитељског времена. Да би био макар сиромашан, а да не умреш од глади на улици, потребно је радити. За то је - кад су бројне породице у питању - потребно радно време оба родитеља. А то значи да су потребне бејбиситерке, јаслице, обданишта, продужена настава, а систем друштвене бриге о детету код нас генерално колабира. И уместо залагања да црква подржи тај систем, уважени архијереј нас позива да се припремамо за земљу.

        Као друго, проблем је - становање. Породице с више деце просто немају где да живе. Совјетски животни стандард је аутоматски наметао мање деце јер се живело у изнајмљеним становима. Једина варијанта за живот заиста велике породице (то јест са шест и више деце) јесте да се изгради себи велика кућа. То јест, потребни су - парцела, плус градња, плус инсталације. То је огроман новац.

        Да ли је можда поштовани јерарх позвао државу да уведе хипотеку с опадајућом каматом, специјалне кредите за породице с више деце, пропорционално смањење комуналија (које се већ претварају у пакао) у зависности од броја деце?

        Не, уместо тога, буквално као у пародијама из магазина „Безбожник“, испоставља се да црква само позива људе да се помире са својим сиромаштвом, а децу да буду деца из уџерица.

        Као треће, проблем транспорта. „Имај више деце“ - значи „иди пешке“.

        Наше путовање по Криму укључивало је маму, тату, две девојчице, једног дечака, бејбиситерку. Дечак још увек може да се вози на коленима бејбистерке, али не још дуго, и назад смо путовали одвојено: ја авионом, остали колима, пошто кубањске саобраћајце, наравно, неће бити баш брига, као кримске.

        То јест, велика породица - то је или велики једноволумен, или иди пешке, како би и требало. Шта има негде да идеш? Шта има да показујеш деци Крим, Суздаљ, Угљич? Код куће треба да седиш.

        Као четврто, проблем издржавања деце у школи и многобројних школских дажбина. Сиромашне породице са више деце буквално осуђују своју децу на небројена иживљавања и понижавања од стране богатих ученика и чак наставника. Додајмо томе и малтретирање служби за заштиту права детета, којем су подвргнуте углавном породице с више деце.

        Пошто је апел упућен Русима и православцима, фактички добијамо следећу слику: рађајте, Руси, и сиромашите, излажите се иживљавању и понижавању, док ће вам се друге националности, које су се обогатиле захваљујући дотацијама и које немају проблема ни када је у питању новац, ни број деце, смејати у лице.

Владика Пантелејмон

        Застрашујуће делује сам социјално-економски модел на који позива владика Пантелејмон. То је некакав постиндустријски анархистички капитализам по угледу на 90-те године и развијени тачеризам.

        За традиционалне аграрне породице ни једно дете у породици није било фактор сиромаштва, већ фактор богатства, радни ресурс, који веома рано улази у привредни промет.

        Руска православна црква би требало да штити социјалну државу, државу која преузима на себе део бриге о деци и доприноси демографском расту. И разлог због којег би црква требало тиме да се позабави је веома једноставан: повећава се и број оних које треба спасавати.

        Хајде да признамо себи да су све утопије о томе да ће Кинези или Зулу постати православни - фантазије.

        А сада, ако хоћете, ја као муж маме с више деце, ево, износим програм који заиста може повећати број деце.

        1. Бесплатне парцеле за велике породице за изградњу стамбеног простора. Програм постоји, али се једва реализује. Ми стојимо у реду у Калушкој области и надамо се. Али, тај програм би требало да профункционише у целој земљи, и то брзо.

        2. Хипотека с опадајућом каматом везаном за број деце у регионима с негативном демографском динамиком за оне који тамо стално живе више од седам година.

        3. Регресивне комуналије, почевши од трећег детета. негде то постоји, али не свуда. Код нас, на пример, нема такве радости, и кад дођу рачуни за комуналије, ми сви сложно тугујемо.

        4. Смањење пореске основице за услуге обданишта, чувања деце итд. Смањење пореске основице, иако захтева рад и време, заправо је веома згодан инструмент, који веома олакшава финансијско стање. Оно је тренутно могуће приликом куповине стана, плаћања наставе и лечења. Мислим да би директне трошкове васпитавања деце требало ставити на тај списак.

        5. Продаја великих караван-аутомобила родитељима с више деце по повољнијим ценама. Државно субвенционисање ауто концерна који их производе. Може се, на пример, такав споразум постићи с Фолксвагеном. Сада, кажу, таква возила понегде бесплатно дају после рођења седмог детета. Али, извините, места ни у њима нема после четвртог. Пето и шесто из тог разлога немају велике шансе.

        6. За најсиромашније. Увођење прехрамбених картица по угледу на америчке. Била би дупла корист - и за децу, и за пољопривреднике.

        То је неколико не претерано сложених корака које би могао да подрже владика Пантелејмон и цела РПЦ, јер бисмо у земљи имали много више деце, много више руске деце, више руске православне деце. А томе би се радовали анђели на Небесима...