Електронска писма и лични подаци Руса мораће се чувати на серверима у земљи
ДРЖАВНОЈ ДУМИ ПОДНЕТ ЗАКОНСКИ ПРЕДЛОГ О ЗАШТИТИ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА ГРАЂАНА
- Интернет-компаније ће морати да пренесу податке у земљу до 1. септембра 2016. године. Уколико то не буду учиниле, сајтови би могли одлуком суда да буду блокирани за грађане Русије
СВИ подаци грађана Русије, укључујући њихова електронска писма и податке са налога на друштвеним мрежама, мораће да се чувају на серверима у земљи.
Такав нацрт закона поднели су у Државној Думи Русије посланици Вадим Дењгин, Андреј Луговој и Александар Јушченко.
Ту иницијативу депутата подржала је Федерална служба Руске Федерације за везе, информационе технологије и масовне комуникације.
- Подаци грађана Русије, њихова електронска писма, подаци које уносимо приликом регистрације на различитим сајтовима или друштвеним мрежама у доста случајева налазе се у иностранству. Ти подаци се могу искористити како против земље, тако и против конкретне личности - изјавио је за московски лист „Известија“ Вадим Дењгин.
Ми желимо да велике интернет-корпорације - веб претраживачи, поштански сервиси, друштвене мреже и др. - чувају податке грађана Русије у центрима података на територији наше земље.
Интернет компаније ће морати да пренесу податке у Русију до 1. септембра 2016. године.
Уколико то не буду учиниле, сајтови би могли одлуком суда да буду блокирани за Русе.
- То је исто као не плаћати порез у земљи пребивања. Логично је да се подаци грађана Русије чувају на територији наше земље - додао је Дењгин.
Према нацрту закона, оператор личних података дужан је да обезбеди њихово „снимање, чување, систематизацију, прикупљање и и сва накнадна прецизирања“ у базама података на серверима који се налазе у Русији.
Међутим, постоји неколико изузетака од тог правила: ако се лични подаци обрађују за потребе правосуђа, федералних органа извршне власти, у раду новинара.
Притом, предлаже се да се у Русији направи специјални регистар „прекршилаца права субјеката личних података“.
У њему ће се наћи сајтови за које судови утврде да су прекршили одговарајући закон.
После одлуке суда, у регистар ће бити унет интернет-домени или веб-странице, ИП адресе, подаци о кршењу закона у области личних података, о судском акту који је ступио на снагу и остале информације.
Регистар ће, по замисли предлагача закона, водити или Федерална служба за везе, информационе технологије и масовне комуникације, или организација регистрована у Русији, на коју горенаведена служба пренесе то задужење.
У Федералној служби за везе, информационе технологије и масовне комуникације - која је надлежна за поштовање Закона о личним подацима - за „Известија“ су рекли да генерално подржавају иницијативу посланика, али су одбили да детаљније говоре о предлогу закона - док га детаљно не проанализирају.
- С аспекта здравог разума, лични подаци грађана Русије треба да се чувају у Русији - истиче генерални директор сервиса за упознавање Teamo.ru Андреј Бурин.
- Али, то је технички неизводљиво.
За стране интернет компаније то ће бити прескупо.
Оне сигурно приликом планирања својих сервиса нису рачунале на то да ће подаци одређених корисника морати да се чувају искључиво на одређеним серверима.
За сервере у Русији биће потребни радници који ће их опслуживати.
За сервисе ће бити потребно променити њихову архитектуру.
Зато закон неће бити усвојен.
По мишљењу директора Руског удружења за интернет комуникације Сергеја Плуготаренка, та ограничења су потребна само за личне податке везане за државне сервисе и државне услуге и компаније које им пружају услуге.
- У бизнису, који функционише по законима економије и конкуренције, те норме су сувишне - сматра он.
- Чини се да је то ограничење вештачко. Данас се за чување података на интернету користи технологија рачунарства у облаку. Они се чувају тамо одакле их је најлакше извући и где их је најјефтиније чувати. Кршити економске законе и постављати додатне услове у конкретном случају, по мом мишљењу, није сврсисходно - оценио је Плуготаренко.
