Две кризе су прокрчиле пут Евроазијској економској унији

ИНТЕРВЈУ ГЛАСУ РУСИЈЕ ТАМАРЕ ГУЗЕНКОВЕ, ЗАМЕНИКА ДИРЕКТОРА

РУСКОГ ИНСТИТУТА ЗА СТРАТЕШКА ИСТРАЖИВАЊА

Тамара Гузенкова

• Појам Јединствени економски простор утемељен је у документима од пре 20 година, после распада СССР. Али, био је различито тумачен, заборављан, од тих речи су се одрицали и интерпретирали их и овако и онако. Ипак, дошло је време да те речи буду испуњене новим економским и политичким садржајем
• Чини ми се да је у великој мери своју улогу одиграла прва страшна криза у постсовјетском периоду, - криза 1998., уосталом као и криза 2008. године.
• Та криза је тему интеграције на евроазијском простору извела на нов ниво, подстакла земље Заједнице Независних Држава на стварање Царинског савеза и на разматрање још већег заједничког пројекта  - Евроазијске економске уније...

        ПОСТСОВЈЕТСКИ простор је пред новим типом економског обједињавања. Али, таквим да је одлазећа америчка државна секретарка, Хилари Клинтон, већ јавно изговорила - да га САД морају осујетити.

       По каквим сценаријима може кренути евроазијска интеграција, за радио Глас Русије говорила је Тамара Гузенкова, заменик директора Руског института за стратешка истраживања.

       ГЛАС РУСИЈЕ: Добар дан, поштовани слушаоци. У Алма-Ати је 21. децембра 1991. донета декларација. Сусрет шефова држава бившег СССР-а завршио је процес преуређења бивших република Совјетског Савеза у суверене државе, а такође је oзначио почетак Заједнице Независних Држава.

       Тај догађај је прекретница у животу Русије и држава бившег СССР-а. О њему ћемо у студију разговарати са замеником директора Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), доктором историјских наука, Тамаром Семјоновном Гузенковом.

       Да ли је сусрет у Алма-Ати и потписивање „Алма-Атинске декларације“ пре механизам развода република које су улазиле у састав СССР-а, или је то био први корак у формирању политичко-географске заједнице као што је Заједница Независних Држава? Шта се десило - развој новог или ипак, нека даћа?

       ГУЗЕНКОВА: Мислим да је било и једно и друго. Сусрет у Вискули 8. децембра 1991. и потписивање декларације и протокола 21. децембра исте године у Алма-Ати потврђује да је СССР, формиран у децембру 1922., престао да постоји и да је отпочело постојање неке друге територијалне организације која се зове ЗНД.

       Без обзира што су постојали Споразум потписан од стране три државе и Декларација коју су потписале једанаест држава, није било потпуно јасно шта је то у суштини. Током наредних година ми смо то испуњавали правним и садржајним материјалом, искусили грешке, губили смо и добијали. Оно што данас имамо у суштини је наставак, последица и резултат онога што је урађено у децембру 1991. године.

       ГР: Тада се појавила изјава о некаквом суживоту. Али, конкретан рад на томе најактивније се одвијао отприлике од друге половине 1990.-их?

       ГУЗЕНКОВА: Хтела бих да скренем пажњу, ево на шта.  У последње време Евроазијска унија и Јединствени економски простор, као интеграциони пројекти, постали су модерне синтагме којима оперишу политичари и експерти у контексту иницијатива проглашених прошле године. То је стварање Евроазијске економске уније и почетак рада Царинског савеза.

       Међутим, појам Јединствени економски простор утемељен је у документима пре 20 година. Те речи су записане, али су различито тумачене, заборављане, од  њих су се одрицали и интерпретирали их и овако и онако. Ипак, дошло је време када су, вероватно, те речи на новој етапи испуњене другачијим и конкретнијим садржајем, као и одговарајућим економским и политичким садржајем.

       ГР: Јасно је да су на постсовјетском простору центрифугалне тенденције довеле до распада Совјетског Савеза. Ипак, њих су замениле, можда бојажљиве, нејасне, али довољно видљиве центрипеталне тенденције. Постали смо свесни да је потребно да градимо неке механизме узајамног деловања - пре свега у области економије, али и у политици такође?

       ГУЗЕНКОВА: Могући су различити приступи у покушају да се одговори на то питање. Некоме се може учинити (а вероватно у томе има одређен део истине) да је извесна политичка воља за интеграцијом а не за дезинтеграцијом, почела да се испољава у другој половини 1990.-их година.

       Појављивање Савезне државе Русија-Белорусија један је од првих интеграционих пројеката који све до сада постоји. Према њему се различито односе, различито га оцењују, али и поред тога Савез Русија-Белорусија и даље постоји. То је и ЕврАзЕс, Царински савез. Међутим, највеће интересовање за ову тему од стране земаља Заједнице креће од почетка 2000.-их година.

       Чини ми се да је у великој мери своју улогу одиграла прва страшна криза у постсовјетском периоду - криза 1998., уосталом као и криза 2008. године. Она је тему интеграције на евроазијском простору извела на нов ниво, подстакла земље Заједнице на стварање Царинског савеза и на разматрање већег пројекта - Евроазијске економске уније...

       Превела Ксенија Трајковић