Болесна неолиберална економија наркотизује целу планету

ВИКТОР ИВАНОВ У ИМЕ РУСИЈЕ ПРЕДЛОЖИО НОВУ СТРАТЕГИЈУ БОРБЕ ПРОТИВ НАРКОТИКА - ЛИКВИДАЦИЈУ ПЛАНЕТАРНИХ ЦЕНТАРА ПРОИЗВОДЊЕ (2)

Виктор Иванов

• Постојећи светски монетарно-финансијски систем, који је изграђен на уништењу националних економија и исисавању ресурса који су им неопходни за развој, представља главни разлог ширења трговине наркотицима у светским оквирима
• Суштински одговор на планетарне изазове производње наркотика налази се у стварању инфраструктуре нове генерације, која неће имати ограничавајући приступ, већ ће је сви користити
• Глобалну експлоатацију врши транснационални криминал, који целе државе и групе држава беспоштедно претвара у својеврсне криминалне наркофарме у глобалном смислу
• Свет се данас налази пред неопходношћу напуштања болесне неолибералне економије која рађа неравноправност и наркотизацију Земље и преласка на нови социјално-економски модел развоја

         ПРЕДСЕДНИК Државног антинаркотичког комитета Русије и директор њене Федералне службе за контролу наркотика - Виктор Иванов – говорио је на Аргентинском савету за међународне односе (El Consejo Argentino para las Relaciones Internacionales, CARI) у Буенос Аиресу

         ФАКТИ у три наставка објављују његов наступ:

         „РУСКА Федерација сматра да организовање комплексног инфраструктурног развоја земаља произвођача дроге представља кључну компоненту ефикасне антинаркотичке политике.

         Мере насилног, полицијског и војног карактера биће неефикасне и чак могу дати супротан ефекат ако не буду праћене пројектима који ће бити у стању да квалитетно промене социјално-економску ситуацију становништва.  

         Међутим, шта треба очекивати, треба ли очекивати прекид производње дроге и нарко трговине? Ма колико обичних нарко дилера да ухапсиш, чак и топ менаџерера наркомафије, они ће увек бити замењени другим заинересованима, јер у условима социјално-економског пада, дефицит регрута доводи до тога да нема ни нарко криминала.

         Ефикасност антинаркотичке политике, уверен сам, значајно би се повећала уколико би метод организације економије развоја постао базни.  Разуме се, не ради се о томе да треба потпуно мачеве претопити у плугове. Полицијска функција треба да остане и да се усавршава, али да се не меша са другим функцијама.

         Између осталог, дејствујући форсирано на ПЦПН ми лишавамо становништва ових држава реализације основних права на развој које гарантују УН. Напомињем, да је право на развој основно право УН зацртано у Декларацији ОУН 1986. године. Право на развој је обезбеђено системом мера за стимулисање социјалног прогреса и развоја који се налазе у Декларацији о социјалном прогресу и развоју из 1969. године.

         Ми подржавамо говор руководиоца Секретаријата за спречавање коришћења и борбе са незаконитим прометом наркотика при председнику Аргентине Рафаелу Бјелси на 51. састанку Интерамеричке комисије за контролу злоупотребе наркотика СИКАД који је изјавио да је неопходно усредсредити напоре на борбу не са последицама, већ са примарним узроцима нарко трговине.

         Чини се  зато да је потребно консолидовати напоре око израде проблема алтернативног развоја и реализације права на развој, не само тамо где га подрива сама наркоманија, већ и тамо где сама наркоманија, у суштини, посдтиче и представља наличје процеса не развоја.

         Како анализа показује, практично се последњих година не користи класични метод УН за алтернативни развој, иако је најважнија компонента антинаркотичке борбе.

         На жалост, до сада је алтернативни развој, како то показује исцрпни реферат представника Међународног комитета за контролу наркотика професора Хамида Годсеа, био пасторак антинаркотичке политике и сем тога се сводио на приватну процедуру замене пољопривредних култура. Стандардни пример је подела (дистрибуција преко војника НАТО) џакова са пшеницом авганистанским сељацима у замену за обећања да ће се прекинути узгој опијумског мака. Међутим, у већини случајева, као што је познато, ти исти авганистански сељаци са задовољством узимају пшеницу и настављају да култивишу суперпрофитабилни опијумски мак.

         На тај начин се алтернативни развој банално профанише. Програми „алтернативног развоја” за државе у којима се гаји кока, опијумски мак или друге културе које садрже наркотике, треба да имају три нивоа:

         Први ниво – организација инфраструктуре за напредну пољопривреду, укључујући и организовање стабилних тржишта пласмана, система кредитирања сељака са ниским каматама, система техничког и технолошког обезбеђења пољопривреде (научно и индустријско семенарство, ђубриво, пољопривредна механизација), система обуке и припреме агронома и других професионалних пољопривредних кадрова, као и снажне протекционистичке мере за заштиту сељака који се баве узгојем законских пољопривредних култура.

         Други ниво – стварање услова за диверсификацију запошљавања становништва и смањење величине породице од чијег смањења директно зависи успешност вођења пољопривреде, посебно стварање високотехнолошке националне индустрије у коју може да буде укључено становништво. Такав пример је Малезија која је од заостале аграрне земље за неколико деценија постала једна од водећих високотехнолошких земаља.

         Трећи ниво – суверени развој државе обезбеђен финансијском и кредитном независношћу.

         Државе треба да имају право на суверени развој. Постојећи светски монетарно-финансијски систем, који је изграђен на уништењу националних економија и исисавању ресурса који су им неопходни за развој, представљају главни разлог ширења трговине наркотицима у светским оквирима.

         Неопходно је променити постојећу глобалну финансијску архитектуру, посебно, поделити банке на комерцијалне и инвестиционе за заштиту кредитне делатности од шпекулација, подржавање стабилног курса националних валута и издвајање дугорочних наменских кредита за развој инфраструктуре. За ово је неопходно да се шефови држава или влада које директно страдају од наркотрговине, директно обрате и саопште да су им те мере потребне.

         Желео бих да овде споменем изјаву председника Русије Владимира Путина са недавног заседања шефова „Г-20” у Лос Кабосу (Мексико), а где се осврнуо на неопходност да се консолидује међународна заједница у решавању проблема прљавих пара и дроге у читавом свету.

         Прекјуче, говорећи на Међународној конференцији у Лими, предложио сам да се оснује неформална међународна група која ће израдити пројекат алтернативног развоја, а који би уколико за то буде воље, могла прерасти у Комисију при генералном секретару УН.

         Надамо се да ће неформална група бити основана до међународне конференције о питањима алтернативног развоја који ће се одржати у Лими у новембру ове године и да ће се кардинално ревидирати садржај и стандарди алтернативног развоја.

         Међутим, један класични алтернативни развој је недовољан.

         Уверен сам да је решење проблема производње дроге управо у организацији социјално-економског раста путем изградње инфраструкуре наредне генерације која ће технолошки бити у стању да обезбеда доступ основном делу становништва држава да живи савременим квалитетним светским животом.

         Управо у стварању инфраструктуре нове генерације, која неће имати ограничавајући приступ, већ ће је сви користити, налази се суштински одговор на планетарне изазове производње наркотика.

         Овде треба да се ради пре свега о новој индустријализацији где ће основни извор и локомотива друштвеног богатства постати нове технологије и инфраструктуре. При томе у службу националног развоја треба да буду укључени сви постојећи природни ресурси држава.

         Овде као пример може да послужи Аргентина. То потврђују кораци које је она предузела и донела законе о суверенитету Аргентине у области фосилних горива и експропријацији 51 посто YPF, који припада шпанској нафтној компанији Repsol, што управо иде у прилог напорима за обезбеђење националног развоја, и што је само по себи озбиљно улагање у борбу против дроге и декриминализацију друштва.

         Управо развој обезбеђује стварни суверенитет – пре свега што се тиче ПЦПН, суверенитета држава у односу на глобалну експлоатацију коју врши транснационални криминал, који целе државе и групе држава беспоштедно претвара у својеврсне криминалне наркофарме у глобалном смислу.

         Свет се данас налази пред неопходношћу напуштања болесне неолибералне економије која рађа неравноправност и наркотизацију Земље и преласка на нови социјално-економски модел развоја”.

         (следи наставак)