Американци ће јачати свој нукеалрни арсенал још пуних шест деценија

БЕЛА КУЋА И ПЕНТАГОН ПРИЗНАЛИ ДА ОДВРАЋАЊЕ НАПАДА СПОЉА НИЈЕ ЈЕДИНИ ЦИЉ АМЕРИЧКЕ СТРАТЕШКЕ ДОКТРИНЕ

• „Обновљена” нуклеарна стратегија САД доноси неке новине. На пример, појавила се тачка која говори да САД неће користити нуклеарно наоружање против градова, већ само против војних објеката
• Али, САД ће наставити са модернизацијом нуклеарних бојевих глава за интерконтиненталне балистичке ракете и балистичке ракете на подморницама. Наставиће и истраживања у сфери нових типова горива за интерконтиненталне балистичке пројектиле и са радовима на продужавању века бојевим главама за интерконтиненталне балистичке ракете, балистичке ракете на подморницама и крстареће ракете ваздух-земља
• Радиће и на повећању снаге мотора за интерконтиненталне балистичке пројектиле, повећању прецизности навођења на циљ интерконтиненталних балистичких пројектила и балистичка ракета на подморницама 
• Американци ће модернизовати нуклеарне подморнице са балистичким ракетама и почети производњу нових крстарећих ракета ваздух-земља и крстарећих ракета море-земља повећаног домета 
• Овако „обновљена” америчка стратегија коришћења нуклеарног наоружања у корену се разликује од руске нуклеарне стратегије, која се своди на „одбрамбено нуклеарно обуздавање” 

Пише: Владимир КОЗИН

          НА конференцији за штампу одржаној 9. августа у Вашингтону шеф актуелне америчке администрације предложио је паузу у односима између Русије и САД.

          „Нама би вероватно одговарало да направимо паузу, да оценимо куда се креће Русија, који су наши кључни интереси, да се односи калибрирају тако, да урадимо нешто добро за САД, а надам се и за Русију, мада морамо да признамо да ће неке несугласице увек постојати и ми нећемо моћи до краја да их разрешимо”, додао је председник САД.  

          Русију и САД деле разлике у војним доктринама, укључујући ту и нуклеарну сферу. То потврђује и „обновљена” нуклеарна стратегија САД, на чије основне тачке се осврнуо Владимир КОЗИН, саветник директора Руског института за стратешка истраживања, дописни члан руске Академије природних наука.   

          У ЈУНУ ове године Бела кућа је утврдила трећу, након завршетка „хладног рата”, модификацију своје нуклеарне стратегије и њену прву адаптацију после 2002. када су САД једнострано изашле из Споразума о противракетној одбрани из 1972. и приступиле масовном размештању глобалног система за пресретање балистичких ракета.

          У чему је суштина „нове” америчке нуклеарне поставке и какве могу да буду њене последице по међународну безбедност и стабилност?  

          Основне тачке нове модификације су представљене у припремљеном Пентагоном, у сарадњи са другим ресорима и министарствима ове земље, а објављеном у јуну „Извештају о стратегији коришћења Сједињеним Америчким Државама нуклеарног наоружања”, као и у војно политичком поглављу говора председника Барака Обаме у Берлину. Осим тога на поједине елементе прилагођене нуклеарне стратегије су дати коментари у специјалном извештају Беле куће који има фактолошки карактер.  

          Поједини западни и руски истраживачи пожурили су да у позитивном кључу прокоментаришу на „обновљену” америчку нуклеарну стратегију.

          Например, почетком августа је група руских експерата дошла до неоснованог закључка о томе да се у ову стратегију „уносе озбиљне корекције, које Пентагон мора да имплементира у току наредне године”, што не одговара стварности и најављеној „обновљеној” америчкој нуклеарној инсталацији.

          У својим образложењима, ови истраживачи су практично заобишли војно-политички сегмент берлинског говора Барака Обаме, као и поменути специјални извештај Беле куће који има фактолошки карактер, а који су за руску страну – из угла процене нуклеарне стратегије САД – од практичног интереа.

          Нека поглавља „обновљене” америчке нуклеарне доктрине, која имају велики значај за разумевање ракетне нуклеарне политике Вашингтона и његових далекосежних планова у тој сфери, а нашла су се ван видокруга ових експерата.   

          Истовремено, пажљивија анализа „Извештаја о стратегији коришћења Сједињеним Америчким Државама нуклеарног наоружања” показује да је америчко војно-политичко руководство сачувало своју чврсту приврженост доктрини офанзивног нуклеарног обуздавања, који има глобални карактер. Оно се такође доследно држи курса на јачање нуклеарног обуздавања са циљем обезбеђивања „нуклеарног кишобрана” државама са којима Вашингтон подржава присне савезничке или партнерске војно-политичке и војно-техничке везе.

          Конкретно, државама које се налазе „под нуклеарним кишобраном” стратешког офанзивног наоружања и тактичког нуклеарног наоружања САД, у Вашингтону сматрају све земље чланице НАТО, као и Јапан, Аустралију, Јужну Кореју и неке од земаља Блиског Истока, пре свега Израел.  

          У складу са овим документом, америчко војно-политичко руководство оставља себи право да користи нуклеарно наоружање само „у ванредним околностима”. Међутим, у пракси, оно може да оствари ово право у сваком тренутку и у свакој тачки кугле земаљске „ради заштите виталних интереса Сједињених Држава и њихових савезника и партнера” - како у првом тако и у узвратном ракетно-нуклеарном удару. И такву политику ће спроводити оружане снаге, као што и пише у извештају америчког одбрамбеног апарата, у најмању руку „у току читавог  XXI века”.  

          Треба такође подсетити да се овај документ базира на једном од постулата представљених у „Националном прегледу нуклеарне политике” земље, ратификованом у априлу 2010. Године. Кконкретно, на ставу: „Претња нуклеарним ратом се удаљила, али је ризик нуклеарног напада, без обзира на то, порастао”.

          Са позивањем на ову догму, изводе се далекосежни закључци о неопходности чувања нуклеарног наоружања за стратешку и тактичку намену у веома далекој перспективи.  

          „Обновљена” нуклеарна стратегија оставља непромењеним и „значајан потенцијал контраснаге”, који предвиђа наношење нуклеарних удара по војним објектима „у циљу минимализације могућности од стране потенцијалног непријатеља за наношење контраудара”. То, у суштини, значи могућност Сједињених Држава да самоиницијативно нанесу први удар по туђим објектима за нуклеарни напад.  

          САД намеравају да сачувају значајан „повратни потенцијал” у виду „оперативно неактивне” бојеве муниције, односно оне која се налази у резерви.

          Прорачуни урађени на бази података за стратешко офанзивно наоружање САД за 1. јул текуће године, које је представила америчка страна, потврђују да је Стратешка команда тада имала на располагању укупно налазило 514 „резервних” носача ракета у виду интерконтиненталних балистичких пројектила, балистичких ракета на подморницама и стратешких бомбардера као и 792 „оперативно активних” носача ракета у наведеним категоријама. Ово значи да „резервни” носачи чине 64,9 одсто од броја „активних”. То је веома високи индекс.  

          Пентагону је такође наложено да обезбеди „ефикасније” планирање коришћења америчког ракетно-нуклеарног арсенала након престанка важења Споразума из Прага СНВ-3 и да паралелно настави са формирањем регистра наношења ненуклеарних удара.

          У извештају се, иначе, признаје да оријентација на коришћење обичног наоружања неће заменити нуклеарно наоружање, као и то да „нуклеарно обуздавање нуклеарног напада споља” није једини циљ америчког нуклеарног оружја.

          Последњу тврдњу вероватно треба протумачити као могућност коришћења у америчким оружаним снагама нуклеарног оружја за решавање других задатака. Например, у току таквих сукоба, када америчке оружане снаге буду неспособне да постигну постављени циљ уз коришћење искључиво обичног наоружања.  

          Извештај Пентагона укључује тачке које се тичу Руске Федерације и Кине. Тако, извештај намеру Сједињених Држава да сачувају нуклеарно наоружање у неком временском периоду, образлаже постојањем у Русији традиционалног стратешког офанзивног наоружања и „великих количина” тактичког нуклеарног наоружања. При чему обе стране ни једном нису размениле званичне податке о тактичком нуклеарном наоружању јер никада нису водиле преговоре о његовом ограничавању. Без обзира на то, ослањајући се на стратешко офанзивно наоружање и тактичко нуклеарно наоружање се доводи у везу са потребом очувања америчког „ефикасног нуклеарног обуздавања” Русије.   

          Приврженост САД „обновљеној” нуклеарној доктрини истовремено се мотивише модернизацијом како нуклеарног тако и обичног наоружања у Народној Републици Кини, као и недостатком „транспарентности” кинеских војних нуклеарних програма, који се, како се тврди, остварују „у великом обиму и брзим темпом”.  

          Ослањајући се на овакве процене, Пентагон ће и даље одржавати све три компоненте своје нуклеарне тријаде у „оперативном стању” тако да се паралелно решава два кључна задатка: да за САД обезбеди „стратешку стабилност” како са Русијом тако и са Кином, као и обуздавање неких, још необјављених, „регионалних непријатеља”.  

          Понавља се формулација која је у последње време већ виђена у другим америчким војно-стратешким доктринама да америчке оружане снаге неће користити оружје против држава које су потписале Споразум о неширењу нуклеарног наоружања, под условом „да поштују обавезе у вези нуклеарног неширења”.

          Разуме се, убеђени су у Вашингтону, да ће право одређивања држава које ће „поштовати” или „неће поштовати” одредбе овог уговора, припадати ускључиво америчкој страни. Интересантно, на који ће начин САД поступати према пет западноевропских држава, које су кршећи Споразум о неширењу нуклеарног наоружања пристале да се на њиховим територијама размести америчко тактичко нуклеарно наоружање?  

          У извештају има одредби које се непосредно тичу тактичког нуклеарног наоружања, које се, почевши од нуклеарне ере и до данашњег дана кривицом Сједињених Држава налази „ван оквира” процеса преговора. У документу се јасно каже да ће Пентагон сачувати нуклеарна средства „истуреног базирања”, у која, према мишљењу америчког војног апарата спадају тактичка нуклеарна средства смештена у Европи и азијско-пацифичком региону као основи „проширеног нуклеарног обуздавања”.

          Тако ће америчко тактичко нуклеарно наоружање остати на европском континенту све док НАТО „не одреди услове” који ће послужити као база за промену нуклеарне политике алијансе.

          Међутим, северноатлантски савез не налази за сходно да мења политику и не планира да одређује такве „услове”, што је и било фиксирано у кључним закључним документима на самиту у Чикагу у мају прошле године. Иста ситуација је представљена у већ поменутом документу Беле куће који носи фактографски карактер.  

          Несумњиво, у том документу постоји и низ модификација. Тако, појавила се тачка која говори о томе да САД неће користити нуклеарно наоружање против градова, већ само против војних објеката. Такође је унет став о „смањењу ослањања” на ракетно-нуклеарно наоружање, које се не подвргава и неће бити подвргнуто инспекцијама. Међутим, такве модификације мало значе и не могу да обезбеде општу позитивну оцену овом документу Пентагона.

          Тим пре што америчко војно-политичко руководство има намеру да настави широку модернизацију стратешког офанзивног и тактичког нуклеарног наоружања - без обзира на завршетак „хладног рата” - све до 2070-2075. година и даље.  

          Конкретно, САД ће наставити са модернизацијом нуклеарних бојевих глава за интерконтиненталне балистичке ракете и балистичке ракете на подморницама. Наставиће и истраживања у сфери нових типова горива за интерконтиненталне балистичке пројектиле и са радовима на продужавању века бојевим главама за интерконтиненталне балистичке ракете, балистичке ракете на подморницама и крстареће ракете ваздух-земља,.

          Радиће и на повећању снаге мотора за интерконтиненталне балистичке пројектиле, повећању прецизности навођења на циљ интерконтиненталних балистичких пројектила и балистичких ракета на подморницама, а и на поновном опремању стратешких носача тактичким обичним надзвучним бојевим главама високе прецизности. 

          Такође се планира обнављање стратешке тријаде путем њеног опремања новим интерконтиненталним балистичким пројектилима, балистичким ракетама на подморницама и стратешким бомбардерима. Приступиће се и изградњи модернизованих нуклеарних подморница са балистичким ракетама и производњи нових крстарећих ракета ваздух-земља и крстарећих ракета море-земља повећаног домета.  

          Овако „обновљена” америчка стратегија коришћења нуклеарног наоружања у корену се разликује од руске нуклеарне стратегије, која се своди на „одбрамбено нуклеарно обуздавање”.  

          Све побројане специфичности „редиговане” нуклеарне стратегије САД и даљи развој њиховог ракетно-нуклеарног оружја за стратешку и тактичку намену, као и чињеницу да се наставља ширење глобалног система ПРО у непосредној близини руских граница, треба узети у обзир приликом уношења корекција у војну доктрину Руске Федерације.

          Треба их узети у обзир и приликом одређивања перспективе Русије на плану стратешког офанзивног наоружања, тактичког нуклеарног наоружања, као и у преговорима о ПРО, Споразуму о обичним оружаним снагама у Европи и другим војно-политичким проблемима, чије решење, на бази нерушивости принципа једнаке безбедности, америчка страна на све начине избегава. То се види на проблему спречавања размештања оружја у свемиру и оружја упереног против сателита, на спречавању инцидената са подморницама... 

          * Аутор је саветник директора Руског института за стратешка истраживања и дописни члан руске Академије природних наука   

 

          Превела Марија Петрова