Руско-ирански транспортни коридор скратиће пут од севера Европе до Индије са 14.000 на 3.000 км
МОСКВА ЦЕО ПРОЈЕКАТ ПОМАЖЕ И СА МИЛИЈАРДУ И ПО ДОЛАРА ПОВОЉНОГ КРЕДИТА
* Пројекат укључује изградњу 162 километра пруге од најјужније азербејџанске железничке станице Астара до Рашта, крајње тачке иранске пруге која пролази дуж јужне обале Каспијског мора. Део кредита биће искоришћен и за електрификацију линије Гармсар-Инче-Бурун, дуге 495 километара
* Пропусни капацитет транспортног коридора ће бити 30 милиона тона терета годишње. Време испоруке робе од Бомбаја до Санкт Петербурга биће смањено на десет дана, док роба кроз Суецки канал путује 30-45 дана
* Делови коридора већ постоје и функционишу, али нема директне железничке везе између Русије и Ирана. Терети се претоварују на бродове и транспортују Каспијским морем до иранских лука, а одатле контејнери са робом железницом одлазе на југ
________________________________________________________
РУСКИ теретни бродови сада морају да од Санкт Петербурга до Бомбаја да пређу 14.000 километара. Пловећи кроз Ламанш, Гибралтар и Суец...
За 2-3 године ће руска роба до Бомбаја прелазити пут од само 3.000 илометара!
То ће бити могуће захваљујући уговору који су потписали Москва и Техеран о изградњи 162 илометра железничке пруге Рашт-Астара (на територији Ирана) која ће обезбедити пуно функционисање транспортног коридора север-југ.
То је пројекат који је од великог значаја за Русију са геополитичког и економског становишта.
Градња те пруге треба да почне већ следеће, 2024. године, а повезаће иранску железничку мрежу са азербејџанском и руском. То ће омогућити директну теретну железничку комуникацију од Санкт Петербурга (и обале Балтичког мора) са обалом Персијског залива.
„Ово је велики догађај за регион, за целокупну глобалну транспортну инфраструктуру, за наше земље“, рекао је руски председник Владимир Путин.
Транспортни коридор Север-Југ омогућиће Русији директан приступ Индијском океану. И то у време преоријентације руске спољне трговине на исток и југ.
Делови тог коридора већ постоје и функционишу, али нема директне железничке везе између Русије и Ирана. Терети се претоварују на бродове и транспортују кроз Каспијско море до иранских лука, а одатле контејнери железницом одлазе на југ.
Осим тога, иранске луке на Каспијском мору нису повезане са железничком мрежом своје земље, а железничке пруге у близини лука су једноколосечне, неелектрификоване и са великим нагибима. То значајно ограничава носивост иранске транспортне инфраструктуре, повећава трошкове транспорта и време испоруке робе.
У овом тренутку, коридор север-југ функционише у ограниченом обиму. Превоз робе се обавља на три руте: транскаспијском (преко лука Астрахан, Оља, Махачкала морем до иранских лука), источном (железничка комуникација преко Казахстана, Узбекистана и Туркменистана са приступом железничкој мрежи Ирана) и западном (Астрахан - Махачкала – Самур - територија Азербејџана до иранске границе).
Руска железница – користећи за превоз контејнера са робом источни крак коридора, односно - транспортну инфраструктуру Русије, Казахстана, Туркменистана, Ирана и Индије - гарантује испоруку робе за 37 дана.
Повећање теретног саобраћаја дуж коридора север-југ 2022. године приморало је Иран да модернизује своју железничку мрежу и логистичке објекте. Сада је минимално време испоруке контејнера из Русије у Индију 25 дана.
Управо изградња пруге од најјужније азербејџанске железничке станице Астара до Рашта, крајње тачке иранске пруге која пролази дуж јужне обале Каспијског мора, требало би да радикално реши питање повећања пропусног капацитета читавог коридора.
Русија за тај пројекат даје и повољан кредит од 1,5 милијарди долара. Део кредита биће искоришћен и за електрификацију линије Гармсар-Инче-Бурун, дуге 495 километара.
Након завршетка ових радова, пропусни капацитет транспортног коридора ће се повећати и износити 30 милиона тона терета годишње. Време испоруке робе од Бомбаја до Санкт Петербурга биће смањено на десет дана, док роба кроз Суецки канал путује 30-45 дана.
