Прилепин: Неће бити добро ако мобилизација `закачи` само провинцију – нека се укључи и класа богатих

И НЕМЦИ И ПОЉАЦИ ПОВОДОМ УКРАЈИНЕ ЛИЧЕ НА СВОЈЕ ПРЕТКЕ

* Украјинско питање (грађански рат између једног и другог дела Украјине уз подршку и учешће Москве) већ је неколико пута решавано као трагедија: 1647-1667, 1917-1922, 1939-1947...

* Пошто су у филму „Свадба у Малиновки“, весело победиле све знаке украјинске фарсе - совјетске власти су биле сигурне да су ту причу заувек гурнуле у фарсу. Али, данас „украјинско питање“ поново има све одлике трагедије   

* Из провинције већ пишу о првом дану мобилизације: „Момци су спремни на све, али говоре отворено: нека прво ставе митраљезе на јахте олигарха и предају их Црноморској флоти, а у војну евиденцију нека не иду само „Ниве” и УАЗ-и, већ и „крузери”…

* Боље је не доводити ствари до греха. Боље је уложити напоре да се осигура да у рат не уђу само периферија и провинција Русије. Нека богата класа уложи све што може – сви да виде… Нека још – од штедрости – доспе одозго. Народ још ћути. Али, све види

________________________________________________________      

       Аутор: Захар ПРИЛЕПИН

       НЕКАДА сам веровао Хегелoвим речима: „Сви велики историјски догађаји се понављају два пута: први пут као трагедија, а други - као фарса“.

       Авај, није тако.

       Украјинско питање (грађански рат између једног и другог дела Украјине уз подршку и учешће Москве) већ је неколико пута решавано као трагедија: 1647-1667, 1917-1922, 1939-1947...

       Пошто су у филму „Свадба у Малиновки“, весело победиле све знаке украјинске фарсе - совјетске власти су биле сигурне да су ту причу заувек гурнуле у фарсу.

       Али, данас „украјинско питање“ поново има све одлике трагедије.

       Подршка Украјинаца од стране пољске шљахте (племства) није се претворила у фарсу (у XVII  веку). Та подршка из Варшаве је конкретна и делотворна и данас, па Андриј опет трчи код своје Пољакиње. Све у свему, данашњи Пољаци су доста слични себи од пре триста година.

       Подршка Украјинцима из Европе и од Немаца није се претворила у фарсу: делотворна је, а и данашњи Немци су прилично Немци. Свакако су прилично слични Немцима од пре сто година.

       Надајмо се да овога пута ствар неће стићи до сличности са Немцима од пре 91 године.

       Ни данашњи Хохли ни на који начин нису инфериорнији од својих предака ни из одреда Дорошенка, ни из Петљурине војске.

       Нови Скоропадски је комичар по професији који је успео да претвори стварност у тотални трилер.

       Не претвара се у фарсу ни тежња обичних Украјинаца ка „независности“ коју је описао још Михаил Булгаков. То уопште није смешно јер постаје све горе и горе.

       А то, нажалост, значи: да ни ми данашњи нисмо имуни од судара (условно) „црвених“ и „белих“.

       Ако је у Грађанском рату битка за Кијев била онако помахнитала, а сада је само добила на размерама, можемо само замислити у какву ноћну мору могу да се претворе нови социјални сукоби.

       Иначе, први пут се то догодило већ у 17. веку: руско-пољски рат за Украјину 1654-1667 довео је до невероватне побуне Степана Разина (1667-1671), која је уздрмала трон Романових.

       Није џабе Путин недавно у позитивном контексту изговарао имена Лењина и Стаљина.

       И бољшевици су се током „пољске војне кампање 1920“ сетили руског патриотизма који је привукао десетине хиљада царских официра у Црвену армију.

       Стаљин је 1940. направио још један „десни заокрет“, оживљавајући руске кнезове и царске команданте у националном памћењу.

       Путин изгледа добија мало више информација него што се чини.

       Из провинције већ пишу о првом дану мобилизације: „Момци су спремни на све, али говоре отворено: нека прво ставе митраљезе на јахте олигарха и предају их Црноморској флоти, а у војну евиденцију нека не иду само „Ниве” и УАЗ-и, већ и „крузери” и „гелици”.

       Путин схвата са чиме има посла.

Кадар из истог филма

       Они који распирују нову конфронтацију између „црвених” и „белих” – изгледа да не схватају.

       Бог их благословио.

       „Свадба у Малиновки” се већ претворила у „Тараса Буљбу”.

       Али, следећа станица могу бити „Ход по мукама“, „Тихи Дон“ и „Како се калио челик“. Ако се сећате о чему се тамо ради.

       Не доводите ствари до греха.

       Боље је уложити напоре да се осигура да у рат не уђу само периферија и провинција Русије.

       Нека богата класа уложи све што може – сви да виде.

       Нека још – од штедрости – доспе одозго.

       Народ још ћути. Али, све види...