Прилепин: Након капитулације Кијева, анкете ће показати да је 80 одсто Украјинаца желело победу Русије
НАГЛАСИО: ВАЖНЕ СУ СТРАТЕШКЕ СТВАРИ – ДА СТИГНЕМО ДО РЕКЕ ДЊЕПАР, ХАРКОВА, ОДЕСЕ...
Захар Прилепин
* Годину каква је била 2023. сам дуго чекао. Одавно сам сањао о оваквом преокрету у судбини земље. Русија је била за себе изабрала направилни начин постојања. Били смо неки додатак Западу из којег су стизале лоше ствари - ГУЛАГ, «Путин-тиранин». А сада Русија 21. века, као што је чинио и СССР, сама опредељује ко јој је пријатељ, а ко непријатељ. Ми смо у прилици да опет постанемо главни светски арбитар. Ми прекомпонујемо планету!
* Упитан – лажу ли украјински социолози кад тврде да њихова истраживања показују да већина не жели мир са Москвом? – одговорио је: Не лажу, али су расположења људи флуидна ствар. Стручњаци наводе: да је у Украјини 20 одсто радикално за Русију, да је 20 одсто радикално против, а да се 60% повија - зависно од ситуације. Ако се руска војска приближава - 80% становништва ће резоновати «само да се Украјина не врати». Људи увек бирају - живот
* Мора капитулирати целокупна политичка власт Украјине. А онда њено становништво треба да добије прилику да изабере државност под којом жели да живи: неко ће се, можда, придружити Мађарској, неко - Пољској, неко – Русији... А неки могу да формирају малу Житомирску Украјинску Републику
_____________________________________________________
ЗАХАР Прилепин је међу најбољим живим руским писцима, а има и официрску командну функцију над једном командоском јединицом на украјинском фронту.
Међутим, прво питање које му је било постављено у предновогодишњем интервјуу било је: «Да ли је 2023-ћа за тебе добра или лоша година?»
Нимало случајно јер Прилепин у првој половини 2023-ће био мета украјинских диверзаната и једва је преживео. А његов одговор је био баш прилепиновски:
- Овакву годину сам дуго чекао. Одавно сам сањао о оваквом преокрету у судбини Русије. Да ли био могућ наш добровољни разлаз са наносима нама непотребног европоцентризма? Тешко.
- Русија је била за себе изабрала направилни начин постојања. Били смо неки додатак Западу из којег су стизале лоше ствари - ГУЛАГ, «Путин-тиранин». Они су понеког од наших за то и награђивали. А ми смо слабо бринули о 20 милиона Руса изван Русије, у страху: како ће на то гледати Запад.
- А сада Русија 21. века, као што је чинио и СССР, сама опредељује ко јој је пријатељ, а ко непријатељ. Ми смо – нагласио је - у прилици да опет постанемо главни светски арбитар. Ми прекомпонујемо планету!
Замољен да прокоментарише чињеницу да многи у Русији живе као да не примећују да на «периферији империје» гину људи, рекао је:
- С једне стране, желим да одрасло становништво Русије буде максимално укључено у специјалну војну операцију. Али, с друге: имам децу. Желим ли да и она буду укључена максимално? Не знам. Руска империја и Совјетски Савез водили су много малих ратних кампања за које већина у земљи није ни знала.
- Сада је ситуација опасна. Кад би сви схватали да је специјална операција наша заједничка ствар, на све бих гледао спокојније. А овако, бојим се да се у садашњој `неукључености` многих крије зараза: да противници специјалне операције ћуте да не би никога раздраживали, а да ће потом почети да из својих брлога излазе звери које су моју земљу растрзале 33 године... Ево за пример: сада се по мојој књизи «Љубав добровољца» снима филм, а 70 одсто глумаца којима су биле понуђене улоге – одбило их је. Неко зато што није сагласан са линијом књиге, неко зато што се боји да ће имати проблема међу својима. А ми се правимо да смо се сви око специјалне објединили.
Поводом протеривања монаха из Кијево-печорске лавре, рекао је:
– Све што је Русија, а православље је једaн од њених стубова, и даље ће одбацивати они који су за украјински пројекат. Колико год у Кијеву причали да им припадају Древна Рус, кнезови Владимир и Јарослав, њима је јасно да не могу да носе такво историјско наслеђе.
Прилепин је имао занимљив одговор и на питање – лажу ли украјински социолози кад тврде да њихова истраживања показују да већина не жели мир са Москвом?
- Не лажу, али су расположења људи флуидна ствар. Стручњаци наводе: да је у Украјини 20 одсто радикално за Русију, да је 20 одсто радикално против, а да се 60% повија - зависно од ситуације. Ако се руска војска приближава - 80% становништва ће резоновати «само да се Украјина не врати». Ако дође украјинска војска, ти исти ће се поставити проукрајински - иначе ће умрети.
Замољен да објасни да ли то значи да је 60 одсто становништва Украјине опрезно проруски или опрезно проукрајински оријентисано, рекао је:
- Људи увек бирају живот. После капитулације Украјине, већ кроз недељу дана можете на ослобођеним територијама организовати анкетирање и добићете резултате који ће задивити цео свет: испоставиће се да су сви желели да се прикључе Русији.
Поводом чињенице да је прва велика победа руских трупа 2023 било ослобађање Соледара 16. јануара, нагласио је:
– У Украјини има још много градова, плус 26 хиљада села... Зашто овако славити ослобођење сваког града? Важне су стратешке ствари: приступ Дњепру, Дњепропетровску, Одеси, Харкову...
Прилепин је открио да победу у специјалној војној операцији види овако:
– Мора капитулирати целокупна политичка власт Украјине. А онда њено становништво да добије прилику да изабере државност под којом жели да живи: неко ће се, можда, придружити Мађарској, неко - Пољској, неко – Русији... А неки могу да формирају малу Житомирску Украјинску Републику.
