Капиталистичка партија Зјуганова
НЕЗАДОВОЉНИ ЧЛАНОВИ КПРФ ТВРДЕ ДА ЈЕ ЊИХОВ ПАРТИЈСКИ ВРХ „ЗАУЗЕЛА БУРЖОАЗИЈА“
Споља се још црвени - лидер КПРФ Генадиј Зјуганов
и његов совхоз-капиталиста Павел Грудињин
* Некад популарна и утицајна КПРФ има програм „10 корака до народне власти“, у чијој су основи „благостање човека рада, а не банкара и олигарха“. Али, око њеног лидера Генадија Зјуганова, као и на изборној листи КПРФ за скоре изборе у Државну Думу, налазе бројни олигарси, доларски милионери (или милијардери) и „људи капитала“? И то, не само домаћег, већ и иностраног
* Московски медији пишу да су кандидати за депутате са листе КРПФ Александар Тарнајев, Вадим Кумин, Сергеј Левченко и Леонид Калашњиков „лица повезана са иностраним компанијама“, односно „бенефицијари од делатности компанија које пребацују новац из руске јурисдикције у офшор зону и самим тим крше норме антикорупцијског законодавства“ Како тврде, Тарнајев преко своје ћерке Надежде контролише офшор „Solidarity Finance Limited“ на Кипру, где се сумња да комунисти чувају „злато партије“
* Централна изборна комисија РФ ускратила је крајем августа милијардеру Павлу Грудињину, власнику великог пољопривредног комбината „Совхоз имена Лењина“ у Подмосковљу, највећег руског произвођача јагода и једном од главних људи у окружењу Зјуганова, право да буде кандидат на избрној листи КПРФ-а. Реч је о акцијама у фирми „Bonto Ltd“ из Белизеа, које бизнисмен није пријавио
* Све док КПРФ Генадија Зјуганова буде имала некакав рејтинг, комунисти-олигарси остаће јој „верни“ и правиће преко ње своје бизнис комбинације и офшор компаније. Али, уместо „народне власти“ биће јој много важније народне паре
* Оног тренутка када КПРФ потоне под теретом милиона и афера, капиталисти ће је први напустити. То ће можда бити тренутак када ће шансу коначно добити прави, идејни комунисти. А до тада ни у Кремљу не морају превише да брину
_________________________________________________________
ШТА се дешава с руским комунистима?
Некада популарна Комунистичка партија Руске Федерације Генадија Зјуганова, последњих година, како и сами њени чланови примећују, суштински је одбацила идеје социјализма и социјалне правде, једнакости и борбе за права радника и сељака, и постала само још једна политичка структура која искључиво брине за привилегије сопственог руководства, њихове милионске банковне рачуне и луксузне аутомобиле, офшор компаније и непокретности у земљи и иностранству.
Идеје класне борбе већ дуго су празне пароле псеудокомунистичке врхушке, параван за све пуније џепове и везе са Кремљом које се више не могу сакрити.
Партијски врх, како и сами незадовољни комунисти тврде, „заузела је буржоазија“.
Постоји ли и даље веродостојна Комунистичка партија у бившој „првој земљи социјализма“, или је од великог политичког бренда КПРФ, остала само олигархијска и мутирана „капиталистичка партија Зјуганова“?
Док се на речима популистички залаже за „потпуну деофшоризацију“ Русије, Комунистичка партија РФ обилато користи спонзорска средства бизнисмена који огроман капитал стичу управо преко офшор компанија. И сам Зјуганов недавно је критиковао власт у Русији, јер се „богате зеленаши“, тврдећи да су се профити банака удвостручили у последњих годину дана. Као да не примећује да његово окружење преко истих банака износи капитал из земље.
Позвао је грађане да на предстојећим изборима за Државну думу 19. септембра „направе прави избор“, уз могућност да започну стваралачки развој на основу програма КПРФ под називом „10 корака до народне власти“, а да су у основи тог програма „благостање човека рада, а не банкара и олигарха“.
Како ће за „људе рада“ доћи благостање, ако се зна да се у најближем окружењу Зјуганова, као и на самој изборној листи КПРФ-а, налазе бројни олигарси и „људи капитала“? И то, не само домаћег, већ и иностраног.
Међу кандидатима комуниста за нови сазив Државне думе налази се велики број капиталиста, доларских милионера (или милијардера), међу њима и власника офшор компанија у иностранству, што је супротно руском закону по коме државни функционери и кандидати за функције не могу поседовати финансијске активе у иностранству.
Овај закон је донет да би се неутралисало деловање „пете колоне“, имајући у виду да би државни чиновници били подложни уценама и притисцима ако им се запрети замрзавањем и одузимањем имовине која се налази на територији и под јурисдикцијом страних држава.
Улазна капија Грудињиновог совхоза
Да би се спречила издаја националних интереса – због личног интереса – власт је законом забранила министрима, губернаторима, посланицима и другим функционерима и члановима њихових породица да имају пословне и имовинске везе са иностранством, да не би били подложни утицају страних специјалних служби.
У КПРФ-у очигледно нису читали законе које су сами усвајали, или мисле да за њих они не важе, па се око Зјуганова окупила права „капиталистичка интернационала“.
На то је указала и председница Омладинског савеза правника Маргарита Паљцева, која је крајем августа упутила захтев генералном тужиоцу РФ Игору Краснову да се изврши провера „фактичког учешћа кандидата за посланике Државне думе у комерцијалној делатности иностраних компанија“.
Захтев је упућен после писања руске штампе о томе да су кандидати за депутате са листе КРПФ Александар Тарнајев, Вадим Кумин, Сергеј Левченко и Леонид Калашњиков „лица повезана са иностраним компанијама“, односно „бенефицијари од делатности компанија које пребацују новац из руске јурисдикције у офшор зону и самим тим крше норме антикорупцијског законодавства“.
Како тврде новинари, Тарнајев преко своје ћерке Надежде контролише офшор „Solidarity Finance Limited“ на Кипру, где се сумња да комунисти чувају „злато партије“.
Она је власница удела у банци „Солидарност“ из Самаре, преко које се, како преносе медији, извлачи новац из Русије и пребацује на иностране рачуне, а подсећају и да су функционери КПРФ бенефицијари „Зарубеженергопројекта“ који контролише око четвртине руског тржишта пројектовања у енергетици, а чијих 70 одсто акција припада офшору „Binum Securities LTD“ са Британских Девичанских острва.
Како истиче Паљцева у свом писму тужиоцу, са „Зарубеженергопројектом“ повезане су структуре породице бившег губернатора Иркуске области из КПРФ Сергеја Левченка, укључујући и њихову највећу компанију, „Стаљконструкцију“.
Када је Левченков син Андреј требало да врати кредит од 57 милиона рубаља, иркутска филијала банке „Солидарност“ отворила је два посебна рачуна одакле су ови дугови измирени, иако он никада пре тога, за разлику од многих партијских другова његовог оца, није имао „штедњу“ у овој банци.
Леонид Калашњиков
А „Солидарност“ је, истиче се, под контролом Дмитрија Калашњикова, сина депутата КПРФ-а Леонида Калашњикова, као и функционера Вјачеслава Арбузова и једног од највећих партијских спонзора Вадима Кумина.
Сам Кумин, бизнисмен и саборац „оца руске приватизације“ Анатолија Чубајса, оценио је да су ови наводи „глупост и клевета“, док се Калашњиков правдао речима да би његова имовина била заплењена у Европи, јер је он под западним санкцијама.
То ипак не значи да би била заплањена и имовина која се води на друго лице, рецимо на његовог сина.
„Тужилаштво мора да реагује на наш захтев, али слабе су наде да ће се то догодити пре избора.
Све зависи од тога колико ће државне структуре бити заинтерсоване за спровођење истраге“, навела је Маргарита Паљцева и додала да ће последице бити озбиљне уколико се докаже да су ови наводи тачни. Кандидати ће се суочити, у најмању руку, са брисањем са изборне листе. Претиће им и кривична одговорност уколико се покаже да су сакрили своје бизнисе у иностранству.
Да ли државни апарат жмури на овакве „пропусте“ Зјугановљевих комуниста због договора „вечитих опозиционара“ са властима, или неко из система то ради из личне користи?
Централна изборна комисија РФ ускратила је ипак крајем августа милијардеру Павлу Грудињину, једном од главних људи у окружењу Зјуганова, право да буде кандидат на избрној листи КПРФ-а. Реч је о акцијама у фирми „Bonto Ltd“ из Белизеа, које бизнисмен није пријавио.
Грудињин, кандидат КПРФ-а и један од најимућнијих комуниста у Русији, власник је великог пољопривредног комбината „Совхоз имена Лењина“ у Подмосковљу, највећег руског произвођача јагода.
Тако је Грудињин објединио наизглед неспојиво, комунистичко име и традицију, са извлачењем капиталистичког профита.
Новинар Душан Чукић, бивши директор Радио-телевизије Србије и главни уредник најтиражнијег југословенског листа „Вечерње новости“, као непосредан сведок и врсан познавалац прилика у СССР и Русији истиче да га чуди такво понашање Генадија Зјуганова кога познаје три деценије, током којих је са њим урадио више од десет интервјуа.
Чукић, члан Савеза комуниста Југославије од октобра 1956. године, био је стални дописник у СССР-у Телевизије Београд и централног партијског листа „Борба“ од 1977. до 1982. године, а и касније је одржавао контакте са највишим совјетским и руским руководством.
Сергеј Левченко
Михаила Горбачова и његову супругу Раису добро је познавао још пре него што је он постао генерални секретар КПСС-а, а два пута је у Кремљу правио интервјуе са председником Борисом Јељцином.
Чукић је био амбасадор и члан ГО Социјалистичке партије Србије у време Слободана Милошевића, као и председник, а сада почасни председник СУБНОР-а. Данас је члан Председништва Међународне Федерације антифашиста и покрета отпора (ФИР), са седиштем у Берлину.
Добро памти један од сусрета са Зјугановом, у марту 1999. године, када је лидер руских комуниста дошао да пружи подршку народу и председнику Југославије Слободану Милошевићу непосредно уочи НАТО бомбардовања. Тада су његов интервју са председником КПРФ-а пренели сви домаћи медији.
Чукић не разуме шта се то у међувремену променило, поготово у окружењу Генадија Зјуганова, које је одустало од изворних комунистичких идеја.
– Просто ми је невероватно и не личи ми на њега каквог сам познавао. Са просторне и временске дистанце са којом пратим преко телевизије, видим да није променио свој стил. Али, постоји око њега круг људи који се не уклапају у основне постулате са којима је та партија својевремено кренула у борбу и имала популарност у народу. Жао ми је што се то догодило партији која је деведесетих подржавала Југославију у њеној борби за слободу. Надам се да ће се вратити њеним старим идеалима – оценио је Душан Чукић, који је био председник Савеза новинара Југославије (1992-1997) и на челу Југословенске лиге за мир и равноправност народа (1997-2000), а после 2006. године и смрти Слободана Милошевића, чији је био један од најближих сарадника и пријатеља, напустио је партијску активност.
Да је олигархијска фракција у редовима КПРФ значајно ојачала и преузела примат, види се и из подугачког списка функционера који поседују рачуне у иностранству, возе скупе аутомобиле, живе са својим породицама живот пун луксуза, док у својим говорима критикују „банкаре и зеленаше“ и позивају пролетере да стану под њихову заставу и дају им глас на изборима.
– Зјугановљева КПРФ свесно је одустала од својих идеолошких темеља и усмерила се на потпуну комерцијализацију партије – оценио је потпредседник Института националне стратегије Виктор Милитарев.
Све бројнијем списку псеудоцрвених капиталиста и олигарха КПРФ-а на изборној листи ове партије за Думу 19. септембра, придружују се и богати апаратчици, депутати и губернатори.
Осим Грудињина, који је са листе уклоњен реакцијом ЦИК-а, богатством се истичу и губернатор Орловске области Андреј Кличков, затим поменути Кумин, па крупни грађевински инвеститор из Подмосковља Михаил Авдејев, као и власник компаније „Мурмански тралови флот“ Владимир Блоцки, познат и као „краљ рибе“, који је 2020. пријавио званичан лични приход од скоро 300 милиона рубаља, односно преко четири милиона долара.
Блоцки, наводе руски медији, поседује пребивалишта у Мађарској и Великој Британији, што кошта не мање од 1,25 милиона фунти. И сам је признао да поседује 10,5 ари земље и кућу од 312 квадрата у Британији, као и четири стана у Русији, од 38 до 119 квадратних метара.
Један од највећих спонзора
КПРФ - Вадим Кумин
Некретнине у иностранству поседује и депутат КПРФ Михаил Берулава, кога сумњиче да је иметак стекао тако што је приватни Универзитет Руске академије образовања претворио у „фабрику диплома“.
У таквој ситуацији, КПРФ потресају масовна напуштања разочараног чланства, одлазе читави одбори.
У Самарској области су недавно оптужили пратијску врхушку за одустајање од борбе за социјалну правду, али и штетну сарадњу са прокремаљском „Јединственом Русијом“. Главни разлог, ипак је незадовољство именима са партијске листе за изборе у Думу, где доминирају богати капиталисти и чиновници, док популарни млади лидери не могу да се изборе за место на клупи за резервне играче.
На последњем конгресу из партије је иступио и Иван Никитчук, комуниста са полувековним стажем и један од оснивача КПРФ-а.
Зјуганова познати и угледни комунисти напуштају и у Лењинградској области, у Хакасији, и у градовима Јошкар Ола, Волжск и многим другим.
У водама крупног бизниса одлично су се снашли и други депутати Државне думе и регионалних парламената из КПРФ-а, попут Александра Расудова, регионалног депутата из Санкт Петербурга и генералног директора угашене групе компанија „Лидер груп“, чији су оснивачи и власници такође „комунисти“ Роман Љабихов и руски сенатор Александар Некрасов. Сумњиче се да су, отварајући фиктивне фирме, градили станове и преузимали новац унапред, али су каснили са роковима од шест месеци до пет година.
У свом поседу имају велике станове и гараже, како у Русији, тако и у иностранству.
Осим раскошних станова и вила по Бугарској, Шпанији, Великој Британији, руски комунисти воле и скупе аутомобиле.
Кандидат за посланика Државне думе, бизнисмен Андреј Митрофањенков поседује чак 12 возила, укључујући и BMW X6 xDrive30d, чија је цена у Србији преко 104.000 евра, али и Infiniti QX70 и Toyota Camry.
Његов колега, кандидат за руског депутата Николај Језерски, поседује само два луксузна аутомобила – „мерцедес“ и „лексус“.
На списку потенцијалних депутата је и власник „поршеа“ Сергеј Казанков, док „краљ рибе“ Блоцки има два аута ове марке: Porsche Cayenne и Porsche Panamera 4S, од којих сваки кошта у Русији преко 170.000 евра.
Посланички мандат у Думи жели да обнови и актуелни депутат КПРФ-а Дмитриј Кузјакин, власник три аутомобила BMW.
Уместо бриге о обичном народу, партија опслужује интересе бирократа и олигарха у врху КПРФ-а. На то је указао недавно и руски Савез комунистичке омладине, захтевајући од вечитог лидера Генадија Зјуганова да повуче целу своју листу за Државну думу, „да не брукају поштене комунисте“.
Павел Грудињин и Генадиј Зјуганов
Како су истакли, Зјугановљева партија више нема везе са левим идејама и изгубила је морално право да се назива комунистичком, јер на листи кандидата није истакла ниједног радника, већ само своје спонзоре олигархе и партијске функционере милионере.
Још један ветеран, комуниста са 55 година стажа Јуриј Вороњин, оценио је да партија нема будућност док у њој влада „зјугановштина“ заснована на личним интересима врхушке.
Много буре изазвало је почетком године „Обраћање комуниста делегатима 18. Конгреса КПРФ и свим члановима партије“, групе незадовољних и искључених чланова, који су оценили да „врхушка партије решава своје интересе са врхушком власти“ и олигарсима, због чега је партија изгубила класни карактер и препуштена је буржоазији.
КПРФ одавно не представља реалну опозицију, већ стециште олигарха под контролом Кремља. За узврат добијају депутатске мандате, привилегије, имунитете и утицај, што им омогућује да још увећавају бизнисе и богатства. То примећује чланство, али и бирачи, који све више окрећу главу од некада популарне партије која се представљала као алтернатива владајућој странци и носилац идеја праведнијег друштва једнаких људи.
Све док КПРФ Генадија Зјуганова буде имала некакав рејтинг, комунисти-олигарси остаће јој „верни“ и правиће преко ње своје бизнис комбинације и офшор компаније. Али, уместо „народне власти“ биће јој много важније народне паре.
Оног тренутка када КПРФ потоне под теретом милиона и афера, капиталисти ће је први напустити. То ће можда бити тренутак када ће шансу коначно добити прави, идејни комунисти.
А до тада ни у Кремљу не морају превише да брину.
