Трамп прихватио Кисинџеров план за враћање кинеског духа у боцу уз помоћ Русије

ОН ЈЕ УБЕДИО И НИКСОНА ДА КИНУ ОКРЕНЕ ПРОТИВ СССР И ДА ЈОЈ ЗАУЗВРАТ ОТВОРИ ТРЖИШТЕ САД

* Из пет извора у Трамповој администрацији се сазнало да се план „патријарха америчке дипломатије“ наводно своди на коришћење Русије као „овна“ (старинске справе за пробијање врата и зидова ттврђава) приотив Кине која угрожава планетарну хегемонију САД

* Амерички новинари тврде да је Трамп прихватио тај приступ и да тиме треба објашњавати неке његове гестове према Русији и Владимиру Путину. Русији је намењена улога инструмента. Још конкрентије: од Кремља се очекује да пристане да активно учествује у процесу који амерички аналитичари називају сатеривањем Кине у `боцу` из које се више неће моћи да извуче

* Трамп и његов тим, судећи по ономе што чине, верују да уз помоћ штапа санкција и дипломатске шаргарепе могу Русију увући у своју антикинеску поставку. Међутим, шансе да то изведу равне су нули. Суштински дијалог између Москве и Вашингтона може почети тек кад у Белој кући схвате да је Русија један од полова силе у свету са својим правима и интересима, а не геополитички `ован` за разбијање Кинеског зида

____________________________________________________________________________________

         Пише: Иван ДАНИЛОВ, аутор блога Crimson Alter

         АМЕРИЧКИ медији активно се баве такозваном „Кисинџеровом стратегијом“ која је разоткривена претходних дана.

         По верзији The Daily Beast, 95-годишњи бивши државни секретар наводно је успео да своју стратегију учини кључним елементом спољне политике Доналда Ттрампа.

         Из пет извора у Трамповој администрацији се сазнало да се план „патријарха америчке дипломатије“ наводно своди на коришћење Русије као „овна“ (старинске справе за пробијање врата и зидова ттврђава) приотив Кине која угрожава планетарну хегемонију САД.

         Амерички новинари тврде да је Трамп прихватио тај приступ и да тиме треба објашњавати неке његове гестове према Русији и Владимиру Путину.

         У тој шеми је Русији намењена улога инструмента. Још конкрентије: од Кремља се очекује да пристане да активно учествује у процесу који амерички аналитичари називају сатеривањем Кине у `боцу` из које се више неће моћи да извуче.

         У суштини, Русији се предлаже да према Кини игра улогу коју Украјина игра према Русији: да буде жариште напетости, извор ризика и активнби учесник могуће економске и логистичке блокаде Кине.

         Нису од јуче гласине да ће државном врху Русије бити предложен антикинески аранжман. О томе се распредало и у аналтичким текстовима са обе стране Атлантика.

         Треба посебно указати да ни Бела кућа, а ни Кисинџеров кабинет, нису нашли за потребно да демантују писање The Daily Beast.

         Тешко да ћемо икад сазнати шта је тачно Кисинџер предложио Трампу и његовом зету Џареду Кушнеру који у Белој кући кооринира спољну политику. Независно од тога, могућност да у Вашингтону постоји неки „антикеинески дневни ред“ – идеално објашњава оно што америчка страна предузима поводом Русије, укључујући и најновије санкције и самит у Хелсинкију.

         Сам Трамп (тачније, његов „литерарми црнац“Тони Шварц) из књиге „Вештина преговарања у бизнису“, а такођее многи његови бивши партнери и контра-агенти из бизниса тврде да је његов типични метод, помоћу које је будући председник САД остваривао успехе у пословним преговорима, био у овоме: прво претиш, максимално жестоко, а потом предлажеш сасвим мали уступак који ништа не значи, али напрам претњи изгледа као велика милост.

         Конкретно, Трамп је често претио да ће раскинути договор у целини и од свега направити јавни скандал – само да би од друге стране добио додатне уступке.

         Сада су у његовим рукама много озбиљније полуге за утицање, па се повећао и арсенал могућих претњи.

         Ово се већ добро видело у његовом досадањем трговинском рату са Кином. У случају Русије, његова шема је још очевиднија: против ње се уводе санкције (штап), најављују се нове санкције (претња штапом), а шаргарепа је – махање могућим укидањем санкција, са повратком у „цивилизовани свет“.

У Кремљу 29. јула 2017.

          Трамп је у бизнису шест пута пролазио кроз корпоративно банкротство, а неколико пута је његова преговарачка стратегија доводила до тога да су га напросто избацивали из пројеката које је он иницирао...

         Тешко је и замислити непродуктивнију тактику општења са Владимиром Путином од оне која је постала Трампова визит-карта- Руски лидер је већ показао да се од Русије уступци не могу добити претњама и притиском...

         Ако су информације о „Кисинџеровом плану“ тачне – у информативном простору Русије ће се пре или касније појавити `артиљеријска подршка` том плану. Паралелно ће ићи антикинеска хистерија  и уверавања да ће Русија, ако уђе у савезничке односе са САСД, буквално процветати.

         Међутим, колико год била слатка обећања повезана са удруживањем са Вашингтоном против Пекинга – пристајање на „Кисинџеров план“ за Русију би било велика грешка.

         Довољно је и само погледати на Украјину па видети у шта се прертвара земља која пристане да буде коришћена као „ован“ против велике суседне силе.

         Поврх свега, сваки аранжман са САД доноси колосалан ризик јер у данашњој америчкој политичкој реалности и „историјски споразуми“ могу лако бити анулирани при промени председничке администрације.

         Кисинџер и Бжежински су креатори кинесаког економског чуда. Они не само да су убедили Никсона да искористи Кину против СССР, него су обездедили да у Кину буде упумпан новац и да јој се отвори америчко тржиште. Обезбедили су и да тај Никсонов потез поштују каснији председници САД.

                Мржња демократа и републиканаца према Совјетском Савезу била је довољна да се у „Никсона“ не дира. Ствари су се промениле тек сада са Трампом који у Кини види потенцијалну претњу опстанку Сједињених Држава, али тако не мисли цела америчка политичка елита.

         Трамп  и његов тим, судећи по ономе што чине, верују да уз помоћ штапа санкција и дипломаттске шаргарепе могу Русију увући у своју антикинеску поставку.

         Међутим, шансе да то изведу равне су нули.

         Суштински дијалог између Москве и Вашингтона може почети тек кад у Белој кући схвате да је Русија један од полова силе у свету са својим правима и интересима, а не геополитички `ован` за разбијање Кинеског зида.

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари