Слабе презадужене земље тону, а Америка – што је задуженија, то је богатија

И ЈАПАН И КИНА ОД ГОМИЛАЊА ДУГОВА ИМАЈУ САМО - КОРИСТИ

* Крајем 2020. је укупан дуг свих земаља света достигао рекордних 277 билиона долара, или 365% светског БДП-а. Током године, због коронавируса, та цифра се повећала за 15 билиона долара

* Дуг САД јепремашио 26 билиона долара, али је још нешто мало испод 100 одсто БДП те земље.  Амерички дуг расте на штету кредитора, који су сами много сиромашнији од Американаца

* Одржавање америчке пирамиде државног дуга чува јаз између богатих и сиромашних земаља, а то је велики глобални проблем

* Међу западним политичарима и економистима све је више оних који сматрају да је једини прави начин за решавање проблема великих дугова допуштање високе инфлације у зонама евра и долара у наредних 10-15 година. Инфлација од 10 одсто за 10 година смањила би дугове за 60 одсто, а за 15 година – четвороструко

_____________________________________________________

       ПАНДЕМИЈА коронавируса претворила се у економски парадокс за цео свет.

       Огромна потрошња захваљујући наштампаном новцу – многим земљама прети  дужничком кризом и пропашћу. Међутим, најбогатије - на пример, Сједињене Државе, Кина и Јапан - чак и од гомилања дугова само имају користи и постају још богатије.

       Како се то дешава?

       Према процени Америчког института за међународне финансије, до краја 2020. године укупан дуг свих земаља света могао је достићи рекордних 277 билиона долара, или 365% светског БДП-а. Током године, због коронавируса, та цифра се повећала за 15 билиона долара.

       Дугови земаља у развоју посебно су брзо расли. Тренутно њихов укупан дуг премашује њихов укупни БДП за 210 одсто, док је у 2019. години тај проценат био – 185 одсто, а пре десет година 140 одсто.

       У мају Аргентина, чија су дуговања на почетку 2020-те износила 323 милијарде долара, није била у стању да отплати иностране обавезе у износу од 500 милиона долара.

       Државни дуг Либана достигао је 170 осто његовог БДП.

        Замбија је прва афричка земља која је у новембру објавила да није у стању да сервисира свој дуг.

       У Латинској Америци, поред Аргентине, посрнули су и Еквадор, Суринам и Белизе.

       Многе земље су се приближиле финансијском колапсу због потребе да драматично повећају потрошњу због епидемије.

       Међу њима је и Украјина која ће 2021-ве морати да отплати 15,6 милијарди долара дугова.

       Турске јавне финансије такође су се нашле у изузетно тешкој ситуацији. У све већим проблемима је и Италија.

       Међутим, афричке земље попут Анголе, Кеније и Камеруна биће главни кандидати за неизвршење обавеза следеће године. Пакистан би такође могао имати проблема са отплатом кредита.

       Многе од земаља које су се „накривиле“ спасавају изузетно ниске камате. И, одговара им што су америчке Федералне резерве објавиле да ће референтну каматну стопу до краја 2022-ге држати „око нуле“.

       То Сједињеним Државама омогућава да и даље „зидају пирамиду“ свог дуга који је већ премашио 26 билиона долара, али је још нешто мало испод 100 одсто БДП те земље.

       Амерички дуг расте на штету кредитора, који су сами много сиромашнији од Американаца. Амерички дуг је тражен у широком спектру земаља и док год се у свету верује у долар - Сједињене Државе имају могућност да финансирају своје потребе нагомилавањем дуга, одлажући враћање за касније.

       Сједињене Државе усисавају капитал који би развијао економије сиромашних земаља, чинећи себе богатијим. Другим речима, одржавање америчке пирамиде државног дуга чува јаз између богатих и сиромашних земаља, а то је велики глобални проблем.

       Сједињене Државе и Кина су, као нико други, схватиле да неће бити отплате дуга, па лудим темпом `зидају` свој дуг.

       Осим тога,  манипулишу националним БДП, прецењујући га и извлачећи из тога максималну корист.

       Други највећи дуг на свету на свету има Јапан који је већ дуго на нивоу 250 одсто националног БДП.

       Док богате земље могу себи приуштити такву потрошњу, свако повећање дуга сиромашне државе још више уводи у зачарани круг заосталости.

        ММФ и Светске банке само појачавају неједнакост између земаља првог и трећег света. Тешки услови и инсистирање на реформама смањују конкурентске предности земаља дужника, ањихова потреба за новим кредитима расте“.

       Међу западним политичарима и економистима све је више оних који сматрају да је једини прави начин за решавање проблема великих дугова допуштање високе инфлације у зонама евра и долара у наредних 10-15 година.

       Инфлација од 10 одсто за 10 година смањила би дугове за 60 одсто, а за 15 година – четвороструко.