Ишћенко: О новој Јалти и Потсдаму засад не може бити ни говора

БЕЗ ИЛУЗИЈА: КРАЈ ВОЈНЕ ФАЗЕ У УКРАЈИНИ ЗА РУСИЈУ НЕЋЕ БИТИ И КРАЈ КРИЗЕ УОПШТЕ

Новом Јалтом, кад год била и како год се звала, биће

незадовољна обојица - Владимир Зеленски и Доналд Трамп

* Сада можемо да говоримо само о окончању украјинске кризе. А о завршетку глобалне кризe нико не говори. Глобална криза ће се наставити. У суштини, и глобални рат је у току

* Када смо победили Паулуса код Стаљинграда, да ли смо почели преговоре са њим о подели света? Не, послали смо га у логор за ратне заробљенике. Тако је и са Украјином. Логори за ратне заробљенике су спремни

* Јалта-2 је могућа само са Кином и САД ради решавања глобалних противречности. Али, зар САД не покушавају да поврате контролу над Латинском Америком, где су Русија и Кина стекле значајне позиције? Зар у Африци не траје борба за превласт?

____________________________________________________________

           Аутор: Ростислав ИШЋЕНКО

           ПРОТИВ Русије се без помоћи Запада није могла чак ни Украјина која је имала огромне стокове совјетске ратне технике. А сада и са запаном подршком губи на свим фронтовима.

           А да ли је преурањено говорити о он оме што треба да буде после рата? У суштини, треба ли да се спремамо за нову Јалту?

           Никада није рано говорити о послератном устројству. О њему се може причати и пре рата. Ту нема ништа лоше.

           Иначе, јасно је да неће бити Јалтe-2. Јер, са ким делити свет? Са Украјином?

           Сада можемо да говоримо само о окончању украјинске кризе. А о завршетку глобалне кризe нико не говори.

           Глобална криза ће се наставити. У суштини, и глобални рат је у току.

           Када смо победили Паулуса код Стаљинграда, да ли смо почели преговоре са њим о подели света? Не, послали смо га у логор за ратне заробљенике. Тако је и са Украјином. Логори за ратне заробљенике су спремни.

           Јалта-2 је могућа са Кином и САД ради решавања глобалних противречности. Али, зар САД не покушавају да поврате контролу над Латинском Америком, где су Русија и Кина стекле значајне позиције? Зар у Африци не траје борба за превласт?

           Ми после Украјине нећемо имати мање проблема него пре Украјине.

           Украјина је само једна од снага Запада бачених на руску амбразуру.

           Препознавање резултата сукоба у свету није ништа мање важно од постизања резултата. Често је чак и важније. Често држава намерно иде на велике војне успехе да би потом део тога уступила ради легализовања осталог.

           Када је СВО почела, један од главних захтева је био признање руског статуса Крима и независности Донбаса. Оно што је Русија тада признала.

           Ако Украјине призна територије под контролом Русије – то гарантује признање целог света. Јер. не може се не препознати оно што је признала држава која се одриче неких територија.

           Чињеница је да су Херсонска и Запорошка област такође постале руске зато што Украјина Зеленског није желела да призна Крим за руски. Још је изабрала да се бори. Русија у почетку, наиме, није полагала право на Херсонску и Запорошку област.

           Русија је захтевала признање руског статуса Крима, демилитаризацију, промену природе украјинског режима и уклањање неких људи из украјинске власти. А недавно је Николај Патрушев изјавио да је Путин наговестио да би Украјина могла сасвим нестати са политичке мапе. А то је управо резултат војне акције.

           Ми ћемо легализовати оно што буде под нашом контролом.

           Крај војне фазе у Украјини за Русију неће бити и крај кризе уопште.

           Преговараћемо да бисмо одбранили своје интересе. А када ће се завршити преговори?

           Са тачке гледишта руског законодавства, апсолутно нам је свеједно шта неко мисли о територијама које контролишемо све док их контролишемо. Али, због односа на глобалном нивоу - нама је стало.

           Из истих разлога Кина тражи међународно признање Тибета као кинеског.

           За нас је сада важнија глобална криза. Тада би било лакше решити украјински проблем. То би онда била једна од компоненти глобалног компромиса. И решили бисмо то на исти начин као што смо решили пољски проблем у Јалти и Потсдаму.

           Дали смо Грчку са њеним моћним комунистичким покретом Британцима, а узели смо Пољску са њеним моћним националистичким покретом, јер је Пољска била важнија. Ова размена је тада била исплатива.

           Тренутно нико није спреман да са нама преговара о глобалном решењу. Дакле, говоримо о окончању војних дејстава у Украјини као највероватнијој опцији.

           Дакле: о војној победи као стављању тачке на ратне операције и уништавању непријатеља у корену и ликвидацији његове државности.

            О новој Јалти и Потсдаму сада не може бити ни говора.