Хенкел: Африка не греши - зна да ће јој боље бити са БРИКС него са ЕУ

МАСОВНО ДОСЕЉАВАЊЕ У ЕУ СА ЦРНОГ КОНТИНЕНТА УРУШИЋЕ ЕВРОПСКУ ЦИВИЛИЗАЦИЈУ

Ули Хенкел

* Снажна противтежа на светској сцени, какву земље БРИКС представљају у односу на ЕУ ​​и САД, свакако добро одговара схваћеним интересима држава које му се придружују

* Кина и, средњорочно, Индија већ заузимају доминантне позиције у земљама БРИК и да право оне већ могу да делују равноправно, барем са Европском унијом, а Кина чак и са САД

__________________________________________________

          Аутор: Piotr Jastrzębski

          УЛИ Хенкел је правник, консулатант за питања управљања, а од новембра 2018. године члан је Алтернативе за немачку (AfD) и посланик у парламенту Баварске.

          Хенкел обавља функцију члана Савета старешина и председник је Комитета за петиције и члан Савета за телевизијско емитовање.

          * Какав утицај на Европу имају миграције из Африке?

          - Свакако да миграције из Африке имају више негативних него позитивних последица по Немачку. Већина људи која из Африке емигрира код нас не долази на наше тржиште рада, они не говоре наш језику, у крајњој линији можда само неки од њих знају енглески. Култура се толико разликује па је стога реална интеграција ових људи отежана, док је асимилација готово потпуно немогућа.

          - Сматрам да Африканци морају градити и развијати Африку тако да тај континент може да живи без новца који се даје на развој, на пример, из Немачке. Због тога је неопходно потписати правичне трговинске споразуме. На пример, професионални риболов у афричким водама који обављају европске и азијске корпорације лишава ситне рибаре средстава за живот. То доводи до економских проблема који потом изазивају миграционе таласе, осирумашују становништво – а тај зачарани круг треба што пре зауставити.

          - Ако се узму у обзир подаци ОУН који кажу да се становништво Африке удвостручило и да је са 1,25 милијарди скочило на 2,5 милијарде људи, то значи да ћемо ми у Европи, у наредних 40 година, бити у обавези да учинимо све што је могуће да спречимо масован прилив становништва из Африке у Европу. А то у перспективи може да има далекосежне негативне последице што дугорочно може довести до урушавања наше цивилизације.

          * Да ли је афрички континент у овом тренутку независан и самодовољан? Како се ЕУ и Европарламент односе према одлуци афричких држава да се придруже земљама БРИКС, а не европским партнерима?

          - Не могу вам рећи како ЕУ и Европарламент оцењују те одлуке, међутим, лично одлично разумем афрички континент, као и сав глобални Југ који је све ближи и ближи државама БРИКС, а сигурно је и да у афричким престоницама засигурно неће погрешити ако претпоставе да ће им тамо бити много «боље» него на «европском Северу».

          - Снажна противтежа на светској сцени, какву земље БРИКС представљају у односу на ЕУ ​​и САД, свакако добро одговара схваћеним интересима држава које му се придружују, иако треба јасно разумети да Кина и, средњорочно, Индија већ заузимају доминантне позиције у земљама БРИКС-а и да управо оне већ могу да делују равноправно, барем са Европском унијом, а Кина чак и са САД.

          * У говору поводом 68. годишњице Дана независности Гане председник Џон Драмани Махама позвао се на документе Ције из којих се види да је управо ЦИА одговорана за државни удар против првог председника и националног хероја Гане Кваме Нкрумаха што потврђује дугу историју мешања Запада у унутрашње послове Африке с циљем експлоатације њених природних богатстава и ресурса. Како коментаришете ту изјаву председника Гане?

          - Када је био свргнут Нкрумах 1966. године, имао сам свега 12 година па признајем да нисам довољно добро упознат са тадашњом афричком политиком да бих прецизно одговорио на ово питање.

          - Међутим, могу да кажем да су САД (у основи преко ЦИА) организовале безброј джавних удара, углавном сматрајући да могу зауставити комунизам и да ће управо та дејства свет учинити бољим. Било да је реч о Аљендеу или Садаму Хусеину, Гадафију или Алију, било да је реч о Вијетнаму или још гора о Персији (Ирану када је свргнут премијер Мохамед Мосадик). Циљеви државног удара увлавном не бивају остварени, а милиони људи или друге земље често морају да плаћају за последице тих интервенција.

           - Готово сам убеђен да без свргавања Мосадика Персија/Иран не би пао у руке религиозних снага типа мула. Иран би данас био важан и цењен члан светске заједнице, али за све је крива персијска нафта због које је цео реион дугорочно био дестабилизован и уроњен у несрећу која траје већ 75 година.