Француска објавила да је за 44 корона-дана имала 25 одсто више укупно умрлих него за исто време 2019.

ОД 1. МАРТА ДО 13. АПРИЛА ИМАЛА 93.839 УМРЛИХ,  А У ТОМ ПЕРИОДУ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ - 75.100

* У светлу овакве статистике, у париском листу Le Figaro историчар Пјер ВЕРМЕРЕН оценио да је епидемија многим Французима засенила истину коју мало ко од њих жели да зна: „Пета или шеста највећа светска економска сила је земља у паду, а била је прва политичка, војна и демографска сила Запада у 17. и 19. веку. Сада је Француска сила средње руке. И срозала се до нивоа медитеранских земаља попут Шпаније и Италије, које је коронавирусна криза буквално урушила“

_____________________________________________________________________

        ФРАНЦУСКА је објавила да је у периоду од 1. марта до 13. априла, који се поклапа са избијањем корона вируса, имала укупну смртност повећану за 25 одсто у односу на исти период претходне године.

        Њен  Национални институт за статистику и економска истраживања објавио је да је за тих непуних месец и по 2020-те у Француској умрло 93.839 а да је годину дана раније у истих 44 дана у земљи умрло 75.100 људи.

        У истом периоду 2018-те Француска је имала 83.198 умрлих.

        У светлу овакве статистике, у париском листу Le Figaro историчар Пјер Вермерен оценио да је епидемија многим Французима засенила истину коју мало ко од њих жели да зна:

Пјер Вермерен

        „Пета или шеста највећа светска економска сила је земља у паду, а била је прва политичка, војна и демографска сила Запада у 17. и 19. веку. Сада је Француска сила средње руке. И срозала се до нивоа медитеранских земаља попут Шпаније и Италије, које је коронавирусна криза буквално урушила“ .

        За време револуције и царства, Француска је имала најјачу војску у Европи, а касније најмоћнију индустрију. Међутим, наводи Вермерен, са избијањем светских ратова, политичко лидерство су преузеле Енглеска и Америка.

        Коронавирусна криза постала је за данашњу Француску средњовековни „божји суд“:

        „Азијске силе су испред и технолошки и у погледу брзине реаговања. Захваљујући досад невиђеном степену обучености, широком ношењу маски и систематској идентификацији носилаца вируса, у Азији је, осим почетног жаришта инфекције у кинеском Вухану, било могуће обуздати епидемију без тоталне изолације“.

        Вермерен у наставку наглашава да француски лидери више не читају ни свог Албер Камија и његову „Кугу“ и да су то престали и пре него што су његова дела  искључена из програма Института за политичке студије који се бави обуком припадника руководства земље.

        Према његовим речима, Француска је жртвовала и свој чувени инжењерски корпус, без консултација са којим није било политичког решења од 19. века до де Гола.

        Економска политика, која је предвиђала укидање финансијске регулације, створила је огроман дуг, наставља Вермерен.

        Француска државa 1970. није имала дугова, a још 2010. су достигли 100 одсто националног БДП.