Черчил и 1951. сматрао да треба бацити атомске бомбе на 20-30 градова СССР

ЗАБЕЛЕШКУ О ЊЕГОВИМ `СНОВИМА` ОСТАВИО АМЕРИКАНАЦ ЏУЛИЈУС ОКС АДЛЕР

* „Британски државник присутним у својој кући у Кенту тада рекао: У СССР би после трећег атомског удара настала паника не само међу цивилним становништвом, већ и у Кремљу и тада би услови из ултиматума који им поставимо били испуњени“

* ФАКТИ: Винстон Черчил је 1941. одустао од напада на СССР само зато што је успео да нахушка Хитлера да то учини. Рачунао је да да ће и Немачка и СССРиз Другог светског рата изаћи као разорене и немоћне земље. Зато је његова реакција на Црвену армију у Берлину била - хитлеровска. Да је био у прилици, он би и бацио атомске бомбе на совјетске градове. Ништа му не би сметало да буде зликовац у рангу Хитлера. А објашњење стаје у једну реч: Британац...

_____________________________________________________________

        БИВШИ извршни директор The New York Times и амерички војни лидер Џулијус Окс Адлер открио је детаље разговора о атомском бомбардовању СССР који се разматрало у априлу 1951. године у у кући британског премијера Винстона Черчила у Кенту.

       The New York Times наводи да је Черчилова омиљена хладноратовска стратегија фаворизовала атомске и бомбашке нападе на Русију и Кину како би их потчинила.

       За време тог ручка, Черчил, који је тада био лидер опозиције, критиковао је британско-америчку заједничку политику према Русији као „слабу и неагресивну“.

       Адлер је написао, „Черчил ме је прилично оштро замолио да наведем број атомских бомби које имамо, као и да дам процену руског арсенала“.

       И додао: „Одговорио сам да, срећом, нисам био укључен у највише кругове владе и да нисам имао сазнања о тој страшној тајни“.

       Према његовим речима, Черчил је касније изненадио публику изјавом да би, да је премијер и ако би успео да обезбеди сагласност наше владе, испоставио Русији низ услова „у виду ултиматума“.

       „По његовом мишљењу, Руси би то одбили, а онда би Кремљ требало да буде обавештен да ћемо, ако се не предомисли, бацити атомске бомбе на њихових 20 или 30 градова“, сведочи Адлер.

       Черчил веровао да би „Руси“ и то  одбили:

       „Тада ћемо морати, изговорио је, да погодимо једну од мета, а ако буде потребно и друге. Сматрао је да би у СССР после трећег атомског удара настала паника не само међу цивилним становништвом, већ и у Кремљу и да би тада услови из ултиматума били испуњени“.

       Адлер му је наводно тада предочио да „амерички народ никада неће пристати на такав облик превентивног рата“.

       Черчил се за атомски напад на СССР залагао и 1949-те, када Совјетски Савез није имао атомску бомбу. А 1951-ве већ јесте...