Трагови живота на Марсу тражиће се у Еридани која је била дно језера величине Каспијског

ЦЕЛА СЕВЕРНА ПОЛУЛОПТА ЦРВЕНЕ ПЛАНЕТЕ НЕКАДА БИЛА ГИГАНТСКИ ОКЕАН

  • Пол НАЈЛС из хјустонског Центра за свемирске летове „Годард“ и његове колеге - након проучавања снимака које је направила сонда MRO - на дну те гигантске удолине открили су велики број некадашњих гејзира. Са тлом у којем има доста гвожђа, магнезијума, калијума и других елемената без којих нема живота. Зато верују да ту може бити нађен кључ и за загонетку - како је настао живот на Земљи

        НА ЈУЖНОЈ полулопти Марса сонда MRO открила је наслаге које су настале на дну топлих вулканских језера која су формирали гејзири.

        О овом открићу пише часопис Nature Communications и преноси ове речи Пола Најлса из хјустонског Центра за свемирске летове „Годард“:

        „Чак и ако на Марсу никада не нађемо трагове живота, то место ће нам много шта рећи о томе како је настао живот на Земљи. Јер, јака вулканска активност и присуство воде на том месту на Марсу стварали су приближно услове какви су постојали на нашој планети у време када се на њој рађао живот“.

        Постоје докази да су се микроби у водама првобитних океана појавили пре 3,4 милијарде година, али многи научници сматрају да је живот на Земљи могао настати знатно раније.

        Неки биолози-еволуционисти последњих година тврде да живот није настао у морима (води) већ на - копну, у језерима и на ободима гејзира и вулкана где је било довољно хемијских елемената - укључујући молибден, бор и азот - без којих не би било живота, а њих је у морима било крајње мало.

         На овој позицији су и генетичари који су недавно васкрснули геном „Луке“, микроба којег сматрају претком свега живог на Земљи.

        Најлс и његове колеге су нашли место где су се слични процеси догађали на површини Марса. У томе су им помогле камере (снимци) сонде MRO.

        Они су уверени да је у далекој прошлости безмало цела северна полулопта Црвене планете била покривена гигантским океаном течне воде која је периодично замрзавала и одмрзавала. Сматрају да је на јужној полулопти воде било знатно мање.                  

        Али, на јужној полулопти су очувани „узорци коре“ Марса из времена када је на тој планети могао постојати живот.

        Најлсов тим је посебну пажњу посветио месту поред кратера Гусева где се пре 13 година био спустио амерички марсоход „Спирит“. Ту је увала Еридана у којој су открили неколико округлих и прилично дубоких провалија повезаних релативно малим рововима.

        Амерички научници ту удолину сматрају дном великог језера које је некада постојало, величине данашњег Капспијског мора.

        Уверени су да је то језеро - када је Марсова атмосфера почела да нестаје у космосу - или замрзло или и само „побегло“ у међупланетарни простор.

        На дну гигантске удолине открили су велики број некадашњих гејзира. Са тлом у којем има доста гвожђа, магнезијума, калијума и других елемената без којих нема живота.

        Зато у NASA Еридану сматрају главним кандидатом за потрагу за траговима живота на Марсу одгонетање - како је на Земљи настао живот.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

Laki's picture
Laki 21:56 10.10.2017.

  • +1
Voting is closed.

Са земље прочавају удаљени објекат, како би нашли како је настао живот на земљи?

Додај коментар