Шесторепи П/2013 П5 – први откривени „умирући астероид”

КОСМИЧКИ ТЕЛЕСКОП ХАБЛ „УХВАТИО” НЕСВАКИДАШЊИ АСТЕРИОД ИЗМЕЂУ ОРБИТА МАРСА И ЈУПИТЕРА

• Отприлике 100 до 1000 тона прашине отишло је са астероида преко његових репова, иако се процењује да је његово главно тело хиљадама пута масивније од тога

         АСТРОНОМИ НАСА објавили су да је космички Хабл телескоп открио „чудан и застрашујући објекат” - први икада виђени шесторепи астероид, који се креће кроз космос између орбита Марса и Јупитера.

         „Били смо дословце запањени када смо га видели”, казао је Дејвид Јувит, водећи истраживач на пројекту и професор на Калифорнијском универзитету. „Оно што је још невероватније, структура његовог репа драматично се променила за само 13 дана откад је избио из прашине. То нас је такође затекло. Тешко је поверовати да гледамо у астероид”, објаснио је Јувит.

         Док су комете добро познате по својим реповима, траговима испарења воде и прашине, астероиди, који отпадају са ледом окованих објеката док пролазе кроз соларне ветрове, не производе никакав траг и раније су уочавани искључиво као појединачне светлеће тачке.

         Иако астрономи немају јасан одговор на питање зашто објекат, означен као П/2013 П5, има шест репова, они спекулишу да би брзина његове ротације могла да достигне тачку после које почиње да се дезинтегрише.

         Шта је могло да узрокује да се П/2013 П5 врти тако силовито, такође, није познато. Судар са другим астероидом је искључен, јер би такав догађај створио велику количину прашине приликом удара.

         Првобитно га је уочио Пан-СТАРРС истраживачки телескоп на Хавајима као „необичан објекат нејасног изгледа” и током даље потраге његови вишеструки репови идентификовани су на сликама телескопа Хабл 10. септембра.

         Међутим, када је Хабл бацио још један поглед 23. септембра, уочено је да се изглед астероида променио.

         „Били смо потпуно нокаутирани”, казао је Јувит.

         Компјутерски модел астероида, који је направила Џесика Агарвол са немачког Макс Планк института за истраживање соларног система, сугерише да су репови могли настати као посљедица „серије избацивања прашине”.

         Отприлике 100 до 1000 тона прашине отишло је са астероида преко његових репова, иако се процењује да је његово главно тело хиљадама пута масивније од тога и да му је обим 1400 стопа.

         Јувит и Агарвол имају хипотезу да би необична појава могла бити први призор „умирућег” астероида, напомињући да ће његова ротациона сила наставити да разноси његову масу док га не доведе до те мере када више неће бити ни сматран астероидом.

         „Ово је само један невероватан објекат за нас и, готово сигурно, први од многих који ће тек доћи. У астрономији, када нађете један, једнога дана наћи ћете још целу гомилу”, казао је Јувит.