NASA наговара Русију да се заједничко коришћење МСС настави и после 2020.

ПОЧЕЛО АМЕРИЧКО ОДОБРОВОЉАВАЊЕ РУСА ДА ПРИСТАНУ ДА СЕ МЕЂУНАРОДНА СВЕМИРСКА СТАНИЦА БАР ЈОШ 10 ГОДИНА НЕ ПОТАПА...

• Директор космичких летова NASA са људском посадом Шон ФУЛЕР: „Заједно смо створили изванредну лабораторију на орбити и надамо да ће њено кришћење бити настављено и после 2020. године“
• Фулеров колега из Роскосмоса, Алексеј КРАСНОВ: „Ако МСС буде потопљена 2020. - то ће бити смрт за космичку индустрију. Примера ради, када је NASA затворила програм Space Shuttle - изгубила је хиљаде специјалиста“
• Неименовани функционер Роскосмоса: „Сви схватају да би потапање МСС 2020. било несврсисходно зато што експедиција на Месец сигурно неће бити пре 2030. године. Затварање МСС би значило да космонаутика са људским посадама за целу једну деценију одлази на принудни одмор“

        СЈЕДИЊЕНЕ Државе рачунају на наставак сарадње са Русијом поводом Међународне свемирске станице и после 2020. године - изјавио је московском дневном листу „Известија“ директор космичких летова NASA са људском посадом Шон Фулер.

        „Заједно смо створили изванредну лабораторију на орбити и надамо да ће њено кришћење бити настављено и после 2020. године. Да бисмо добили још боље резултате и напредовали у истраживањима космичког простора и испробавању нових технологија“ - рекао је Фулер, нагласивши да ће зато преговори о заједничком коришћењу МСС и после 2020. бити настављени.

        Руско-амерички уговор о експлоатацији МСС важећи је управо до помињане 2020. године. Разговори о продужењу уговора и космичке сарадње вођени су до избијања украјинске кризе.

        Руска агенција Роскосмос није крила да рачуна на наставак сарадње. Утолико пре што руски Центар „Хруничева“ увелико ради на новом модулу за МСС - вишефункционалној лабораторији која треба да буде прикључена станици 2017. године.

        У то време је Фулеров колега из Роскосмоса, Алексеј Краснов, изјавио: „Ако МСС буде потопљена 2020. - то ће бити смрт за космичку индустрију. Примера ради, када је NASA затворила програм Space Shuttle - изгубила је хиљаде специјалиста. Исто јој се догодило и са затварањем програма Constellation. А потребне су деценије да се такви губици надокнаде“.

        У  мају је руски вице-премијер Дмитриј Рогозин саопштио: „Нама МСС није потребна после 2020. године. Нама је потребно да ресурсе које смо на њу трошили усмеримо у друге космичке пројекте“.

        Фулер је на ово одговорио: „Заједничке научне групе за медицинско-биолошка истраживања успешно раде већ више година на пројектима и ми се надамо да ће радити и убудуће. У марту наредне године на МСС ће кренути наш астронаут Скот Кели и руски космонаут Михаил Корнијенко. Планиран је низ заједничких истраживања, а могућа је и размена резултата експеримената чији је циљ да сазнамо какав би заиста био утицај космоса на људски организам за време дугих космичких мисија. Зато рачунамо да ће сви партнери и ту јединствену космичку лабораторију моћи да користе и после 2020. године“.

        Краснов, иначе, тврди да не постоје никакви посебни технички проблеми да се МСС активно користи и до 2028. године.

        Роскосмос није официјелно реаговао на Фулерову изјаву „Известијама“.  Један његов нименовани функционер том листу је, међутим, рекао:

        „МСС је за Американце осетљива тачка. Зато је и кренуо разговор о изласку Русије из тог пројекта. А кренуо је након што је NASA иступила са прилично чудном изјавом да прекида сарадњу са Роскосмосом  поводом свих програма, осим МСС.  А сви схватају да би потапање МСС 2020. било несврсисходно зато што експедиција на Месец сигурно неће бити пре 2030. године. Затварање МСС би значило да космонаутика са људским посадама за целу једну деценију одлази на принудни одмор“.

        Из апарата Дмитрија Рогозина „Известијама“ је пренето: да судбина МСС није још решена и да је продужавање њене експлоатације и после 2020. године - ствар руско-америчких преговора.

        Директор московског Института космичке политике Иван Мојсејев један је од оних који су за наставак сарадње:

        „Ни ми ни Американци немамо разрађен стратешки план шта радити после МСС. У случају њеног потапања 2020, Кина би остала једина земља која развија космичке летове са људском посадом. Зато мислим да ће доћи до договора. Не треба заборављати да је усред хладног рата био реализован совјетскоа-амерички пројекат Союз-Аполлон.“

        Сасвим друкчије на ствари гледа дописни члан руске Академије за космонаутику Андреј Јоњин који упозорава:

        „Нама је МСС била потребна да 90-их одржимо своју космичку индустрију и тај задатак је решен. Ни Американци нису посебно заитересовани за МСС, али не могу да објаве да је се одричу. Обама не може да то призна јер ће га одмах питати: а шта уместо МСС? Ни он ни NASA  немају одговор. Судбина америчке космонаутике сада је у рукама Илона Маска, шефа SpaceX. Чим он саопшти: шта ће и у којим роковима реализовати, укључујући и лет на Марс, Бела кућа ће одмах рећи докле ће МСС постојати. А за Русију нема правог смисла да се удева у америчке планове. Зато из пројекта МСС треба излазити“.