The Economist: Јаз између Американаца и њихових оружаних снага – нико неће униформу

ГЕНЕРАЛ СНОУ: МАЊЕ ОД ЈЕДНОГ ПРОЦЕНТА ЖЕЛИ ДА СЛУЖИ У ОРУЖАНИМ СНАГАМА И МОЖЕ ДА СЛУЖИ

• The Economist наглашава да САД сада имају 21 милион становника до 21-не године  који би хипотетички могли служити у оружаним снагама, али да 9,5 милиона није прошло тест елементарне образовне припремљености за то јер су или оставили школу или нису у стању ништа да израчунају без дигитрона
• Још 7 милиона младих Американаца је проглашено за неспособне за служење војног рока због дебљине, криминалне прошлости или тетоваже на лицу и рукама. Тако се испоставило да би у оружаним снагама могла да служе само 4,5 милиона, а да само њих 390.000 то заиста и жели

         НЕУСПЕСИ у Ираку и Авганистану повећали су провалију између већине Американаца и њихових оружаних снага – објавио је The Economist.

         Притом је оценио: „САД у будућности више неће моћи да мобилишу потребан број војника за могуће нове ратове“.

         Исти лист је у истом тексту цитирао наредника армије САД Расела Хејнија који је упозорио: „Већина Американаца воли празне речи о свом респекту према војној служби, али не желе да служе у националној армији“.

         The Economist је Хејнијевој процени додао: да су четири рода армије САД – копнена војска, ратна морнарица, ратно ваздухопловство и поморска пешадија – планирали да до краја септембра у своје редове привуку 177.000 млдића од 17 до 21 године старости, али да су то успела тек у последњем транутку „уз жртвовање властитих резерви“.

         The Economist тврди да ћ се број резервиста у САД наћи на најнижем нивоу након завршетка Другог светског рата. Ситуацију је прокоментарисао генерал Џефри Сноу који руководи привлачењем добровољаца у оружане снаге:

         „Учествовали смо у две дуге војне кампање, али се америчка јавност и даље веома позитивно односи према својим оружаним снагама. Међутим, већина наших грађана је потпуно изгубила вез са орућаним снагама. Јер, мање од једног процента Американаца жели да служи у националним оружаним снагама и може да у њима служи“.

         САД су обавезно служење војног рока укинуле 1973. године, а последице су убрзо стигле: 1990. је 40 одсто младих Американаца имало оца који је служио војни рок, а 2014-те је такцих било само 16 одсто.

         Још 1981-ве је 64 одсто америчких конгресмена прошло војну службу, а таквих је данас – само 18 одсто.

         У време Корејског рата је око 70 одсто Американаца, који су били у одговарајућим годинама, служило војни рок. У време Вијетнамског рата – тај проценат се смањио на 43 одсто, а данас – и кад би сви млади Американци хтели да служе војни рок – физички и ментално спремних за то је  мање од 30 одсто!

         The Economist наглашава да САД сада имају 21 милион становника до 21-не године који би хипотетички могли служити у оружаним снагама, али да 9,5 милиона младих Американаца није прошло тест елементарне образовне припремљености за то јер су или оставили школу или нису у стању ишта да израчунају без дигитрона.

         Још 7 милиона је проглашено за неспособне за служење војног рока због дебљине, криминалне прошлости или тетоваже на лицу и рукама.

         Тако се испоставило да би у оружаним снагама могла да служе само 4,5 милиона, а да само њих 390.000 то заиста и жели.

         А притом – наглашава The Economist – најбољи међу њима дају предност даљем школовању или послу у приватној фирми.

         Ово значи – упозорио је лист – да Американци у случају каквог већег рата неће имати довољно војника. Ако поново не уведу обавезно служење војног рока...