The National Interest: Оружане снаге САД незаустављиво се смањују и слабе

ПЕНТАГОН БИ СЕ У РАТУ СА РУСИЈОМ ИЛИ КИНОМ СУОЧИО СА „НЕОЧЕКИВАНИМ ГУБИЦИМА“

• Ден ГУР, заменик председника Лексингтоновог института: Копнене снаге САД располажу са 479.000 војника и официра и да је то - мање него било када након завршетка Другог светског рата
• Оружане снаге САД у целини су за око 40 одсто мање него што су биле на крају Хладног рата, а војна авијација има око 5.000 авиона, што је мање него што је имала када је 1947-ме постала самостални род војске
• Гур посебно наглашава да САД више немају ни војну технолошку супериорност коју су имале јер је у међувремену изнивелисана „асиметричним одговорима“ Русије и Кине

        ВОЈНА моћ Сједињених Држава незаустављиво се смањује - упозорио је Ден Гур, заменик председника Лексингтоновог института (Lexington Institute).

        Учинио је то у чланку написаном за утицајни лист The National Interest и прво указао да Копнене снаге САД располажу са 479.000 војника и официра и да је то - мање него било када након завршетка Другог светског рата.

        Прецизирао је да Копнене снаге САД сада имају само 30 бригада, што је за трећину мање него пре само три године.

        Гур је такође навео да Ратна морнарица Сједињених Држава тренутно има 273 брода и да је Америка са толиким бројем бродова 1917-те ушла у Први светски рат.

        Ратна авијација - истиче Гур - има око 5.000 авиона, али је то мање него што је имала када је 1947-ме постала самостални род војске.

        Гур додатно указује да су Оружане снаге САД у целини за око 40 одсто мање него што су биле на крају Хладног рата.

        У овом контексту, открива да су су Американци у Вијетнаму изгубили око 20 бомбардера В-52, али да су тада ти губици били „ништавни у односу на њихов укупан број, а да би данас само обарање истог броја бомбардера значило губитак од десет одсто.

        Гур је подсетио да су САД у време Хладног рата желеле да имају Оружане снаге које би биле у стању да истовремено ратују са СССР, Кином и било којом другом државом.

        Он је уверен да су војни и државни врх САД погрешили када су по завршетку Хладног рата проценили да им главна опасност прети од Северне Кореје и Ирана. Резултат је била доктрина да САД треба да буду спремне за учешће у два локална рата у исто време. Међутим, ниво америчке војне моћи није одговарао ни тим захтевима.

        Гур сматра да си Пентагон - у случају избијања два велика регионална конфликта - могао да на прав начин учествује само у једном.

        По његовој процени, САД су сада суочене са опасном тенденцијом: потреба за војном силом расте, а њихов војни потенцијал опада.

        Исти експерт подсећа да је Пентагон на листу стратешких претњи САД на прво и друго место ставио Русију и Кину и одмах подвукао: рат са њима тешко да би био „регионални“.

        Гур посебно наглашава да САД више немају ни војну технолошку супериорност коју су имале јер је у међувремену изнивелисана „асиметричним одговорима“ Русије и Кине.

        Зато би се САД закључује се у National Interest - и у рату са само једним озбиљним противником - суочиле „са неочекивано великим губицима“.