Американци се дали у потеру за руском хиперсоничном ракетом „Циркон“

ПЕНТАГОН ИЗДВОЈИО 147 МИЛИОНА ДОЛАРА ЗА РАЗВОЈ „ХИПЕРСОНИЧНИХ НОСАЧА“

Руска хиперсонична ракета „Циркон“

• На развоју таквих пројеката у оквиру концепције „Муњевитог глобалног удара“, коју је још Џорџ Буш-млађи утврдио, у САД су радили различити ресори: авион Х-43А - NASA, ракету Х-51А - РВ, летелицу AHW - Копнене трупе, ракету Arc Light - DARPA и РМ, летелицу Falcon HTV-2 - DARPA и РВ. Били су указивани различити рокови њиховог појављивања: ракета - до 2018-2020., извиђачких авиона - до 2030.
• Тестирања летелице HTV-2 извођена три пута. Први лет изведен је 20. априла 2010.: HTV-2 је стартовао са базе РВ САД „Ванденберг“ помоћу ракете-носача Minotaur IV. Према званичним подацима, тада је ракета-носач развила брзину летелице до 20 маха (Махов број - 1,1-1,2 хиљаде km/h), али је веза с њом била изгубљена. Претпоставља се да је била нарушена стабилност летелице и да се разбила у компактнијим слојевима атмосфере
• Руси су већ најавили увођење у наоружање до 2020. хиперсоничне крстареће ракете „Циркон“, чија се тестирања већ изводе на надземним платформама за лансирање. Према неким подацима, домет дејства ракете је - до 1000km
• Набојно-млазни реактивни мотор - једна је од конструкција која може да обезбеди хиперсоничне, али и ту има много питања, будући да такви мотори раде само далеко изнад надзвучних брзина. Чини се да је сада у Русији учињен искорак у тој технологији, али је сасвим могуће да су и у иностранству кренули тим путем (америчке Х-51 ракете у оквиру програма NAI Wave Rider (САД) опремљени су управо тим хиперсоничним моторима који су варијанта набојно-млазних

Пише: Антон МАРДАСОВ

        МИНИСТАРСТВО одбране САД саопштило је да је закључило уговор са америчком компанијом Lockheed Martin о истраживањима у области прототипа хиперсоничних носача (нуклеарних бомби).

        Према том саопштењу, пројекат Mach 5 Tactical Boost Glide (TBG) процењен је на 147,3 милиона долара. Истраживања изводи Агенција за развој нових технологија у области одбране (DARPA) у интересу Ратног ваздухопловства САД.

        Подсетимо да су на развоју пројеката са надзвучним техничким задацима у оквиру концепције „Муњевитог глобалног удара“, коју је још Џорџ Буш-млађи ратификовао, у САД радили различити ресори: авион Х-43А - NASA, ракету Х-51А - РВ, летелицу AHW - Копнене трупе, ракету Arc Light - DARPA и РМ, летелицу Falcon HTV-2 - DARPA и РВ. При том су указивани различити рокови њиховог појављивања: ракета - до 2018-2020., извиђачких авиона - до 2030.

        DARPA је у јуну званично саопштила да 2017. треба да почне комплетирање вишенаменске хиперсоничне космичке беспилотне летелице XS-1 која може да остварује функције ракете-носача за достављање корисног терета на ниској орбити око Земље, а такође и функције извиђачких авиона и пресретача, чак и бомбардера.

        На развоју хиперсоничних носача такође се активно ради у Русији и Кини.

        У штампи се могу наћи подаци о томе да се програмом TBG на самом почетку бавила компанија Raytheon. Износ уговора 2015. процењен је на 19 милиона долара, али му се касније прикључио концерн Lockheed Martin након чега је вредност уговора достигла 25 милиона.

        Рокови и спецификације радова на пројекту Tactical Boost Glide нису прецизирани, али је познато да се у том пројекту користе технологије које су примењиване у пројекту Hypersonic Technology Vehicle 2 (HTV-2), а такође и да TBG планира изградњу хиперсоничног средства за достављање корисног терета не само за геостационарно, него и за копнено базирање. Према неким подацима, домет погађања циља таквог блока износи - 1.500km.

        Треба истаћи да су тестирања летелице HTV-2 извођена три пута.

        Први лет изведен је 20. априла 2010.: HTV-2 је стартовао са базе РВ САД „Ванденберг“ помоћу ракете-носача Minotaur IV. Према званичним подацима, тада је ракета-носач развила брзину летелице до 20 маха (Махов број - 1,1-1,2 хиљаде km/h), али је веза с њом била изгубљена. Претпоставља се да је била нарушена стабилност летелице и да се разбила у компактнијим слојевима атмосфере.

        Друго полетање било је 11. августа 2011.: летелица је прешла на клизни лет у редовном режиму, али је затим оплата почела да се греје после чега је уследио губитак стабилности лета.

HTV-2

        Ипак, 11. новембра 2011. изведена су нова тестирања која су обухватила стечена искуства са HTV-2 и пројекат AHW (Advanced Hypersonic Weapon). Овога пута успешна - погођен је циљ на полигону Reagan Test Site на атолу Кваџелејн (растојање од полигона Pacific Missile Range на Хавајима до полигона Reagan Test Site износи - 3.700km).

        После одвајања од ракете-носача, а затим од ракетног акцелератора AHW блок са бојевим главама, као што је и желео Пентагон, клизио је у атмосфери хиперсоничном брзином.

        По свему судећи, програм Tactical Boost Glide претпостављао је активирање блока са бојевим главама не помоћу ракете-носача, него авиона. А као што је познато - тестирања Х-51А са бомбардера В-52 2010. и 2011. тешко је назвати успешним због проблема са набојно млазним реактивним мотором. Али, можда су Американци успели да га до сада „преуреде“.

        Рецимо, Руси су већ најавили увођење у наоружање до 2020. хиперсоничне крстареће ракете „Циркон“, чија се тестирања већ изводе на надземним платформама за лансирање. Према неким подацима, домет дејства ракете је - до 1000km.

        Амерички програм за креирање хиперсоничних средстава геостационарног базирања пре свега је пројекат за развој технологија које касније могу да се користе и у средствима копненог базирања и у средствима за вођење бојевих глава носача различитих класа, наглашава члан Савета експерата Војно-индустријског система РФ, главни уредник часописа „Арсенал Отаџбине, Виктор Мураховски.

        Треба рећи да у Сједињеним државама има доста таквих пројеката -AHW (Advanced Hypersonic Weapon, бојеве главе), FALCON (Force Application and Launch from the CONtinental US) у оквиру програма два пута је тестирана летелица HTV-2 уз примену ракете носача Minotaur IV), радни пројекат хиперсоничног двомоторног извиђачког авиона SR-72 и други. Ипак, за сада нико нема, такође ни Американци, пројектно решење за геостационарно или копнено базирање, чији узорак би могао да се назове предсеријским.

        Једна ствар су блокови који развијају хиперсоничну брзину, друго су - крстареће ракете таквих брзина. Ипак, била је објављена намера да се изгради руско-индијска крстарећа ракета „БраМос“ у хиперсоничној варијанти и поред тога што она сада развија брзину од 3 М…

        Сматра се да хиперсонични системи оружја треба да достижу брзине 4-5, или, још боље - 5-6 Маха, међутим, то није никаквим документима званично одређено. Треба схватити да и сада у Русији има довољно средстава која развијају хиперсоничне брзине - гранате које пробијају оклоп, бојеве главе интерконтиненталних балистичких ракета на крајњој деоници лета итд.

        Друга ствар је то што постоји жеља да се лет такве брзине учини управљивим и за прилично велике домете. Постоје неке технологије за развој потенцијалних хиперсоничних средстава. На пример, технологија омотача отпорног на топлоту практично је проверена на бојевим главама интерконтиненталних балистичких ракета и на космичким бродовима.

        Следеће питање односи се на мотор који би могао да развије брзину неке летелице до хиперсоничне.

        Набојно-млазни реактивни мотор - једна је од конструкција која то може да обезбеди, али и ту има много питања, будући да такви мотори раде само далеко изнад надзвучних брзина. Чини се да је сада у Русији учињен искорак у тој технологији, али је сасвим могуће да су и у иностранству кренули тим путем (америчке Х-51 ракете у оквиру програма NAI Wave Rider (САД) опремљени су управо тим хиперсоничним моторима који су варијанта набојно-млазних- ГПВРД).

        Ако говоримо о ракетном мотору без коришћења спољног ваздуха - онда се одмах поставља питање домета.

        Још један од кључних момената јесте - управљање, а као што пракса показује при великим брзинама аеродинамична површина веома је проблематична за управљање. Постоје и „мањи“ проблеми - одржавање везе при таквим брзинама када је летелица, у ствари, у млазној чаури...

        Превела Ксенија Трајковић