Американци модернизују нуклеарне бомбе да би циљ „промашивале“ само до 30 метара

ИМАЈУ НАМЕРУ ДА ИХ ПОСТАВЕ И У НЕМАЧКОЈ, АЛИ ТО МОЖЕ ПОЈАЧАТИ ТРВЕЊА У ЕВРОПИ И NATO

B61-12

• Видљиви делови модернизације бомбе B61-12 су - нови реп ракете сада са заперцима и електронским пуњењем уместо некадашњег падобранског система. Нови контролисани репни део бомбе опремљен је инерционим системом навођења, који ће револуционарно изменити сам карактер њене примене
• Нови управљачки репни део бомбе обезбеђује јој оптички уређај за ометање који јој - како се тврди - даје и могућност да изврши задатак без уласка у зону противваздушне одбране непријатеља и да притом бира своје циљеве. Претходне модификације такве могућности нису имале
• Овај пројекат модернизације је најскупљи у историји америчког нуклеарног оружја. Процењује се на око 10 милијарди долара за 400-500 бојевих глава
• Бомбе B61-12 треба да носе и перспективни бомбардери F-35, а то ће отежати дипломатске могућности алијансе да од Русије захтева да даље не повећава, а камоли да смањује свој стратешки арсенал

Пише: Јевгениј КРУТИКОВ

        САОПШТЕЊЕ о успешном трећем и, надамо се, завршном тесту америчке модернизоване атомске бомбе још увек није изазвало комешање у свету. Тим пре јер није тестирана њена нуклеарна глава. Међутим, размештање овог оружја у Немачкој, имаће далекосежне последице, између осталог - повећаће несугласице не само између алијансе и Русије, већ и унутар самог NATO-а.

        Тестиран је најмодернизованији део бомбе - систем навођења и управљања.

        Видљиви делови модернизације су - нови реп ракете сада са заперцима и електронским пуњењем уместо некадашњег падобранског система планирања. Нови контролисани репни део бомбе опремљен је инерционим системом навођења, који ће револуционарно изменити сам карактер њене примене.

        Резлтати њене прецизности нису познати, али обичне бомбе (без нуклеарног пуњења) са оваквим системом за навођење могу да погоде циљеве са прецизношћу до 30 метара или чак и мање.

        Ову резултати су такви да се нова модификација поносно може називати „високопрецизним оружјем“, и знатно су бољи него претходни резултати од 110-180 метара, које су гравитационе „нуклеарке“ постизале на тестирањима.

        Уз то, овај нови управљачки репни део бомбе обезбеђује јој оптички уређај за ометање и могућност да изврши задатак без уласка у зону противваздушне одбране непријатеља, што јој омогућава да бира своје циљеве. Претходне модификације такве могућности нису имале. Управо из овог разлога се од падобранског система планирања одустало заувек - као и због застарелости и превелике цене.

        Последњи тестови је требало да потврде само „способност“ целе ове конструкције, због чега је и спроведено истраживање телеметрије са осталим пратећим експериментима. Сама нуклеарна глава није тестирана, као ни модернизовани механизми „пуњења бомбе“.

        Америчка Национална управа нуклеарне безбедности задовољна је резултатима. „Завршетак тестирања B61-12 је још један доказ посвећености наше земље да осигура своју безбедност и безбедност наших савезника и партнера“, - изјавила је након завршеног теста заменица директора те управе Мадлен Кридон.

        Међутим, питање „осигурања безбедности“ уз помоћ нове бомбе је веома спорно. Повећање прецизности и снаге нове модификације, као и њен прелазак у категорију високопрецизног оружја (још и без „уласка у зону ваздушне одбране непријатеља“) је у супротности са већином споразума у ​​области нуклеарног оружја у Европи.

        Јасно је да већина тих споразума, или не функционише, или се једнострано крше. Али, прелазак NATO војске, пре свега САД и Немачке, на ову модификацију дефинитивно за собом повлачи низ политичких последица.

        На пример, размештање бомбе на перспективне бомбардере F-35 (ако неко у NATO-у може тако назвати онај скупи и не баш ефикасни пројекат) отежаће дипломатске могућности алијансе да од Русије захтева да даље не повећава, а камоли да смањује свој стратешки арсенал. Оваква модернизација углавном шаље погрешан сигнал о нуклеарној политици NATO-а, коју је сада тешко назвати узрджаном или мирном (осим ако нисте, ​​наравно, Мадлен Кридон).

        Неки европски савезници САД основано верују да се налазе у клештима солидарне политике алијансе. Они верују да војна команда и руководство САД имају намеру да искористе одређене проблеме источноевропских земаља (пре свега антируску параноју) за размештање у Европи нуклеарног оружја. По њиховом мишљењу, питање заједничке безбедности треба, наравно, да буде решено, али не на рачун раста нуклеарне напетости на континенту. Сходно томе, јачање неслагања унутар алијансе је неминовно.

        Поред тога, NATO је још 2012. године усвојио декларацију, у којој се наводи да „нуклеарне снаге Северноатланске алијансе тренутно одговарају критеријумима ефикасног одвраћања и одбрамбеном потенцијалу“. А ако је тако, зашто су били потребни ова скупа модернизација и тврдоглаво гурање пројекта F-35?

        Овај пројекат модернизације је, што је запањујуће, најскупљи у историји америчког нуклеарног оружја. Процењује се на око 10 милијарди долара за 400-500 бојевих глава (тачан број нико не зна). И то уз чињеницу да је повећање мера заштите и безбедности нове бомбе било више него скромно. А при разматрању финансијске понуде, Конгрес је одбацио развој и инсталацију потпуно егзотичних и нетестираних до краја технологија, као што су оптички осигурачи и „мулти-поинт безбедност“.

        Сама нуклеарна бојева глава није била предмет модернизације, а сва ненуклеарна унутрашњост бомбе је претрпела прераду или замену. У контејнеру са старом нуклеарном главом примарно јерзгро ће се користити као секундарно, а секундарно ће бити регенерисано. Не слажу се сви стручњаци са проценом да ће ово повећати поузданост система, али ће очигледно смањити његове физичке параметаре и механичке делове. Компензација снаге је извршена на рачун нових детонатора, снижен је удео експлозива слабе снаге инсталацијом новог система снабдевања гасом.

        Све су ово манипулације по формули „Уради сам“ где се стара, али испробана технологија проглашава застарелом, а на њено место чекићем се монтира, по суштини и принципу, иста технологија, али са новим детаљима.

        Исто то се десило са бојевим главама. Још 2011. године, процуреле су информације из Главне буџетно-контролне управе САД да команда војске у Европи и заједнички штаб снага NATO-а у Европи, захтевају повећање снаге бојевих глава. Међутим, ласерски електрични мотори просто физички нису дозволили повећање снаге бојевих глава, то јест конструкционе могућности бомбе достигле су свој врхунац још током претходне модернизације, када је снага повећана са 300 до 400 килотона за бојеве главе предвиђене за дубоко продирање у земљу. Реално говорећи, управо због тога је садашња модернизација дотакла само системе за навођење и контролу.

        Превео: Срђан Ђорђевић