Цариградска патријаршија полунаредбодавним тоном тражи да се Свеправославни сабор одржи

ЊЕН СИНОД ЗАТРАЖИО ДА СЕ САБОР ОДРЖИ НА КРИТУ ОД 18. ДО 26. ЈУНА УЗ УЧЕШЋЕ СВИХ ЦРКАВА

  • Синод Цариградске патријаршије дозволио себи „наредбодавни” тон, подвукавши: „Цариградска патријаршија, као Црква која има првенство у обезбеђивању православног јединства, позива да у раду Свеправославног сабора узму учешће у већ утврђеном року – како је свеправославно већ било решено и потписано – како прдстојатељи цркава, тако и њихово опуномоћеници”
  • Руски црквени историчар - доцент историјског факултета Санкт-петербуршког универзитета ђакон Владимир Василик – оценио да Цариградска патријаршија покушава да успостави диктатуру над осталих 13 помесних православних цркава       
  • „Сада се показује – упозорава ВАСИЛИК - да Цариград сматра да има право да сазива Свеправославни сабор. То потврђује да Цариградска патријаршија жели да себи присвоји право васељенске јурисдикције, а то значи и право да даје и одузима аутокефалност, то јест да управља Православном црквом. Некада велика Цариградска патријаршија, која је била чувар православља и просветитељ многих народа света, сада је постала средиште либерализма и заблуда којих упорно не жели да се ослободи. Остаје само да се молимо да се из свега не изроди нови раскол”

         ЦАРИГРАДСКА патријатшија одбила је одложи одржавање Свеправославног сабора на Криту.

         Позвала је помесне православне цркве да се сабор одржу „у предвиђеном року (од 18. до 26. јуна) и уз учешће свих цркава”.

         Овим позивом се огласила након ванредног заседања Синода Цариградске патријаршије којим је председавао патријарх Вартоломеј.

         У саопштењу се наглашава: „Свети Синод је – након што је неочекивано и са изненађеношћу сазнао за позиције и погледе неких братских Православних Цркава – решио да ни једна институционална структура не може да преиспита већ започети саборски процес”.

         У овом контексту је Синод Цариградске патријаршије објавио да су поглавари „светих православних Цркава – у складу са правилима организовања и деловања Свеправославног сабора – дужни да обезбеде да све предложене поправке, исправке или допуне већ једногласно прихваћених текстова на Предсаборским свеправославним конференцијама – ради прихватања у коначним формулацијама –буду изнете у току  рада Свеправославног сабора.

         Синод је себи дозволио још „наредбодавнији” тон, подвукавши: „Цариградска патријаршија, као Црква која има првенство у обезбеђивању православног јединства, позива да у раду Свеправославног сабора узму учешће у већ утврђеном року – како је свеправославно већ било решено и потписано – како предстојатељи цркава, тако и њихово опуномоћеници”.

         Сабор се припрема још од 1961-ве године, а у његовом раду треба да учествују по 24 архијереја из сваке од 14 помесних православних цркава. 

         Своје неучешће у раду Сабора најавила је Бугарска православна црква. То је био један од главних разлога што је Руска православна црква предложила да се хитно одржи Свеправославна предсаборска конференција на којој би била усаглашена спорна питања.

         Реагујући на став и тон Синода Цариградске патријаршије, доцент историјског факултета Санкт-петербуршког универзитета – ђакон Владимир Василик – упозорио је да Цариградска патријаршија покушава да успостави диктатуру над осталих 13 помесних православних цркава. 

         Василик је своју оцену разјаснио овако: „Цариградска патријаршија се позива да се уочи Свеправославног сабора хитно разговара о почињеним грешкама. Не позива само Руска православна црква, већ и Бугарска и Антиохијска, као и збор инока са Свете Горе. Упркос томе, бирократија Цариградске патријаршије са магарећом тврдоглавошћу надмено презире своју сабраћу и не жели ништа да промени”.

         Василик је упозорио: „Тиме су кренули против пуноће Православне цркве, тиме нам показују да желе успостављање диктатуре Цариградске патријаршије”.

         После овога је закључио: „Сада се показује да Цариград сматра да има право да сазива Свеправославни сабор. То потврђује да Цариградска патријаршија жели да себи присвоји право васељенске јурисдикције, а то значи и право да даје и одузима аутокефалност, то јест да управља Православном црквом. Некада велика Цариградска патријаршија, која је била чувар православља и просветитељ многих народа света, сада је постала средиште либерализма и заблуда којих упорно не жели да се ослободи. Остаје само да се молимо да се из свега не изроди нови раскол”.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари