Богданов: У Америци нема проруских политичара, није их било, неће их бити и не може бити

КАРИН ЖАН-ПЈЕР И ДАЉЕ – КАО ДА ИЗБОРА НИЈЕ БИЛО – ТВРДИ ДА ЈЕ ТРАМП ПРЕТЊА АМЕРИЧКОЈ ДЕМОКРАТИЈИ

* Постизборни сусрет Доналда Трампа и Џоа Бајдена у Белој кући много шта је показао. Јер, 47-ми председник Сједињених Држава (Трамп) био је наглашено пажљив и љубазан, а 46-ти (Бајден) - са осмехом на пола лица, буквално је сијао изнутра. Као да није било „сенилних људи“, „поспаног Џоа“, „криминалаца“ и обећања да ће један другог послати иза решетака

* Неколико минута потом америчке друштвене мреже су експлодирале нечим монструозним за либерале, али изгледа да је то једино разумно објашњење за оно што се дешава: Бајден је гласао за Трампа на председничким изборима у САД. Или боље речено, против Камале Хариса која му је наметнута. Против „дубоке државе“. Против оних који су га извели из игре

* Зато Бајден и Трамп, који су током дебате уживо изгледали спремни да једни другима ишчупају гркљан, на крају мирно седе испред камина који пуцкета испод портрета Вашингтона, Линколна и Рузвелта – као две половине једне целине која није нимало пријатељска према Русији

_____________________________________________________

          Аутор: Валентин БОГДАНОВ

          ОНАЈ ко није пратио америчку политику последњих осам година па случајно у подне укључио ТВ у време када су се Џо Бајден и Доналд Трамп седели и ћаскали испред упаљеног камина у Белој кући, могао је имати потпуни осећај да се нашао у „времеплову“. Јер, 47-ми председник Сједињених Држава (Трамп) био је наглашено пажљив и љубазан, а 46-ти (Бајден) је са осмехом на пола лица, буквално сијао изнутра.

          Као да није било „сенилних људи“, „поспаног Џоа“, „криминалаца“ и обећања да ће један другог послати иза решетака.

          Неколико минута потом америчке друштвене мреже су експлодирале нечим монструозним за либерале, али изгледа да је то једино разумно објашњење за оно што се дешава: Бајден је гласао за Трампа на председничким изборима у САД. Или боље речено, против Камале Хариса која му је наметнута.

          Против „дубоке државе“.

          Против оних који су га извели из игре. Још два сата разговора иза затворених врата само су потврдила зашто све ово није било пуштено „на камеру“.

          Изгледа да се иза кулиса Трампове победе крије много више него што Америка наслућује.

          Али, на овај или онај начин, дубока држава је већ задала свој ударац након што је Трампов тим кренуо ка Флориди: Карин Жан-Пјер је на брифингу рекла да Трамп и даље представља претњу демократији, а из канцеларије Џејка Саливана су уследили сигнали да је наводно главна порука коју је Бајден упутио Трампу била - настави да подржаваш Украјину.

          Немогуће је проверити да ли је новоизабрани шеф Беле куће на то Бајдену  показао средње прсте на обе руке одједном. Убрзо су стигле вести о Трамповом избору кандидата за државног секретара и директора Националне обавештајне службе.

          Стејт департман ће први пут предводити Латиноамериканац – сенатор са Флориде Марко Рубио. Син имигранта са Кубе и ватрени антикомуниста, коме је, као аутору антируских санкција, забрањен улазак у нашу земљу.   

          Рубио је недавно одбацио своју „украјинску конфузију“ и усвојио Трампов концепт „Америка на првом месту“. У априлу није подржао пакет војне помоћи од 60 милијарди долара режиму у Кијеву, инсистирајући да Сједињене Државе морају да приморају Зеленског да седне за преговарачки сто. Осим тога, он види Кину као главног конкурента Америке.

          Тулси Габард (Трамп је предложио њену кандидатуру за место директора Националне обавештајне службе, која обухвата 15 америчких обавештајних агенција, укључујући НСА) сушта је супротност Рубију. Ратна ветеранка у Ираку и бивша хавајска конгресвумен, згрожена неоконзервативцима, прешла је из демократске у Републиканску партију када је њена бивша странка постала дошла под доминацију јастребова.

          Када је трећи мандат Обаме (како се звало Бајденово председниковање) поступно постао трећи мандат Џорџа В. Буша.

          Али, за нас је главно да се не заваравамо. Критика Рубија и Габарда за Украјину уопште не значи заокрет у правцу Русије, то је пре жалба против наметљивог просјака.

          Главни принцип Трамповог новог тима „Америка на првом месту” је отприлике исто што и америчка изузетност. Само из друге перспективе, не глобално покровитељске, већ изолационистичке. Односно, „Америка изнад свих осталих“, али - другим речима.

          И у том смислу, бивши левичар Габард и садашњи конзервативац Рубио овде имају много више заједничког него са неким ко је повезан са Русијом. То сам лично могао да проверим неколико пута када сам у различито време покушавао да интервјуишем и њу и њега. Видевши наш микрофон, обоје су се журно удаљавали.

          Било је то задуго до Рашагејта, у време када је Хилари Клинтон отворено назвала Тулси „руским кандидатом“. И, као и обично, погрешила.

          Само време је показало да у Америци нема проруских кандидата, није их било, неће их бити и не може бити.

           Зато Бајден и Трамп, који су током дебате уживо изгледали спремни да једни другима ишчупају гркљан, на крају мирно седе испред камина који пуцкета испод портрета Вашингтона, Линколна и Рузвелта – као две половине једне целине која није нимало пријатељска према Русији.